Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Вели јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи од сад ниско Рањен' отац предубоко. Тешку ову бољетицу Није јадан преболео, У
Мога јада смрти глāдна!“ Грдни јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи одсад ниско Рањен отац предубоко.
“... Помози им, Боже! Као вуци јурише Турцима, Већ Милете ето међу њима, Своје злато стискô уз себека, Па он гони из крешева зека.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Немир ми стискô уморене груди, Несрећно срце што љубити зна! Кроз тиха поља срдашце ми жуди Далеко тамо, у бајнији свет: Да злато