Употреба речи стидљивог у књижевним делима


Црњански, Милош - Лирика Итаке

Био је мешавина лепо васпитаног мондена и стидљивог младожење. Враницани је био човек огроман, огромних стопала, са лицем римских императора и црним, тужним, очима,

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

његове исецкане повремености недовољно израженог и неиживљеног, као понорница ћудљивог, а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша поезија тога времена — са изузетним случајем

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Са обала је можда приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности