Употреба речи стидети у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Или ће се оне сакрити у жбуњу? То су, каже, природне потребе, а францески философи нас уче да их се не треба стидети. Госпоже и госпожице, као неко јато, разбежаше се, уз цику.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Хоће ли му Олгина лепота више значити од верности оцу и сопственој младости? Неће се само отац стидети што се жени Тошићевом ћерком. Као студент борио се против њега, министра. Шта ће рећи моји бивши другови? Бивши?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тиме бих осрамотио не себе самог већ и госпођу Лавоазије. Истина, не бих се морао стидети што сам у науци створио, али о томе тешко би било говорити, а да не откријем свој инкогнито.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

(Да сам дошао к себи познао сам по томе, што сам се већ почео стидети.) Била је прошла поноћ и јасна месечина обасјавала је паланку, нему као сеоско гробље.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) КАП. ЂУРАШКО: Тако да ми је све — Баш до једнога све истребити, Да нема више таке невере Од којих ће се земља стидети, Што их на црним груд’ма понесе Да својим лицем трују зенице Човеку правом кад их погледа. (Бој једнако траје.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Изабрао је Дадару јер је Дадара дандара, кучкин син, јебац без премца, витез без мане и страха. Он се неће стидети да јој заиште, њему је лакше то него да пита за хлеб. А и јак је. Бистар. Деца ће бити лепа. Здрава. Паметна.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности