Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“), метонимијом („Вране ти се на весељу купиле!“), синегдохом („Црни барјак му се на кући побио!“) и другим стилским фигурама.
Посебно учењем народних песама, дете и нехотице, спонтано, овладава новим стилским фигурама и узвишеном реториком којом се оне одликују.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
их служи, ни какву кривицу испашта у овој преуређеној коњушници неких локалних сеоских племића, са лажним вандармима и стилским огледалима произведеним масовно у италијанским фабрикама...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
није био у стању да се заустави на једном периоду и да даје синтезе појединих књижевних праваца и школа; из љубави за стилским ефектима он често више воли речи и украсе но садржину и ствар.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ГОВОРНИ ИЗРАЗИ ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА За разлику од говорних израза дословног значења, говорни изрази пренесеног значења стилским прерушавањем предмета који се пореди у слику која га замењује добијају друго, много јаче и сликовитије значење, које
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сувише је сиромашан да тачно изрази како је изгледао стан госпође Лавоазије са својим гобленима, паноима, параванима и стилским намештајем „Луј сез“. Такав намештај се сада, може видети само у каквом музеју.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стил“ погрешно схваћен као посебна стилска вештина писања, пре свега у књижевности, али и код научника са особитим стилским даром.
Они су навикли да онај особени смисао који реч у песми добија одмеравају према основноме значењу и стилским сазначењима те исте речи у савременоме језичком стању; особени смисао речи у Попиној песми, међутим, настаје и као
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога се они не могу доводити ни у нешто ширу заједничку припадност истородним стилским струјама. Неки критичари и историчари књижевности Нечисту крв описују као реалистички роман, усредсређен на друштвено
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Прва два дела припадају супротним стилским тенденцијама. Ђачки растанак уводи нас у најужи завичајни круг песников, у озарени карловачки, фрушкогорски предео, у
Ваљало га је прилагођавати новим, више интелектуалним потребама, са сложенијим стилским диференцирањем. У томе је београдска средина почела да игра одлучујућу улогу.
у исто су време објавила приповетке (Рефуз мртвак, 1969, и Бугарска барака, 1969) са сродним тематским, а донекле и стилским усмерењем, па се у критици говори о засебној струји "стварносне прозе".
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
појединци — познати или легендарни песници, али свакако појединци — из богате песничке традиције и традиционалним стилским средствима створили у потпуности или, бар, највећим делом „националну“ епопеју. Судећи према познатим епопејама.
овај придворни певач да тако кажемо уноси у песме само феудално–корисне елементе и описује их само феудално–корисним стилским средствима. Све је прорачунато, све служи агитацији за одржање феудализма!
да се у постојаности стилских средстава епике крије феудална тенденциозност, јер је општепознато да је тим постојаним стилским средствима изражена најразличитија садржина, чак и веома револуционарна.