Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИ Сунце зађе, дан умире, Магла већ му покров стире, Повила се по долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около погледује, Ма пун туге и пун
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
једрог врење; Да пуштам жиле све дубље, све шире, Кроз многе слоје простора и доба, Кроз живот цели што се чудно стире Од праотачког до најмлађег гроба; И осећам кроз мене како бије Дах тајни оних што ће за мном стићи, Будућност даљна