Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Госпоја ујна, зар тако треба? ЖУТИЛОВ: Цударшаг! Пак јошт има мени да пребацује! ШЕРБУЛИЋ: Ја би се стидио таково што учинити. СМРДИЋ: Тешко нама кад смо до тога дошли! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем тешко нама.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Стидим се кад ме ко корегира. АЛЕКСА: А зашто то? Да сам се ја стидио, не би ништа ни научио... Видите овде беаy. ЈЕЛИЦА: То је „бо“ АЛЕКСА: Изрјадно, само мало протегните гласом. Та...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Нови фра-Брне није нипошто хтио да се сврће код Велике оштарије, но да се заомине. Стидио се да га Цвита види пробријане главе. И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И готово сам љубоморан на помисао да би га што друго јаче заокупило и одвукло од мене. ЛВИИИ Никад се нисам стидио једноставности мојих радости. Често им је узрок био управо ништаван. Па ипак, то су можда биле оне највеће.
Или можда да му кажем само то да сам често осјетио стид, људски стид; који пут до те мјере да сам се стидио и што живим. Ето, само то. Али он ме сигурно не би разумио. Свеједно! Главно је да ја њега разумијем.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Гдјекад би, недјељом и празником, обукао и стајаће руво, али му оно стајаше некако тужно, неприкладно, и он се стидио од сама себе. — Реља, Реља, не приличи ти ово руво више! — говорио је сам себи и брзо га је свлачио.
Ћипико, Иво - Пауци
Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши. Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе. Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.