Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли! И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи.
Глухе су ми ноћи Без твојих корака: вечно, непрекидно, Без тебе ћу бити бедан и без моћи, Мали, и унижен, и побеђен стидно.
Интригу бестидну идејом су звали, А лаж под идеал продавали роду; Борили се стидно велики и мали, Рушећи законе да спасу слободу...
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад би губио на фараону, као да је од дечијих уста откидао. Па би се враћао дома, погнуте главе, стидно. Кад се вратио из рата, на Францеза, пре седам година, Трифун се још надао да ће далеко дотерати у тогда славном,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. Господар Софра смеши се. Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. — А где је он? Ти поче да муцаш. Беше ти непријатно и стидно. — На робији — одговори тихо. — Шта? — Није крив господине, тако ми Господа! Обедише га.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игри осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху. Царев син кад их опази, приступи к њима и упита их, би ли се удале и за кога би која најрадија.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И плане и дрхти цела око мога завичаја невесела у сласти лудој, пуна звезда, ноћ. И кад ме се сете шуме радосно, стидно зарумене. А иконе старе засјаје у мутном злату кад виде мене.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А ти нам ипак дајеш видно Једине часе који вреде, И све што није ниско, стидно, И успомене чуваш бледе. Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим врењем И горду Мис’о што те гледа С
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игру осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху. Царев син кад их опази, приступи к њима и упита их, били се удале и за кога би која најрадија.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тада јој он шапуће речи које човек његова доба жени не говори, тепа стидно, очински и љубавнички, и бира израз, како то само настрано ћутљив човек уме. — Што богорадиш Ти, стари бескућниче?
Одјекну стидно и порочно у кући у којој се давно није чуо смех, где су сви плашљиво и мрзовољно мрморили и шапутали, не само укућани,
С муком, јер снове никада не памти. Ипак, у свест му се урива неочекивано сазнање, стидно, невероватно. Око њега сељаци срповима кољу кукурузе и они суво шуште. Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Татко строг, мајка му строга, не мож' да мрдне. Још фалило фереџу да ги набију. Па наивно, бре, па стидно, Ништа не зна.
Узгред напомиње да је врло начитан и страни изрази навиру му тако рећи против воље. — Кажем ти, бога ти, стидно, па поред њу срамујем се и сам.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Потпуно схваћам то одахнуће које ће настати, и већ унапријед у њему учествујем. Који пут ми је чисто стидно што једем свој крух. Али што се може! — кажу: „живјети се мора”.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
покрај ватре на сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два дијела; а то од паса низ до у стидно, а од паса навише у дивно, што чојека премами да је вјенча.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Никог нема, Да ме поздрави, Кô да цели живот дрема, Живот убави! Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама. Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?
Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа. И Арес с осмехом стоји. Божица стидно се трже, И груди заклони брже. Ал' чиста капљица једна из груди матере младе Кô светла, јутарња роса на травну
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад господин кога укорно испред себе истера, и мучно и стидно је пред њега опет изаћи, докле он пак сам не зовне преда се. А и та људска прогона ниподашто је.