Црњански, Милош - Сеобе 2
Да види шта о њој Францеска мисли. Стил је после тога, и у архитектури, постајао, све више, руски. Те недеље, међутим, кад су Исаковичи, са многим другим
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Књижевност је знатно напредовала, нарочито песништво. Створио се нов стил, јак и оригиналан, који се назива београдски. Београд је био последњих година средиште велике интелектуалне снаге.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
роваш — ознака, обележје, зарез ради распознавања рококо — (фр. роц, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XИВ (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За херојски стил живота типично је надметање у јунаштву. За припаднике патријархалне заједнице главна брига јесте ко је био већи јунак,
² Овакво понашање оца нарочито је изражено у крајевима са јуначком традицијом где се брижљиво негује херојски стил живота.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
на више планова: подстицао је нова имена, окупљао, улазио у спорове, уређивао, одлично, дечје листове, зачео свој стил у телевизијским и радијским емисијама за децу.
У песми Да ли ми верујете пародиран је садржај и стил поучне дечје песме: Умивао се један дечко свакога дана без престанка, па су му уши расле, порасле, па му је кожа
репрезентативан гест, ишчашену реч, да се са култивисаном горчином баци на сваки детаљ кроз који се може назрети један стил, један поредак вредности. Коришћењем општих места, утврђених израза и фраза, он нам приближава тежње, укусе, нарави.
Радовић се тврдоглаво опирао аристократизму писане речи, ослањајући се на непосредни тон приповедања, примењујући стил без украса, без великих гестова.
Знања и објашњења која се деци дају у оквиру наставе историје проверавају се, ето, кроз слободне књижевне саставе. Стил и језик којима се деца у тим композицијама служе одавно су напуштени и у књижевности и у новинарству, а животаре још
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 345 ПОЕЗИЈА 346 ПРИПОВЕТКА И РОМАН 348 ДРАМА 349 КЊИЖЕВНА КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН ДУЧИЋ 353 МИЛАН РАКИЋ 355 СТЕВАН М.
Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана. У школском издању стил се морао подешавати и упрошћавати, да би био на домаку ђака средњих школа.
Преводио је више са руског превода но из француског оригинала. Ђулинчев превод је несигуран, стил је замршен, језик збркан, ни српски ни руски. Дело је имало успеха: 1812. изишло је у Будиму друго издање, 1832.
углавном се свршава: стари рускословенски језик напушта се у почетку XИX века, неко време влада такозвани »средњи стил«, мешавина народног и црквенословенског језика, управо народни језик са јаком мешавином ранијег, књижевног
Он је сав у оној чисто интелектуалној поезији која је у Европи умирала када је он на њој почео радити. Стил му је апстрактан и безбојан; песме кабинетске, књишке, пригодне, везане често за догађаје који су од пролазног значаја
ЊЕГОВ СТИЛ. — Он није био ведра глава, и довољно је зато читати његова чудњачка писма и пратити га у животу. Он врло често није
знао шта говори, и сва је вероватноћа да је хотимично говорио заплетено и мутно да би давао утисак генијална човека. Стил му је тежак, нејасан, често сасвим неразумљив.
Један од ранијих критичара српских извео је целу једну теорију да објасни његов стил: код њега је »осећање јаче од речи«. »Симу хоће понекад осећање да угуши. Он не може да дође до речи.
дубина, снажан патриотизам, живи описи народних обичаја и традиција, рељефни херојски типови, лапидаран, пословички стил, у коме је кристализовано много филозофије и много поезије.
Цело дело, пуно садржине, нема ниједне сувишне речи, чак би му се могла пребацити претерана концизност. Стил је силан и драматичан, језик богат, чист, афористичан, живописан, изразит, стихови збивени, метални, пуни снаге и
Она нема осећања ни за језик, ни за стил, ни за ритам. У њеним стиховима има много патриотизма, много морала и поуке, много љубави за књижевност, али нема
Добар књижеван стил српски увелико се ствара. У Србији народни језик у књижевности сасвим осваја, 1865. нови правопис постаје службени на
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
што је радио са оним добијеним од Вука чобанина, чинио је то и са овим другим: размишљао и речи намештао, поправљао им стил и језик, прерађивао их, али опет не по своме вкусу него по својству свог српског језика, како га је он осећао; а
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, открили сте своје специјалне фазоне, стил, па сада мислите да ту жицу можете да вучете без везе; а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем,
француске клошаријане који изгледају отмено као да су профе на факултету, оне скупе парфеме, прочитане књиге, уопште стил земље из које је таква мода стигла овамо, на крај света; оне ће јаднице само да се упишу у неку врсту модних
ме пратите), уколико ми Београђанке имамо неког стила, и штатијазнам, онда ваљда негде мора да постоји и наш властити стил у одевању, неки систем, оћу да кажем, неки фазон коме се свет неће смејати, који неће личити на свечани пролазак
Ти, претпостављам, познајеш моје текстове? — Како да не! — ускликнух одушевљено. — Одувек сам волела твој стил! Узмимо, на пример, само како си обрадио женске ликове у Рату и миру од Лава Толстоја!
