Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је, дакле? — То је. У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. — Стиже ли? — упита Чупић. — Стигох. — Одакле идеш? — Од Бељине. — Крећу ли се Турци? — Мислим да су прешли Дрину. — Има ли их много?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
24 — Только, пожалуйста, колотите какь слѣвдуеть.25 Остали смо у соби само ми људи. И Макс пође к вратима. Ја га стигох кад беше ухватио за кваку. Ухватим га за руку и извучем до сред собе. — Куда ћеш, ти? — рекох му.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад стигох до скеле, Бароница је разговарала с драгом рођаком Шарлотом о слатку од вишања. Драга рођака Шарлота тврдила је да је
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да знаш само куда сам залазио, докле стигох у манастир! — Ко су Бајице? — Велико браство на Цетињском пољу. — А зашто да те убију?
нигдје дрвета за процијеп! Кад је њечега сувише на избор, онда је најтеже изабрати! И тако ти стигох до Коложуна! — Чак до Коложуна? — запита Рако. Кнез поче јести, на што, по обичају, сви ућуташе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једног поподнева, тек што стигох из школе, дјед ме тајанствено позва у свој собичак. Био је сам код куће. — Одидер вамо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ИВ Две године нисам кући долазио. Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше. Сетих се тебе и уплаших.
јурим, а не видим ништа сем витког јој и облог стаса, развијених плећа, свилених шалвара и расплетене, дуге јој косе. Стигох је. Отимам јој оно ћупче, а она се тресе, грца, брани се и несвесно припија уз мене.
камења, бреста и оног реда од дивљих ружа и трња, што је било на међи и спречавало да се виноград не рони у долину. Стигох и, дахнувши, извалих се међу чокоте.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Опет сам погледао у кућицу и, на своју велику радост, приметих да неко промоли главу. Трчећи стигох. Један ме војник поздрави. — Која је ова команда? — Четврти батаљон... — Откуда ви овде? — Па — ете, кујна...
А ти, артиљерац, скидај сада телефон, и одмах у батерију! СЕЛА СУ ГОРЕЛА Батерија је била запрегнута када стигох. Чекало се да на пут изиђу прво оне две батерије дивизиона, а за њима ћемо и ми.
Осећао сам се мален према овоме великом дечаку. Било ме је стид. У мени је нешто навирало... ободох коња и стигох га. Сјахао сам, онда извадио нотес, и пред њим исцепах лист.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни. — Ето, снашке, једва стигох — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно. Не може човек да их се отресе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тамо, амо, а-ја! Оно кад је нечеса много на обир, најтеже је изабрати. И тако, све сјекиром, на рамену, стигох, богами, близу до Коложуна.“ „Нијеси чоче, тако далеко!“ рече Јока. „Ама јесам. Чудна ствар.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Трза се на шушањ који чини Стојмен испевши се полако у чардаклију.) СТОЈМЕН Добро, опет стигох пре. Сад ће ваљда и он оздо. (Стојни): Шта се ту трзаш?... СТОЈНА Де, тако, замислих се. Него...
стране улази са нарамком дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време, стигох, стигох. (Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ.
са нарамком дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време, стигох, стигох. (Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ.
дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време, стигох, стигох. (Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ. Али ти, имаш ли ти дувана?
Што га толико много пушиш? (Чеше се, замишљено): Сада не знам где ћу већ на вересију да нађем. Да бар раније стигох, те бар ова дрва да продам па дуван да ти купим. ВАСКА Не мораш ни да ми га купиш.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Лик свој сенком цртам и на древном зиду. Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
да, да, седам годила. Париз, па одмах служба, државни чиновник... (Он! Жао ми, шта моту?) добро вече, Ђорђе. Стигох сад, са кочијашем из Паланке... (Није ми се обрадовао. Не жели ни да се пољубимо. Не зна. Откуд би знао?
А земљу силе нису још тако дубоко заорале, ни нас сасвим ишчупале. Да бисмо живели, ми се жилама калемимо. Ја не стигох ни то. Суђаје пресудише да не оставим ни име, ни унуке да ме жале.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Стазама старим, и душом и кроком, Времена прођох и простора миле; И погружена у болу дубоком Стигох уморна дому под окриље.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Без позива, звања и грађанских права, личио сам риби коју су морски таласи избацили на сув песак да ту угине. Кад стигох пред своју кућу, разведрих се. Она је, истина, страдала, кров јој био растрешен, а прозорска окна поразбијана.
То сам чинио из године у годину, после сваке поплаве Нила, и при том померао поље свог рада све више ка југу док не стигох напослетку до циља својих жеља, до старога града Тебе у горњем Египту.
„Било је то једног лепог јутра кад стигох онамо, возећи се чамцем са шест весала. Сунце се баш било уздигло изнад арапских планина и преплавило својим сјајем
„Бесконачно дуга ми је изгледала та улица док напослетку не стигох, сав задуван, пред једну огромну капију. Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио.
