Употреба речи стих у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И он га усхићено љубљаше; сузе му текоше низ лице, и умало није у своме усхићењу онај стих из псалтира певао: „Блажени изгнани правде ради!“ — О, стари, прогоњени Сремче!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Наравоученије И ово је против зла обикновенија, буди у пићу, буди у каквом му драго злу делу. Зато нека деца ови стих Овидијев добро науче и нек се боље њим ползују: „принципиис обста, серо медицина паратур, цум мала пер лонгас

Зато нека нам је всегда на памети онај прекрасни латински стих: „Део проxимус ест илле qуем ратио мовет: Богу је најближи онај којим разум управља.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

, повереник аге или спахије за села СУДАРАЦ, (суварац), тур., представник власти СУРА, тур., ред, врста, стих СУРЕ, тур., слика СУШЧЕСТВОВАТИ, рус. сл., постојати, бити ТАКУМ, тур., опрема за јахаћег коња ТАЛ, по нем.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете. ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно

Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете. ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у

Тад све канда знадем појмити и рећи, И погађам тајну скривену од свију: Да претворим у стих бол од свега већи, И јад у молитву и у хармонију.

Африка

Они знају да гријон не види и да је можда само случајно погодио један стих који одговара и спољној стварности. Гријон охрабрен сад само пева о томе: „Ти си велики, ти си већи од свију, Ти си

Жао ми је да их прекидам ситничарским запиткивањем. Тек с времена на време дивни Жув преведе покоји стих: „Он је био лав, он је био велики лав“.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

И немачки су врло лепи. Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. — Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. Јуриста прими и захвали се. — Чекајте, амице, још није готово. Ви радите код нонина? — Јесте.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За земљу, за мелодичност њене поезије, за богатство срока планинских њених одјека, за њених потока слободан стих, млади, успаванку што је усред ушћа пева река, за здравице што их из камена напијају водопади.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Она два млађа пјевача запјеваше други стих бржим нагласцима: „У Ро-ви-не, у То-ма-но-ви-ће!“ Поп и бркоња, дебљим гласовима а истијем начином, поновише тај

“ Поп и бркоња, дебљим гласовима а истијем начином, поновише тај други стих. Кад младићи преузеше пјевање, старац узе подвикивати: и—и—и, па обоје почеше играти.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

за Чуковског Шкловски каже да је „дечје стихове, вероватно, почео да пише као пародију и саградио је нови дечји стих”.

Тај ред, обично почетни стих, дат нам је од Бога или подсвести: остатак нам вала открити, то јест допунити недовршену, пришапнуту реченицу.

њиховим многозначностима, дали нам се на први поглед, у дистисима, где рима помамно и незаситно дозива риму, и где стих непрестано тражи и налази задовољење у звучној експлозији која га заокружује, испуњава, и поништава, све у исти мах.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Стихови су у такозваном »пољском тринаестерцу«, којим ће се најрадије служити наши песници XВИИИ века. То је стих од тринаест слогова, са цезуром после седмога слога, и са строфама од два стиха са сликовима.

То је стих од тринаест слогова, са цезуром после седмога слога, и са строфама од два стиха са сликовима. Тај стих је дошао у руску књижевност још у XВИ веку из пољске књижевности, и њиме су врло радо писали руски реторичари и

Из народне песме он има чист језик, течан стих, али и њене мане, епску опширност и једноликост. Цео његов посао карактеристичан је за романтичарски претеран култ

Његов стих је по превасходству музикалан, и као нико до њега он је осетио и изразио музикалност српскога језика. Његови глатки,

фразу, заокругљену строфу као у мрамору резану, снажан и свечан ритам, стил кристално јасан, крепак и ефективан, стих богат, звучан, металан. Његови стихови, звонки и чисти, одјекују звеком племенитог метала.

Његов елегичан и лиричан стих је музикалан и у неколико песама постигнути су велики музички ефекти. Неколико његових песама симболичких и музикалних

Код њега има афектирања, стих му није добар, језик није сигуран, али неочекиване песничке и естетичке идеје казиване су смело и пркосно, и готово

Песник је врло често нејасан, стил му је пун страних речи, стих доста неправилан. Али у тим првим песмама има много оригиналнога, особених душевних стања, суптилних осећаја, дубоког

Бојић има живу машту, живописну реченицу, богат речник, крепак и звонак стих. [Песме (Београд, 1914); драма Краљева јесен (Београд, 1913).

