Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је стисла руку, под грудима, на срцу. Једва је што говорила, све до одласка, у Осек. Кад је остала сама, тог дана, седела је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога? Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.
Из зажарених јој образа тек што крв није канула. Зажмурила, наслонила се целим телом на мене, стисла ми грчевито руку, а из сувих јој, немих уста иде врео, сладах дах.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И човек сваком даде пуно шљива. Утом дође нека девојка, стисла мало прашине у шаку, па и она иште коју шљиву. — А што, синко, ниси више скупила, та то је одвећ мало?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Треће вече жена се развика: умире, умире! Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор. Шта ово би?...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али ни Стана дотле не бјеше ока стисла. Она је лијепо видјела све што је дотле с оцем бивало, како је, пушећи рукама размахивао, као што је вазда чинио кад
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А она чита... док сред ноћи дуге, К'о грдан полип са стотину рука, Стисла јој срце љубав пуна туге, Туге без суза, без речи, јаука.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би стисла неиздрживост, силазио сам с воза и настављао пут пјешице. Улазио сам у села запрашене обуће, обрастао у браду.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ој! Ал’ си страшан, ал’ си добар, Чудни Боже мој! Мала свећа горила Тужно, жалосно, Црна ме је слутња стисла Кад сам погледô. Уздисаји стишају се, Док се понове, Никог нема, да се моме Јаду одзове.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба. Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење. Дани дуги као године.
Накривила главицу на једну страну, стисла зубе, раширила ноздрве као ждребица и шапицом га лулушка лево-десно, док не букне, док се не устобочи као гладна ала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уто улете „теткица“ и поче нешто да виче. За њом уђоше још два Грка, апаша, стисла уста и накострешили се. Али, и мени је већ било дошло до гуше.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Нећу ја дан! Њу, уста њена хоћу!... Ах, што се пробудих? Она беше! Она, врела, слатка Коштана! Клекла, ручицама ми стисла образе, да ми уста одскоче, а своја уста упила у моја... ах! СТАНА (улази брижно): Бато, зовеш?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Мана и застала одмах на улазу у дућан. — Што искаш, што ти треба?