Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — „Уши?“ — рече медвед, поћути мало и промисли се. „Кад не може иначе бити, — рече — а ти'ајде, нек иду уши.” Стисне зубе сиромах и зајечи, али претрпи. Оде они, нађе некакве рогове, пак ето ти га с сврдлом и сикиром.
јапунџетом, и упита га да му каже ако зна, је ли врабац жив или мртав, с намјеренијем: ако рече да је жив, да га нама' стисне за врат и покаже мртва.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој донесе лопту, а она му зафаљује, а све преврће с очима и стисне га за руку. Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?! А фурт се нешто смеју, а особито она.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чујући Стојша из двора овај разговор, изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси.
Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се понеси.
Стиште објема рукама од муке главу, а стисне очи и зубе, па погледа на они камен срдито говорећи му: — Бре, крвниче! А ту си, је ли? Зар ми се не бојиш?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Код тебе сам пакосна, код тебе сам... ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад. СУЛТАНА: Их! (Стисне зубе.) Иди ми испред очију, или ће сад бити покор од нас! ТРИФИЋ: Опет почињеш.
СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.) СТЕВАН: Чекај малко да те ја научим, кад не уме мајстор Срета. (Стисне јој руке уједно пак је туче.) Је л’ то лепо, сека Пело? СУЛТАНА: Јао!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
момка, који узме „онолико сламки у пола, колико има жетелаца (да свакоме по један крај може допасти), па све те сламке стисне руком преко сриједе; а жетеоци стану око њега, и „ухвативши се“ свако по за један крај од сламке — (пјевају): Да с’
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Чујући Стојша из двора овај разговор изиђе и он пред змаја, а змај како га види стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се понеси.
” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси.
” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на | њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се понеси.
” Сјутрадан ,кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: „Кобо, кобилице!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Див пристаде и шчепа каменчину, стисне је у руци и сатре у мливо, али ни капи воде из камена не потече. Онда старац узме бајаги камен, а он узео комад тазе
Онда старац узме бајаги камен, а он узео комад тазе сира, стисне га у руци док из њега потече вода. Див се зачуди томе, па му рече: — Кад си таки јунак, хајде са мном у пећину.
Он дође и заповједи цару да стисне очи. Цар стисне очи, а он му у уста ували двије јагоде грожђа, те рогови одмах отпадну, кô да их није ни било.
Он дође и заповједи цару да стисне очи. Цар стисне очи, а он му у уста ували двије јагоде грожђа, те рогови одмах отпадну, кô да их није ни било.
Сјутрадан, кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене
Ћипико, Иво - Приповетке
Полегоше. Марко је уз ватру слатко заспао, а Цвета није могла ока да стисне: далеко је још до куће... Мори је брига...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Коми фо! Жан! Апорт! Јохан, Ханц, Жан! ПОЗОРИЈЕ 2. ЈОВАН, ПРЕЂАШНЕ ЈОВАН: Ево ме, мајстор... (Стисне уста.) Да ти ђаво носи такав језик, кад све на беду иде!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће. XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види
Ћипико, Иво - Пауци
— јави се к'о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? — Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи. Доктор таман погоди и покаже узао друштву.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Или зна шта је матура, или ми нешто слути. „Одлази, Мико, шта ћеш ту!” терам га; „ено ти бал на крову почео.” Он само стисне очи, и потседне ме. Кад ја легнем, он остане на мојим хартијама. Мистериј. Ви песници знаћете каква је то тајна...