Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
у сарачани, у којем се његова мајка венчала, и опет, опет, и поврх свега: весело, благо и пуначко лице његове жене, и стидљива нада да ће бити отац... и... не, не може бити! Та, ако су и Турци, нису зверови!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом. Она прва била је до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом, али то тако
Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу. — Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива... — И вама се то допада!? чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била су дурљива и кад би их мати призивала, да види зашто чешу главу. Постала су била стидљива, повучена, као да су крива што су жива. Мати њихова једва је чекала, увече, да оду.
Била је жеђ, која ју је морила, годинама. Била је стидљива у загрљају, али је од почетка имала та румена уста, узвијена ујутру, са осмехом, као да једе трешњу.
“ Павле онда исприча да је тачно да се та жена љуља. То јој је нека навика. Ваљда зато, јер је стидљива. Не може да почне да одговара, а да се тихо не заљуља, у куковима. Љуља, као да жито шири, и рукама.
Кад би, затим, почела да му нешто шапуће – чега после, ујутру, није могао да се сети – почела би да бива исто онако стидљива, а страсна, као кад су се узели. Гледала га је очима тужним, тамним, које уживање упали.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и безобразних предмета, грдно увећаних дарежљивом руком каквог маштовитог чобанина, па зато понека неискусна и стидљива младица, све у пролазу, закреће главу и забезекнуто шишти: — Помози, боже и света Петко! Јуф, гром га убио!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како се служба сврши, а он ти управ к мени, који му се као стидљива невеста и невешт начињах. Зовне ме напоље да ме нешто пита. Одемо насамо под један [х]раст.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
јер све што се креће Креће се по законима мировања и смрти Волим све истине које нису обавезне Јер права истина је стидљива као мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô скромна стидљива нева, Природа љупко свија невини, бајни крас, И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева, И с фрулом пастирском
Као да свака жели рећи, Кад са поздравом приђеш њој: „Остави наду, пролазећи! Стидљива скромност бог је мој.“ Некад сам имô врло радо Та бледа лица, слаби стас, И забринуто чело младо, И разнежени, тужан
А то јој бејаше доста, Те према веселом Кићи толико стидљива поста Да се изгуби чисто. Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге скочи И зглади витице руком...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
угљевље, незагашен пожар, неопроштен суд, судац безпријатељан и ничим подмићен, пред њим нема сваком уста наишла, стидљива лица силовитих луди, а сиромаш врло снажна.
није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му хвајду није, и боља је стидљива младост оштроумна и шмишљена. Не стоји поштење у узрасту, него у срамежу и вољи...