Никијас је сав дрхтао од умора. „Куда јуриш, синовче, као избезумљен? Вијам те чак од Пропилеја, и једва те стигох“. „О, стриче Никијо, колико изненађење и радост што те овде видим!“ „То ти је као воља богова. Од када си овде?
господарем, али их народна поезија уздиже и оплемени, јер су, иако кавгаџије и силеџије, заштићивали рају сиротињу. Стигох напослетку и на сам зараванак вароши и нађох се у свету племства и витезова.
Заустављам се пред сваком од њих док, напослетку, не стигох до једног малог трга. На једној страни тог трга уздиже се нова новцата црква; има два торња, а личи иначе, на
Ја, будала, нисам на то ни мислио“. „Дозволите ми, драги пријатељу, да се ја за то побринем“. Пођох у кујну и стигох онамо таман на време да последњи добар залогај, једна сочна јагњећа леђа, запленим од господина Герикеа.
Кад затим стигох са својом робом на пијацу, нађох потражњу купаца задовољену и морадох се са непродатом робом вратити кући“.
Деца се насмејаше и не замерише му његову нехатност. „Кад истеривах“, настави он, „нашу стоку на пашу, ја се чим стигох онамо, задубих у понесене књиге толико да не приметих како ми се стадо разбегло.
ступим, оденух се бидермарском ношњом свог прадеде, а не заборавих ни његову сребрну бурмутицу, напуњену бурмутом. Стигох у Париз и ево ме где шетам јужном обалом Сене.
Размишљајући о томе да ли је Кивије имао у Бечу каквог угледног пријатеља, стигох у Сорбону. Ту, у зеленилу њених паркова, показаше ми зграду где станује Кивије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После два дана клацкања на коњу по каменитим и вратоломним стазама стигох увече до резерве његовог пука, где ми рекоше да је он за ту ноћ добио некакав специјалан задатак на извршење и да ћу
Брзо! Ох, брзо, забога! — Хвала душо, сретна била! И ја потрчах, остављајући старца који је благосиљао, па чим је стигох: — А мама Ваша шта ће Вам рећи? — рекох. — Мама! Како мама? — Ваша. — Ја немам маму.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Баш кад ја стигох у шуматовачки шанац, два наша батаљона прве класе прођоше поред шанца и упутише се преко рашчишћене пољане оној
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XИ Бежећ’ некуд — дођох, стигох У тишину горе свете, Па дозивах беле виле, Што их снивах као дете. Заћуташе горске птице, Само дрва лишћем
Тако се дигох И — до тебе стигох. А Бог ми рече: „Сад се врати доле, Па поштуј јаде, Поштуј своје боле, И носи свима Земским патницима С
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али сада је и њима ваљда додијало. Или им је понестало муниције. Тек коморџије промичу, а и ја срећно стигох у подножје. Код једне коморе оставио сам свога коња, и пошао пешице.
Устао је с тешком муком. — И тако бр-браћо, стигох на последње звоно... — Стајао је оборене главе ослањајући се рукама о сто. — Са раном у срцу — онда пође тетурајући се.
Ћипико, Иво - Пауци
Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!” вели ми. „Помози!” А вјетар носи му глас бог зна камо... — Бог те не убио, — велим ја — видиш
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и понижен дође кући и уздахну: „Ево, да дођем до пара које ми по закону припадају, утроших узалудно своје време, а не стигох да радим на науци!“ - „То си и заслужио!“ просикта његова жена.
XXИИ БЕЧ. УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ Беч Чим стигох синоћ у Беч, предаде ми портир хотела „Тегетхоф“, у којем увек отседам, Ваше писмо; у њему се налазила н Ваша лепа
Безваздушни интерпланетарни простор не смета ни најмање пролазу Сунчевих зрака, нити их слаби, ни расипа. Али када стигох у планетске атмосфере, које расипају и делимично апсорбују Сунчеве зраке, као да зађох у густ шипраг.
XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ Београд Ви сте увек тачни, драга пријатељице, а ја стигох овамо на станицу пун сат раније но што смо уговорили.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Је л' нас видиш! Оца мог данас негује твоја салашарка и твоја форинта; ја стигох у земљу у којој хумка ни камичка нема... веруј ми, Тодоре, долазило ми је да с памети сиђем...
Јурнем кроз сву ону луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она одмахну рукама као коњ кад се брани репом од мува, и утече у кућу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лазар Мачак стајао је на чистини и упитао сасвим мирно: — Стиже ли најзад? — Стигох! — уморно дахну пласт. — Па ти вучеш на себи читав бријег — зачуди се Мачак. — Богме прави бријег!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Али ах, што једанпут из главе ми оде, оде! Више је првом формом не стигох, иштући је још подаље пробеже од мене него ли бијаше.