] Королија, Далматинац родом, стоји под јаким талијанским утицајем. Стих му је врло слободан и нов. [Његова збирка: Песме (Задар, 1914).

Сремац, Стеван - ПРОЗА

а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу. Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!” Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га! гле! ја сам алфа и — окренем се, ал' — нема госта мог. Гле проклетника! преварио ме!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Краков, Пожун: трговина добра... Што звецкало радосним прапорцем, замукло је у шоботу гроба. Лепу пропаст у стих сморен прима Сентандреја, Іріѕ флорентина.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

срца расте барикада, заробљен сам, не могу да дишем, па се пера, попут копља, машам и, занесен, прву пјесму пишем. Стих изникне, иза њега Зора, без ње нема правог одговора.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но што постане шапат и сибилски стих? Ил уме да траје ван човека Слово у камену, песку, извесност о свему, без надања у песму.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Пандуровић је тврдио да ја тврдим да таван има очи.: То је била алузија, са игром речи, на мој стих у песми Замореној омладини, где сам уместо речи „таман“ употребио реч „таван“ (као Тавнава, тавнило, тавна, тавнети).

Исто тако, весело, Пандуровић је тврдио и то да ја кажем да душа може бити брката. То је била алузија на онај мој стих у песми Моја песма, где је слика моја транспонирана у слику сержана, бркатог, благо насмејаног.

Он је то сам рекао!“ Та алузија се односила на мој стих у песми Поздрав, где се, у првом реду, каже фраза: „мајке блуднице“.

Покушавамо да нађемо ритам сваког расположења, у духу нашег језика, чији је израз на ступњу фељтонских могућности! Стих је наш занесена играчица, па своје покрете чини у екстази. Своју екстазу претвара у голе покрете.

Иначе, сва та хрпа стихотворства, заната, не би била ништа друго до одвратно траћење времена. Али наш слободни стих, наша неразумљивост – коме је милије „болест“ – сасвим је нешто друго.

Костићу и вратити се, па опет наставити свађу о томе ко је све код нас крао, и шта је слободан стих. У зору, кроз клопот железничких точкова, много штошта постаје сентиментално.

Пијем га, изговарајући често најлепши Миличићев стих: „а Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља“. Сâм сам, далеко од својих, и од обешењака.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Дигнутих глава, горд војник до војника, Збијени као речи у добро сложен стих! А ево, сад се вуку поред самог плочника Спуштених лествица: мотор је спор и тих.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

и песнике и на узбудљиве сцене из Фабијановог романа »Острва у којима се од љубави умире« и дало им тему за који леп стих или роман. XВИИИ. Од француске обале до светског плодишта јегуље (лето 1938 год.) За време лета 1932.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

— Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта. — Добар стих за мене то је тренут сјајан! – За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Уопште узев, и код пословица, као што је то случај и код загонетака и код друге фразеолошке грађе, — стих и проза се срећу у неомеђеном односу.

Из њих провејава дитирампски тон, изречен и у ритмованом темпу који често прелази и у прави стих. Најобичније се изричу као похвала, честитка или молитва.

Кад отпевају и последњи стих, онда једна другу пољубе као да сишу мед; затим се промене и отидну на суседно место, па опет наставе игру и певање.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Познат ти је стих Навмахија: Оϋτίγε τоίоζ έτύχϑη, 8’ ζέργειν φιλότητα χαί ήϑεα πιζά δαήναι. Није таког породила мати, верне нарави

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ Са именом које звучи као стих из бајалице и са судбином о којој се зна само то да је била трагична, Рига од Фере је у Београду добио, на падини

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!“ Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га! гле, ја сам алфа и - -“ Окренем се, ал' - нема госта мог! Гле проклетника! преварио ме!

Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

како је то сјајно описао Доде, поред самога саркофага њенога мужа, у гробНици, на чијем мермерном зиду беше исписан стих Саламите: Љубав је јача од смрти, и док је птичица једна риђе боје кљуцала црвиће између камених плоча. — Да, дабоме!

