Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Певајући оно што нам се не пева, и славећи оног ко нам се не слави, идемо и стижемо и где нисмо хтели: на празно место, на које пада мрак. Командантима ни трага, ни гласа.
Африка
Газде шалупе, такође, дошле су да нам помогну. Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе. Док је утоваривао ствари нека кашичица, или нож, упала је у воду, и он
Међутим на Зазандру стижемо у први мрак. Црнци–алери распознају нас ипак са друге обале док силазимо низ брег и допловљавају нам у сусрет.
Ја хоћу да моја кућа буде права кућа у пределу којим ниједан белац не пролази.“ Кад стижемо пред колибе, пола дванаест је.
СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против олује над воду, коју осећам већ и иначе по
У Сикасо стижемо за ручак. Мој је први утисак да је ово велико село, прво суданско село у које сам дошао, и које је на свима картама
Према мени профил Рабата, од најлепших профила градова које сам видео; у даљини славна кула. Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ево их, враћају се будалаши! — дочекао нас је дјед Раде, чак нам и у сусрет излазећи као да стижемо богзна одакле, можда чак из Америке. Шта је, дохватисте ли мјесец? — То тебе не буди брига — отреса се самарџија.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А барка која је остала за нама црни се. Звезда Даница сја близу месеца. Море је сад магловито, стижемо у залив и пристајемо уз неке друге барке. Довикивање. Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ШТА УЧИНИ СЈАЈ 24 НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ 25 ЈАВА 26 СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У ДОЗИВИМА 28 СКРОВИТО МЕСТО 29 МИ СТИЖЕМО ПАДОМ 30 НА НЕКОЈ ПАДИНИ 31 РАСКРШЋЕ 32 ОПЕТ ПОД НЕБОМ 33 ПОД НОЋНОМ ЗВЕЗДОМ 34 НА РАСТАНКУ 35 НОЋ ЈЕ ДУГА 36 СЛОБОДА
А после опет: хртски, низ маховину и старо лишће, бежао. МИ СТИЖЕМО ПАДОМ Усијана авет стакла и бетона Кружи нам над главом: трепте наши живци. Ми гледамо једни у друге као кривци.
Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће. НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода. Бол је твоје пиће (оно: чега нема).
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ У поштанским колима, шћућурени под арњевима, целога пута бришемо очи сасвим мокрим марамама. Доцкан, по мраку стижемо на малу станицу. Не познајемо никог.
Петровић, Растко - АФРИКА
Газде шалупе, такође, дошле су да нам помогну. Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе. Док је утоваривао ствари нека кашичица, или нож, упала је у воду, и он
Међутим на Зазандру стижемо у први мрак. Црнци–алери распознају нас ипак са друге обале док силазимо низ брег и допловљавају нам у сусрет.
Ја хоћу да моја кућа буде права кућа у пределу којим ниједан белац не пролази.“ Кад стижемо пред колибе, пола дванаест је.
СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против олује над воду, коју осећам већ и иначе по
У Сикасо стижемо за ручак. Мој је први утисак да је ово велико село, прво суданско село у које сам дошао, и које је на свима картама
Према мени профил Рабата, од најлепших профила градова које сам видео; у даљини славна кула. Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прошавши поред десетине таквих улица, долазимо опет до једног великог зида. Његова капија је широм отворена; кроз њу стижемо до једне широке, троме реке. То је Еуфрат; он пресеца четвороугаону варош дијагонално.
Ми се пењемо лавиринтом тих споредних степеница, и стижемо, опијени њиховим завојима, на горњу платформу подножја. По нашем убрзаном дисању, и по свежијем ваздуху, који са
Добивамо врло нељубазне одговоре или никакве, но место њих мрке погледе. Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог. Врата су забрављена. Куцамо тихо, па све јаче - нико нам не одговара.
предграђе Цариграда, долазимо до дебелог византиског градског зида, обраслог бршљаном па, продужујући пут дуж њега, стижемо до једних широких степеница.
После много таквих дочека стижемо у кабинет Његове Светости. Ова наша прва аудијенција није трајала дуго. Прво нас је наш посланик претставио као
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тако стижемо до идеје о одговорности: можеш ли ти да зајемчиш свој будући живот својим садашњим? То је опет о моралу реч!