Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ништа! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју. Целим телом беше ти наслоњена на мене. Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и
Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах. Шум биваше јачи.
Рука ми се дотаче њених топлих груди, клецнух, стиснух је; глава ми клону више њеног рамена, те мој образ додирну њен, и не знам ни сâм зашто шапнух: — Пасо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тронут, Герике ме ухвати за руку. Стиснух његову пријатељску десницу, па му рекох: „Нисам додуше, учени језуита, али сам довољно просвећен да јасно увидим да
стајале су већ на мом непромишљеном језику кад се одједном тргох и стиснух га међу зубе. Да Кивије не примети моју забуну, извадих из џепа бурмутицу и понудих тим голицавим прашком и господина
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Полако, на прстима! — шапну командир. Уздржана даха, прилазили смо лагано. Некаква грана ми наиђе на лице. Стиснух зубе, па је дохватих и рукама допратих до њеног правог положаја... Ено су и коњи привезани за ограду...