да натеже и, црвен као ватра, да се бори са оним упорним речима, запињући из све снаге да изговори свакоме познати стих: Пази, Вуче, сад Обилић туче.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

55 ПУКОТИНА У ЈЕЗИКУ 57 ПЕСНИК СНА И ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ 82 МАТИЋЕВО ПЕСНИЧКО ИСКУСТВО 87 СТИХ И ЈЕЗИК СКЕНДЕРА КУЛЕНОВИЋА 98 СЛИКОВНА ПОДЛОГА ПОПИНОГА СТИХА 105 МИШИЋЕВ ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 122 НА

У једној посебној анализи могло би се стих по стих да покаже ово Матићево бомбардовање окаменелога говорног низа и ослобађање ритма и мелодије које меморише, на

У једној посебној анализи могло би се стих по стих да покаже ово Матићево бомбардовање окаменелога говорног низа и ослобађање ритма и мелодије које меморише, на пример,

они су најпре морали одвојити синтаксу и њену интонацију од метра, да би реченични низ слободније водили из стиха у стих, не нарушавајући при томе меру његових полустихова.

До промене је дошло тек када је, једноставно, напуштен народни стих. При томе је, као што је познато, Војислав Илић тај стих заменио античким хексаметром.

При томе је, као што је познато, Војислав Илић тај стих заменио античким хексаметром. Али ни у другим стиховним облицима којима се служио не препознајемо народни стих, као да

Али ни у другим стиховним облицима којима се служио не препознајемо народни стих, као да се на њега сасвим заборавило или као да уопште није постојао код претходних песника, романтичара.

Народни стих заменили су страним – дванаестерцем и једанаестерцем из француске поезије – и песници који су дошли после Илића: Милан

Но ипак, дубина промене, готово преокрета, када се туђи стих узима да би се на домаћи сасвим заборавило, говори о извесном дисконтинуитету у нашој поезији, свеједно што је иначе

Разумљиво је онда што се реченица сада с лакоћом води из стиха у стих и из строфе у строфу, понекад дуж целе песме. Први пут су у нашој лирици рима и римовање, опкорачење цезуре и

На почетку века српски стих и поезија достигли су своју пуну уметничку зрелост. У основноме је изграђен и прилично стабилизован књижевни језик,

При уношењу записа песме у књигу Вук је благо редиговао само последњи стих: у запису је било звездама се накитила, а у књизи је а звездама накитила. О томе смо сазнали када је, 1975.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Пошто стих подразумева голим оком видљива и проверљива ограничења, о песниковој приватној (не)писмености говори се са извесним

је он, по свему судећи, у прозу пренео један поступак који је типичан за поезију: као што постоји обичај да се први стих строфе понови на њеноме крају, или да се прва строфа у песми понови на њеноме крају, ето тако се и у Сеобама прва

још мање неприродно, будући да су „планска градња” и „конструисаност текста” карактеристичне за поезију, за стих. Црњански их је, наиме, отуда пренео у прозу, у роман.

А и висок степен симболизације слика (описа) који овде налазимо такође је типичан за стих. Још конкретније: познато је да узајамна зависност између понављања и процеса симболизације потиче из ритмичке

Разлика може постојати, и постоји, у степену: стих М. Црњанског, упоређен са прозном реченицом, налаже на говорни низ гушћу и, већ по природи ствари, строжу мрежу

- а углавном њих ћемо у овоме раду и узимати у обзир - са изузетном лакоћом прелазио из стиха у прозу и из прозе у стих. Мало је, међутим, вероватно да је та лакоћа случајна.

Заснива се она, по свему судећи, на некој заједничкој подлози коју је Црњански израдио за стих подједнако као и за прозу.

У два своја пограмска текста - Објашњење „Суматре” (1920) и За слободни стих (1922) - Црњански традиционалноме, метричком стиху, супротставља нови, слободни стих.

„Суматре” (1920) и За слободни стих (1922) - Црњански традиционалноме, метричком стиху, супротставља нови, слободни стих.

Књижевна превирања с почетка века и иначе су, у српском као и у другим европским песништвима, слободни стих истакла као значајну новину. Тако је, на пример, хрватски експресионист Антун Бранко Шимић објавио 1923.

281 О рими се каже следеће: „Слободни стих, кад је задржао где риму, употребљава је асиметрично. 282 Треба додати и однос према језику: „Ослободили смо језик

Ми, дабогме , одосмо даље”. 283 Слободни стих се дакле - што је довољно јасно казано - схвата као стих са ритмом ослобођеним од унапред дате, сталне метричке схеме,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит’ сада, Макар да немам дара. Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са крајем склада — И форми нема квара.

Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит’ сада, Макар да немам дара. Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са крајем склада — И форми нема квара.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

у кип Јаву кад збуни песник и маг Крије почетак тајну и миг Од језера дубља стоји кап Поверене боли достојан стих Марљивим заборавом измењен лик Вени у грому касна за лек Прогнане шуме где ногом стах РОНДЕА М. Д.

Петровић, Растко - АФРИКА

Они знају да гријон не види и да је можда само случајно погодио један стих који одговара и спољној стварности. Гријон охрабрен сад само пева о томе: „Ти си велики, ти си већи од свију, Ти си

Жао ми је да их прекидам ситничарским запиткивањем. Тек с времена на време дивни Жув преведе покоји стих: „Он је био лав, он је био велики лав“.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

одвише су изобличени, отприлике као они панађурски музикантски шлагери шабачких цицварића, који познати Бранков стих певају у овако смело примакнутом извитоперењу: а клеца ми шабачко колено — док једну другу, познату кафанску песму

Дај ми љубов твоју дар, серце будет ми олтар, жертва буду сам. На олтару будет стих храм поставит медан, тих твој клијент, мадам.

примерка, преписао првих 18 строфа и прва четири стиха 19-те строфе, дакле првих 130 стихова Горестног плача (последњи стих: Мње она не јави), па је онда због нечега преписивање прекинуто; претпостављам да је свој недовршени препис оставио Ј.

Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем. Карловци 1926, где је песма штампана под бр. 88, стр. 103—5. Стих 3. строфе ВИИ је непотпун у једином сачуваном рукопису, пошто је први лист Аврама Милетића песмарице (на којем је

штампана (у Летопису) са неколико очевидних штампарских погрешака, које су у овоме препису исправљене; један непотпун стих је овде попуњен, вероватно сасвим добро, али је исправка стављена у угласте заграде.

Стих трећи, штампан у Летопису очевидно погрешно, гласи онде: Версе су златне биле, ил’ подобне злату, па сам га ја морао ис

ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 100). Штампано у Летопису Матице српске 1828, ч. 13, стр. 30—1. Реч уметнута у претпоследњи стих стављена је у угласту заграду. ХУДА СРПКИЊА (стр. 102). Штампано у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 56—8.

21. и ст. 30, које су овде, можда и добро, исправљене; ја мислим да би и стих трећи требало, логичније, читати овако: Шта (тј. колико) поклада прође...). В. Стајић је, додуше са резервом (в.

строфе нису биле означаване, него сам их начинио ја: што је овде сада строфа, то је у рукопису написано као један стих, заправо ред, па је само због дужине, и пошто није могао стати у један, својим завршним делом преношен и у други ред;

Само први стих те песме подсећа на нашу (Нінцѕен пéнзем се дохáнзом, баш као код Токина), али се ништа даље с њом нимало не слаже: то

У вези са претпоследњом строфом ове песме (в. моју редакцију из год. 1937), за сада само упозоравам на стих 468. у следећој строфи Безимене Бранка Радичевића (ст.

Бгд 1854, 39—40. Наравно, и ова песма би се могла написати у друкчијем облику: што је овде строфа, могао би бити стих, са схемом 4+4+5, тј. трохеј+трохеј+трохеј+трохеј+трохеј+дактил.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(Персијски стих) Хор модрих звезда мрким небом плови, Љубичаст вео изнад мора блиста. Ноћ византијска, сладострасна, иста Кô она

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

века. Виталан и делотворан све до нашег времена, живи и десетерачки стих, састављен од десет слогова, најраспрострањенији - епски, са цезуром после четвртог слога, и лирски, симетрични

Преко Руса долазе и друге новине: доминација стиха уместо дотадашње реторске прозе (основни стих је тзв. пољски тринаестерац), барокни орнаментализам, драма.

ОН је артист у поезији, "уметник-песник", реформатор српског стиха (најособенији му је стих шеснаестерац), брижљив стилиста, мајстор форме.

Такав је и његов стих, одмерен и звучан. На томе се он, међутим, није зауставио: каснији развој водио је ка промени стиха и згушњавању слика

Он се по неким особинама враћа на звучан парнасо-симболистички стих, с реторички подигнутим тоном. Таквим стихом написана је и Плава гробница потресна песма о јонском мору као гробници

Полемику је изазвало и нарушавање песничких норми. Црњански је затим ритмички изменио српски стих: потиснуо је метар, а већу улогу добиле су интонација и синтакса.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Сагорети — пречистој дар. ТУГА У КАМЕНУ 1 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза; а дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук.

