Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
усмене књижевности, лако усваја лексику и синтаксу матерњег језика; учи се на најбољем узору чистом, јасном и сажетом, стилски дотераном говору; развија музичко осећање за звучност, мелодичност, склад и ритам реченице; изграђује властити начин
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Објављена у првој књизи његових народних приповедака 1868 (издање Српског ученог друштва), а затим сажетије и стилски више дотерана у посебном издању подругачица 1883. Преносимо је из овог последњег. 86.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
па радио, па телевизор, па машину за прање веша, па мали ауто, па онда већи, па мали стан, па затим још већи, па стилски намештај у коме човека хвата лумбаго од укочености истог часа када седне на неку блесаву лажну алдајч столицу са
Суле са Аде баци према матором иза фотеље телефон, и то онај стилски што у Италији кошта триста иљада лира! Матори, не буди лењ, звизне у правцу лопова најлепшу стону лампу из Вршца —
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом последњем језику има стилски неутралан глагол звати.
из XИX века и коју са много разлога треба везивати за романтизам, песник треба да се користи посебним, експресивним, стилски обележеним језичким средствима.
И у тим експресивним, стилски обележеним јединицама утеловљују се превасходно његова осећања, његова слободна воља и лични став.
није било тешко да за потребе тумача књижевности издвоје такозвано комуникационо језгро у језичкоме систему и укажу на стилски слободне елементе који творе периферију.
У групи старословенских прича и у поезији. Временски почетком XX века стилски паралелна појава постоји у више словенских књижевности.
У другом случају пред нама су само стилски украси: сунце, месец и звезде фигуративно се, у метонимијској замени, именују уместо мараме, појаса и одела на којима
Зато у страноме језику најтеже овладавамо управо том разноликошћу; ретко када можемо спретно да употребљавамо стилски валентне јединице.
особенога гласовног састава стиха као материјалнога корелата емоције, у традиционалној подели језичких јединица на стилски необележене, дакле емотивно необојене, и на стилски обележене, дакле емотивно обојене, па се ове последње на неки, по
корелата емоције, у традиционалној подели језичких јединица на стилски необележене, дакле емотивно необојене, и на стилски обележене, дакле емотивно обојене, па се ове последње на неки, по себи разумљив, начин везују за поезију итд.
постоји прилично изражена тежња да се изађе из подручја стилске еластичности природнога језика, на пример из области стилски валентнога избора кад постоји неки вид синонимије; оно се, наиме, жели да напусти као подручје које је резервисано за
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Њихови разлози нису ваљани поготову кад се мисли, а мора се мислити, на реализам као стилски правац из деветнаестог века, са својим посебним књижевним програмом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
каква нам се, а увек делимично, час скрива час открива у неким његовим најраније датираним стиховима, ни идејно ни стилски није била сасвим неприпремљена нити потпуно без икакве везе са свим оним што јој је претходило.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
ваља поменути барем два-три најистакнутија: Вито Марковић (1935), Милован Данојлић (1937), који је све значајнији као стилски бриљантан прозни писац, Бранислав Петровић (1937) и Алек Вукадиновић (1938).