Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево, ја ћу питати Севића за девојку. — Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?... Чега би се ја стидео?... И чим би он мене застидео?... — Ничим, вала! — рече Маринко.
Африка
Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео. Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он се стидео и саме помисли да нека таква жена постане наставак његовог брака. Са женом која је мртва, али коју је сад толико волео,
Она га је пратила сад, као својим шапатом, и очима, чежњивим, као да му је заменила жену. Огорчен, Исакович се стидео, што је попустио чулима, и похоти мушкој, и упустио се са том госпожом у љубав.
Осим тога, стидео се, и при самој помисли, да његови сународници, кад буду о том причали, кажу за њега да је побегао кришом у Росију,
Успомене на његову жену, биле су се, пред зору, помешале са успоменама на госпожу Евдокију. Стидео се тога. Желео је да, што пре, оде.
Била је тако дивна, тако страсна, у тој лудој љубави, у сну, да се Исакович стидео, да је лудео, премирао кад се пробуди ујутру. Седео би са погнутом главом.
И у трикорну. Коња није имао, свога, за препоне, а допао му се био само онај црни пастув – и она кобила, боје кулаша. Стидео се да моли, да их јаше, пред толиким гледаоцима. Сматрао је себе за просечног јахача, на препонама.
Нису више висили, у чорбу. Чак се и својих, крупних, жутих, зуба стидео, па их је, пепелом, белио, и карамфилчићем мирисао. Није више седео у облаку дима.
Теодосије - ЖИТИЈА
у великој љубави, то јест самодржац Стефан и велики кнез Вукан, тако да је поуком светога Вукан кнез пребацивао себи и стидео се што је преступио заповести очеве, и говорио је да је узрок његове непокорности наговарање и подстрекавање од
Зачуди се старац пустињак свеноћноме и недреманоме стојању, сузама и умиљењу самодршца световњака, а стидео се у савести и осуђивао себе, сматрајући себе јадним и погинулим: — Ја у пустињи — рече — постећи не стекох толико
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом. Стидео сам се и она је то знала, нисам морао да одговарам и нисам ништа ни рекао. Сат с кукавицом откуцавао је девет.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са својим поцепаним шаторима, нешто мало кола у логору, пуном подивљалих паса, он се стидео од осталих војника. По најближим француским стражарама, могао је, и слободним оком, да види дрвеће и топове у вароши,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали. А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зар лутајућ ми отац ту је земљу видео? И њој ме мати дојила, од првога плача? Љубичасти Шар зна колико сам се стидео, јер, са мном, цветно дрво, већ уморно корача.
” Није га се стидео. У Галицији се изгубио и онај Биримац, кога читалац познаје из коментара, у Бечу, а који је добио куршум у ногу и
Пијем у славу једног јесењег дана и једне венеричне болнице. Стидео бих се да је моја здравица прва, поносим се да сам последњи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Истрча црквењак: „Бог те убио! Тако матор, а полудио!” Збуњен, обневидео, чуо је Псовку, али се није стидео, — Да је шутнуо — шутнуо је, И Бобек би му позавидео.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...
А после је, да се више не би стидео пред њима, наставио да насрће на њу, мрзећи је. Сигуран је: никад никога није толико мрзео као стрину.
кад их је отац затекао, њу, псето, премлатио вилама, а он два дана није смео да му изађе на очи, и увек се због тога стидео пред њим, и сада се стиди, иако носи браду.
Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола. „Зато што се стидео“, објашњавала је мати увек с прекором, њему, Аћиму баш упућеним. Аћим уздахну: зар га је једном прекорела оцем. А ја?
Са мном је разговарао тек кад сам одрастао. И од нас се, деце своје, стидео. Када је сазнао да својим пословима одлазим из села, разговарао је са мном једне ноћи у воденици.
’ А ја рекох: Благо мени, родио ми се домаћин. Нека буде као Василије’!“ А он, Аћим, увек се стидео кад је она помињала Василија. Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин погинуо, није веровала.
Василијев фес носио је најпре Аћим, то је мати желела, иако се стидео пред децом, јер однекуд су сви знали чији фес носи.
разгољена у пожуди, чуо је како шкргуће, шапће тепање, и како се кикоће полудела од чекања, а муж сунце се облацима стидео. Николаје презирао цмољу а мрзео бестидницу.
Биће висок. Већ је сада момчина“, говорили су му сељаци кад би видели Адама, а он се поносио, био збуњен и стидео се од радости. Њима није могао да одбије зајам и не одложи исплату дуга.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У целој својој прошлости, које сам се толико стидео, која ми је толико мрска и одвратна била, нисам, чини ми се, никад самоме себи толико прљав изгледао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Бојао се и стидео свога дела, и одлучио да никада више то урадити неће. Али реч није одржао задуго. Једнога хладнога јутра нашао се у
Петровић, Растко - АФРИКА
Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео. Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси? Не знаш је, Бошко, нис’ је видео, А, такорећи, би се стидео, Ниси пред њоме клечô, стрепио, Пред њеним сјајем ниси слепио — Нис’ је молио, клео, преклињô; Пред њоме ниси бога
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сам се стидео, очајавао, беснео. Прикучити се решењу великог проблема, а не наћи га; наићи на крупну дивљач, а не уловити је;
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ на што сам се ја страховито застидео. И дуго још затим, кад год бих срео Лулу, ја сам се, не знам зашто, стидео тога што сам мушко.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
на колена, испружених руку, у очајању, Од страсти, муке, обневидео; Без речи, нем у свом урлању Ја сам се вечно дакле стидео: Шта сам учинио од своје младости, чистоте? Како упропастих шуме, реке, животиње! Шта је са мојим лубопитством, жудњом!