Африка
Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била. У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.
робе под ведрим небом; знам да су даље хотели, банке, кафане; и тамо, видим, већ сасвим пун стоји мој аутобус. Стижем до њега, и седам у тренутку кад се креће. Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Казала сам још да за једног самоука сасвим добро стижем тамо где сам наумила. Затим сам јој још рекла и то да на мене нису потрошени силни часови ходања с куваром и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сећам се лепе, веселе, покварене Маријете Лориол, и кажем себи, полугласно: „Ла цхарогне“. Стижем, затим, у варошицу Сан Вито, која је пуна багрења, белог, жутог, плавог, и, у којој је почело пролеће.
Сутрадан, пред вече, возим се колима, као да идем у Иланчу, једном драгунском пуку (ако ме сећање не вара, бр. 14) и стижем у мраку. Добијам, за становање, читаву једну, празну, кућу. Ходам по њој и бирам где да ми наместе постељу.
Међутим, у Коморану, кад стижем, треште митраљези на мосту, код станице, као сред Галиције. Питам: шта је то? Веле, разграничење нове државе.
Отуда код мене то родољубље, тада, као нека врста лудила. Железнице су, у пречанским крајевима, биле прекинуте. Једва стижем, некако, до Новог Сада, где ми се и брат био вратио, у ону исту собу, у Салајци, из које сам потрчао на испраћај
Шта би тек било, вели, да сам пакао описивао? Тако сам, заувек, отишао из Темишвара. Стижем, идућег дана, и до Вршца, и до Алибунара, а одатле се јављам матери, преко телеграфа. Возови не иду, а снег пада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не знам зашто сам ово последње напоменуо. А кад сам све тако лепо уредио и послао телеграм да стижем сутра увече, ја се упутих у „Москву“ да тамо прикупим што више аутентичних вести из политике, пошто сам знао, није ми
4 А воз јури, лети. Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца? Боба, свакако, велика девојчица?
неку пешадију што маршује форсирано, прескачем ровове пуне лешева, изломљених пушака, разбацане искрвављене спреме, стижем поворке заробљеника и опет бескрајне тренове што су закрчили пут, и све на мени бриди, а народ се дао у трк и, нећете
Петровић, Растко - АФРИКА
Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била. У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.
робе под ведрим небом; знам да су даље хотели, банке, кафане; и тамо, видим, већ сасвим пун стоји мој аутобус. Стижем до њега, и седам у тренутку кад се креће. Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не дај се! И не дам те ни ја... Бриге моје су све веће, сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем. Да, да, не гледај ме.
Тако нас је учио Исак, сећаш ли се још? Јеси ли био скоро код њега? Ја не могу, не стижем, а често и лежим. — Био сам, и разговарали смо о Бранку.