И чудно, на рамену себи, светли свој сагледа лик. 9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза. А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У току обреда девојке певају песму која почиње стиховима: »Биларице било беру На Видовско навечерско« (овај други стих је припев у песми). Обред сваки пут посматра већи број људи (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 137 ид). Боб (віціа фаба).

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

) и ведре слике детињства („Несташни дечаци“, „Беспослен пастир“, „И њен син је ђак“ и сл.). Рефренски стих „У земљи је злато!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сока је одмах знала, тачно, и пример: у Чика Јовиној песмици, два пута је Кода за други стих везала четврти, и испао је луд несмисао. Сока је тачно поновила тај несмисао, и слатко се насмејала.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Шта бива са заградом кад се пред њом стави плус? — пита професор. Ђак одмах прошапће у себи стих: „Кад је пред заградом знак више, заграда се и изврши ту радњу.

— Али запишите, молим вас, запишите макар један стих! — шапћу вам њена уста „рујна“. Ја понова умачем перо у мастило и понова се уздржавам. — Молим! — понавља она.

Зар, рецимо, овај стих, којега се тако добро сећам, не указује јасно и прецизно како на поетски правац тако и на средину која је младога

латинске граматике, која је по свој прилици припадала некоме поповскоме сину са села, сећам се да сам прочитао овакав стих: Господе небески, који владаш светом, Милошћу окрепи целу нашу нацију, И помози мени у невољи тешкој, Да научим

Ето, пре неки дан, наредио сам фамулузу да изгребе један стих, који се односио на вас, господине професоре, — обрати се директор професору латинског језика — и у коме се одвратно

Историчар: Он је учинио два злочина. Један, мањи, што је увредио једну апотекарску породицу и други, већи, што је стих којим је опеван Краљевић Марко, Синђелић и Хајдук-Вељко — оскрнавио опевајући Пају секретара.

Иначе је стих, може се рећи, доста течан; мисао је у свему изражена и, с обзиром на то, могла би се на њега применити и блажија

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ова је песма мото у књизи Планови; први се стих растеже кроз целу књигу, па и кроз живот песника. Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је стих краћи од петнаестерца или дужи Од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или десетог слога),

Али судећи по другим особинама, изгледа да је старији краћи стих. Те особине су следеће: у гусларским песмама, врло често.

Те особине су следеће: у гусларским песмама, врло често. да би стих био десетерац, употребљава се генитив место акузатива, вокатив место номинатива, номинатив место других падежа,

не захтева природа дугог, растегљивог стиха, од петнаест и шеснаест или од више и мање слогова, па ипак се и тај стих њима одликује. Та појава се не може друкчије објаснити него утицајем десетерачких песама на бугарштице.

Погледајте само три последња примера. У првом сваки стих клетве казује једну негативну, сваки стих благосиљања једну позитивну Маркову особину, а сви укупно — укратко, али

Погледајте само три последња примера. У првом сваки стих клетве казује једну негативну, сваки стих благосиљања једну позитивну Маркову особину, а сви укупно — укратко, али јасно — приказују целог Марка.

Сличних окамењених формула има и код Хомера, на пример: „Кад раноранка зора ружопрста освану веће“ (стих који одговара нашем „Када свану и ограну сунце“).

— већ с' о туђе отимате царство? У песми Цар Лазар и царица Милица највише се по навља стих који најјаче изражава сестринску љубав — „да имадем брата од заклетве“.

У Женидби од Задра Тодора понављање описа наших јунака делује као наговештај турске несреће, а више пута поповљени стих „Марко веже за јеле зелене“ појачава — несумњиво — слику турског пораза.

речи у Женидби бега Љубовића, речи Бећирагинице у Малом Радојици, Вукове речи у песми Вук Анђелић и бан Задранин, стих „што ме, тужан, овуд потерало“ у Предрагу и Ненаду, стих „нек изиђе пред тавницу клету“ и „опет џелат са тавнице виче“

Радојици, Вукове речи у песми Вук Анђелић и бан Задранин, стих „што ме, тужан, овуд потерало“ у Предрагу и Ненаду, стих „нек изиђе пред тавницу клету“ и „опет џелат са тавнице виче“ у песми Три сужња.

о томе да ли је време да хајдуци иду у шуму — сасвим природно — истиче се на крају „јање за заклање“; у другом случају стих „не имао од срца порода“ преноси се с почетка на крај — зато што се понавља пред женом која тим делом клетве треба да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности