Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сви државни празници, све годишњице и прославе, сви датуми обилато се користе као инспирационо језгро тих стилских вежби, а декларативна правоверност важнија је од стварног васпитног учинка.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пак, у преводу, нужно је морао изгубити неке од својих најдрагоценијих елемената: разноврсност оригиналног говора и стилских обрта, ритам причања, представе садржане у подтексту и то оне које често условљавају разумевање суштине, а које је
Почетак приче је „Приповиједају да је...“ или „Приповиједа се да је.“..; има и других ситнијих стилских разлика. Узели смо текст из 1818 г. 85. НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА: Забележио Вук Врчевић.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
пет-шест сати ишчезне онај олињали монструм од креденца из кухиње, који бакута не би никоме препустила, ни за сву кишу стилских керефека, јер тврди да у оне „идиотске висеће ормаре не би ставила ни покварену туршију од пре рата!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
? о сипка звездо с Тариног гаја, ублажи удар ритмичких бура у зрело цаће стилских фигура!... С црвеног брега, као с ватраља, стада, у грозду, уморно слазе низ потку ронда - у пејзаж Газе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ако и одбацимо оно што оне значе као исцелитељско средство, остаје њихова вредност посебних, и стилских и књижевних творевина. Бајаличке „басме“ чувају у себи одјеке молитава паганских веровања.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нисам то тјерао из некаквих формално стилских преокупација, из тежње према класичном идеалу јасноће, или из угледања на овај или онај узор.
Клавир је био напустио. Мјесто њега, сад је каткад ударала госпођа Миззи. При свјетлости двију тордираних стилских воштаница, подрхтавање жућкасте маље на њеној усни и пулсирање њеног подвољка одавало је како у себи броји такт.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и баналну појединост из језичке области: пошто наш матерњи језик има глаголе вабити и викати (који се и на основу стилских обележја опонирају са глаголом звати), ми та два глагола у суседном словеначком и македонском језику можемо врло лако
Познато је да се књижевност не развија као једнолико напредовање, него у виду смене између стилских праваца и целих формација.
Јер то је једна од важних, унутарњих или, ако хоћете, стилских одлика његових песама. Најзад, средишње место заправо све време добија сан.
контекстом који се шири од индивидуалне наклоности и одлуке – преко динамичне хијерархије књижевних конвенција и стилских опредељења – до „духа времена“ и „била историје“.
сонетима и делимице се епигонски канонизовали код Визнера, па је Куленовић након свог раног првенца и након радикалних стилских ломова и врења после првог светског рата у хрватској и српској књижевности морао да трага за другачијим, властитим
Хијерархија књижевних конвенција и стилских опредељења битно се изменила током двадесетих година, и пејсажсонет матошевског типа већ је био померен према
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Војислава Илића са следбеницима). Занимљиво је да смењивање књижевних праваца или стилских формација може покаткад довести и до тога да се као књижевна вредност устоличи њена дојучерашња противност; рецимо,
Постоје, у ствари, многа и разнолика ограничења: од оних која поставља књижевна епоха па, преко стилских формација и школа, до оних из индивидуалнога пишчевог стила.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
стилизованих фрагмената теме у писаним изворима, они показују како су се историјске чињенице путем мотивских и језичко-стилских образаца транспоновале у поезију, чему је помогла и универзалност саме теме.
Он је према савременим критеријумима описао смењивање епоха, стилских формација и школа. Добијена слика показала је да се нова српска књижевност развијала на начин типичан за европске
моменат у њој је много важније, па напуштање социјалистичког реализма није морало значити и напуштање реалистичких стилских обележја. Прелаз се осећа нарочито у романима објављеним 1950/51, који се иначе помињу као преломни.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
); седмо, устаљеност форме, постојаност стилских средстава као израз властелинске тенденције за одржањем феудализма. Углавном, то је по Кравцову оно чиме се
држе: професионално војевање, неки тобоже типични за феудализам сижеи и тобожња феудална тенденциозност постојаних стилских средстава.
тако непотребно је задржавати се на најчудноватијем од свих Кравцовљевих закључака — на закључку да се у постојаности стилских средстава епике крије феудална тенденциозност, јер је општепознато да је тим постојаним стилским средствима изражена