Одлучила сам се ипак за свој сопствени стил зарађивања. Почела сам да пишем новинама: „Поштовани друже уредниче, била бих Вам веома захвална када бисте ми у свом
ситничарскоситносопственичког погледа на свет и књижевност, избацивши из свог дела потпуно интерпункцију, стил, смисао и граматику, као и све остале стеге необузданој маштовитости“.
Шта сам, у ствари, радила целог живота? Фарбала Београд. Проглашавала немање ловуџе за свој специјални стил, кафанчину „Три грозда“ за ексклузивно место, Аду Циганлију за Мајами Бич!
што више оних јадних преосталих сијалица, јер, као што је познато: под дискретним светлом чак и хоклица личи на стил неког Луја (Армстронга).
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Заборавио си да поменеш кучећи стил! СОФИЈА: Хвала, сад могу и сама! Трчим да пресвучем костим, још ми је влажан!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Данас, кад су ме научили да све знам, знам да је то само барокна архитектура сјајан, накинђурени, језуитски стил. У подне би ме зачудили – тако далеко од мора, тако изненада – залепршани над брзицом, сиви, мали галебови који су се
Истина, не мисле, као Рајнхартови Немци, да је за грчкост доста урликање, циркус, и велика осветљења, али немају ни стил једног Моисија, Басермана, Вегенера. Играју их као, некад; Талма и Муне Сили. На котурнима. То је најзад, мање важно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.” Испод тога другим рукописом реферат: „Стил неправилан. Ред речи не одговара правилима синтаксе. Употребљене су стране речи: дозволити и нужно.
Најзад: „Стил и особине стила у акту”, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у акту
(Ту су нашли да је стил Омиров много бољи). Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору ....
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Над њим виси са плафона већа лампа. Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус девојке која је погдешто примила одлазећи родбини у Београд.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И стил којим је написан Птолемајов зборник одличан је, каквог га касније вековима није више било, прецизан, јасан, одмерена хо
„Маните то што се зове научнички стил и пишите једноставно, онако како мислите! Ваш мождани апарат ради одлично, као и ваше машине“.
„Онда ћемо се лако разумети. Грађевине које сте данас видели различите су, свака од њих има свој нарочити стил, Нотр дам и Сент-Шапел су готске, Сентесташ припада раној ренесанси, Лувр и Туилерије високој ренесанси, Инвалидски
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дела. Његов стил писања је изазивао дивљење. Његове реченице су биле кратке и језгровите, а он је био врло духовит и сатиричан.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
колико се често код нас појављује оцена да су, на пример, романи неког писца значајни и добри, али им је лош језик или стил и форма. Логично је, међутим, закључити да је у књижевној уметности све лоше ако је већ ово троје лоше.
То је, разуме се, такозвани београдски стил. Изгледа да су књижевници највише криви што је „београдски стил“ погрешно схваћен као посебна стилска вештина писања,
То је, разуме се, такозвани београдски стил. Изгледа да су књижевници највише криви што је „београдски стил“ погрешно схваћен као посебна стилска вештина писања, пре свега у књижевности, али и код научника са особитим стилским
5 Александар Белић је, међутим, тачно образложио да то уопште није стил у уобичајеном значењу, него један новији облик српског књижевног језика који се формирао у београдској средини.
је Слободан Јовановић писао „београдским стилом“, он је заправо писао изванредним научним стилом који се, као и научни стил Љубомира Недића и Богдана и Павла Поповића, формирао у нашем модерном књижевном језику а у београдској културној
Постоје песници који остају у истоме књижевном стилу и служе се средствима и поступцима који су за тај стил везани. Такав је, на пример, Милан Ракић.
Али оне код Дучића нису остале само део песничког декора везаног за одређени књижевни стил, него су постале отвор на том декору, који води све до тренутка кад су се у песми почеле да језгре најчистије лирске
и други степен њиховога уређења има далекосежне ритмичке и семантичке последице, увек представља прелазак на нов стил, обележје је новог књижевног правца.
