Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И ЗАКОНУ 128 О ДЕЛУ 129 О ЧАСТИ 131 О СРЕЋИ 135 О ВРЕМЕНУ 137 О СМРТИ 139 О СУДБИНИ 141 О БОГУ 142 О РАЗНОМ 144 Б) СТИХОВАНЕ 148 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) 149 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО 151 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ 154 4) ШТА ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6)
Пословице могу да буду праве пословице (прозне), пословице причице, дијалошке пословице и најзад стиховане пословице. Праве пословице односе се на опште животне истине (о човеку и свету, о добру и злу, о истини и правди, о
; Пошто би се Марко потурчио? — За инат; Ко ти је извадио око? — Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему. — Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше).
— А почем ти то знадеш, драга? — Е, кад год мој човјек у механу дође, твога затече!). Стиховане, махом десетерачке пословице срећемо као творевине које су посебне појаве (На очима капиџије нема; Лете данци као
Дође Виде / Да обиде; Од светога Илије, / сунце све милије; Макивије / Косе о чивије, / А српове / За репове, итд). Стиховане пословице могу да буду развијене у читаву песмицу и шаљиве каквоће (Ој рогозе, мој добри рогозе, држи воду док
игре и глуме са говором, и то на тај начин што говорне творевине прозно казиваног монолошког и дијалошког облика или стиховане, певане песмице прати мимика и гестикулација (Девојчица и старац) или читав сценски приказ какве радње („Овако се
— Хајдучка мајка црна клупка смотава. — Хвала народска од данас до сутра. — Што ђаво не зна, пита жену. Б) СТИХОВАНЕ 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) Лако ти је без тојаге проћи Кроза село у ком паса нема.