Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
поређења која поново успостављају привидно пољуљани интегритет књижевне уметности, држати се општих закона а уважавати стилске посебности — ето јединог начина да се дечја књижевност праведно оцени и постави.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
утилитарне и тенденциозне књижевности XВИИИ века, он пише да поучи и просвети, не обраћа се машти но разуму, не тражи стилске ефекте но убедљиве аргументе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
хоризонте за зид, верао се по планинама од картона, меблирао намјештај по собама Луја Четрнаестог, постављао стилске комоде и чираке, простирао тепихе по америчким румовима, вешао завесе по зимским дворцима, а сам становао као самац
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
реченичних обрта, паразитних фраза и фразеолошке грађе беспојмовне и појмовне, ономатопејске и имитативне, тонске и стилске каквоће, којима се народни човек служи као говорним клишеима, како би што боље и јаче, лакше и брже — економичније —
Од ових и оваквих говорних творевина истичу се као експресивне и као стилске, чак и као поетске целине: клетве, заклетве и благослови.
дословног и пренесеног значења, у нашој говорној употреби налазе се и друге речи-изрази, реченични обрти и мање и веће стилске, нарочито тонске творевине, којима се постиже што пунија, јача, упечатљивија и адекватнија експресија.
највиши је вид народног говорног усменог казивања са несумњивим акцентима правог беседништва, које не заостаје иза стилске и поетске обраде правих говорничких творевина.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
живот, ма колико нам се каткад чинило да тече стихијски ваљајући догађаје без реда и сувислости, ријетко кад почиња стилске погрешке.
изузетним временима, у епохама опћих поремећаја, револуција, катаклизама, живот зна да одступи од линије и да упадне у стилске недосљедности.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у двадесетом веку – упорно прекоревају српске писце због слабог знања матерњег језика, недовољне писмености, па и због стилске невештине, која надилазећи синтаксичку раван пресеже у општу композицију текста.
Из прве књиге, Еротикона, осветлићемо мало ближе само неколико стихова у којима се први пут појављују стилске новине, нови песнички поступци, важни за разумевање унутарњег развоја Драинчеве поезије, који је на први поглед једва
Селекција језичких јединица и селекција одређених слојева у њима извршена је у оквиру једне стилске формације у хрватској књижевности са почетка века, која је свог првог, најзначајнијег епигона дала у песничкоме лику
А. Б. Шимић у тексту „Експресионизам и свечовјечанство“ сведочи о знатној експанзији ове стилске формације у другој деценији века, али и о себи као шеснаестогодишњем матошевцу, па чак и визнеровцу.
Временски приоритет овде није пресудан. Могло би се, дакле, устврдити да одсуство извесне стилске формације представља празно место, нереализовану потенцију, у било коме и ма колико богатоме систему националне
некад локалној, некад емотивној експресивности речи и говорних обрта, што се све у крајњој линији своди на прихватање стилске периферије о којој је раније говорено.
А несумњиво је да код неких модерних песника постоји прилично изражена тежња да се изађе из подручја стилске еластичности природнога језика, на пример из области стилски валентнога избора кад постоји неки вид синонимије; оно
систему, активирају се језичке конвенције у самоме средишту тога система, а не на његовој периферији, на подручју стилске маркираности и емотивне обојености такозваних експресивних језичких елемената.
трагове, него зато што би иначе сви – и где треба и где не треба – у његовим текстовима налазили експресионистичке стилске црте. Насупрот томе, ја сам редовно истицао оно што сам научио и преузео од руских формалиста и семиотичара.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
указати само на мањак вештине која се, уз нешто дисциплине, може индивидуално савладати; ваља узети у обзир и степен стилске вештине који доноси и подразумева сам књижевни развој.
посматрању, изгледа као да у исти мах постоји и не постоји: он је код сваког писца различан, а заједничке су само стилске могућности које се црпу из исте синтаксичке залихе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Био је изванредно оспособљен за свечано изражавање, за реторске фигуре и стилске арабеске, у складу са тадашњом византијском поетиком. Позајмљеница је у том језику било врло мало.
Глишић и Веселиновић остали су у поетичким оквирима покрета, изразивши његове супротне стилске могућности. Глишић у хумористичко-сатиричној приповеци, а Веселиновић у идиличним причама и у романима из народног
само повремено разматрао књижевне теме, али се зато сви његови текстови могу читати као да су књижевни већ и због саме стилске вештине. Стилска вештина, која није само језичка, нигде није дошла толико до изражаја као у поезији.
бироа комунистичких партија) 1948, кад је међу њима победила либералнија струја, у књижевности се одустаје од наметања стилске униформности коју подразумева социјалистички реализам.