„Београдски стил“ Исидора Секулић је схватила као стил излагања. За разлику од Белића, који је, мислим, тачније настојао да га објасни
„Београдски стил“ Исидора Секулић је схватила као стил излагања. За разлику од Белића, који је, мислим, тачније настојао да га објасни као модерни, урбани језик српскога
Функционални стилови, међу којима је и научни стил излагања. Данас би се рекло научни дискурс. Од Љубомира Недића, преко Богдана и Павла Поповића, па до највише
Од Љубомира Недића, преко Богдана и Павла Поповића, па до највише хваљенога Слободана Јовановића образовао се један стил уравнотеженога и разложног излагања, са добро рашчлањеним реченицама, са вођењем рачуна о нешто успореном ритму и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
уметности; то су мане које, углавном, имају извора у његовом нешколованом, некултивисаном и недисциплинованом духу”; „Стил је, углавном, његова главна мана; а он је, да кажем једно своје скорашње уверење, најглавнији елеменат једнога
На стил се и овде и другде често удара гласом као на, како Бранко Лазаревић тврди, „најглавнији елеменат једнога књижевног дела
српској књижевности управо у то време, на прелазу векова, формирао колико значајан толико и тешко одредлив београдски стил.
Београдски стил могао би се схватити и као време канонизовања модерне српске синтаксе. Јер само тако, у исти мах сложенија а стабилизов
Отуда београдски стил, чим се подвргне ближем посматрању, изгледа као да у исти мах постоји и не постоји: он је код сваког писца различан, а
146 Али је такође ретко ко као он тако прецизно изнео начелне примедбе не само на синтаксу, па на стил Станковићев, него и на композицију његовог романа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
много суперлатива — поређење са камерном музиком није, чини ми се, нимало неумесно —, њен прециозна и барокни језик и стил, опрезна поступност њихова напуштања, чине је таквом.
1780 (а коме данас нема трага), штампао је, срећом, и ову песму Козачинскога, чији изразито барокни стил је у толикој мери годио Рајићу да га се није могао, а још вероватније никако није ни хтео, ослободити.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске књижевности.
века посвећени култни списи, службе и кратка житија, у Крушедолској књижевној школи, која негује ништа мање артистички стил од својих великих узора раније епохе.
Из те оријентације поникао је први српски песнички стил, класицизам. Његов утемељивач Лукијан Мушицки (1777-1837), архимандрит манастира Шишатовца, потом епископ, у својим
Као приповедач Вук се надовезује на уметност усмене речи. Његов стил супротан је духу тадашње наше сентиментално-дидактичке прозе, у њему нема ничег сувишног ни китњастог, нема примеса
народну историју и "начин живљења, мишљења, разговора" људи свог краја, користећи форме усменог приповедања и стил "пучког краснорјечја". Међу његовим приповеткама има и ремек-дела (Кањош Мацедоновић).
језик појављује, прилагођен потребама развијене урбано-интелектуалне средине: за њега се одомаћио назив београдски стил. Њиме не пишу само књижевници. Подједнако га налазимо и у научној прози.
Приказивање сурових и злочиначких призора без саучесничких тонова прераста у стил којим је саграђен нељудски свет, са људским фигурама као објектима манипулације, у најбољем његовом роману Употреба
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Овако су изгледале куће по свима великим имањима, и то је донекле био и стил и обележје господства и богатства. Лазарићи су били богати.
Госпа Нола никако није могла да уђе у стил тих седељки с прописним оделом, и строго прописаним послужењима у пет сати, и после шест сати после подне; остављала
Симпатични наш Каленић износи из гимназије стил и рутину писања! — Историчар, необично фина тиха природа, говори као да му је глас од свиле: — Ја молим, господо, да
Јова је додуше причао одлично, али касарнским стилом, а ово је, богами, париски стил, иако је све остало просто и непосредно. Одлична књижица. — Нашла је књига пут и у Лику.
Пуни џепови, и стално увлачење руку у њих и претурање по њима, упропасти линије и стил одела. Ако треба нешто понети, Павле носи у руци кожну торбу с много одељака.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Набројивши одлике епа као жанра (устаљене норме, историчност, реализам, идеализацију догађаја и јунака, стил понављања и варијација итд.), Кравцов каже: „Све те одлике епа као жанра одређују његово место у историјској поетици.