Ћипико, Иво - Пауци
Отац га караше, што у шали што зазбиља, с неваљаштва. Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у
А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи: динамит однесе му око. Како се момче стидило, помисли Раде — кад оно кући дође. Никако да кога пусти да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо...