Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача са последњега вашара.
Јула је била Шацина и Шаца њен. И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толико је сад више омрзну. Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме
Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах. А како је вердија и задовољнија била тих дана њена
Африка
је јединствена упечатљивост црначког мозга, који иначе није способан ни за какав аналитички или дедуктивни напор. Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације.
Теодосије - ЖИТИЈА
Љубављу према Господу своме устрељен, псаламске стихове говораше: „Жедна је душа моја Бога јакога и живога, Када ћу доћи и јавити се пред Богом?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И заиста, у њима су честе алузије на пастирски живот. Чак и неписмени често цитирају стихове о људском животу и судбини највећег српског песника, Његоша, који је био црногорски владика и кнез и који је без сумње
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Он је сам за себе даћу дао. Но, то још није све. Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове. Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.
Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове. Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити. Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити. У уредништву пише један јуриста.
У уредништву пише један јуриста. — Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. — Нешто мало. — Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити.
— Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. — Нешто мало. — Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. — С драге воље, само пре подне имам посла. — Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”.
Брише сузе. — Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо. Награда је дванаест дуката.
— Он је са мном задовољан и ја с њим. — Хоћете данас још у уредништво? — Морам. — Шта би’ вас молио. Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
сваки жудан каменовања каменом се на њих бацати стане, кад хајкачи на старе славе леденоме подвргну бичу песникове стихове недопеване.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све чешће су га напијали и збијали с њим шале. Пијан, урлао је своје чувене стихове кафанској публици која се превијала од смеха.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нама је лакше и пробитачније да им објашњавамо лоше стихове, него да их упућујемо у тешке и закучасте тајне истински лепог.
Једном, давно, било нам је дано да те стихове чујемо како ваља, да их удахнемо не процењујући их и не питајући се зашто су такви какви су, примили смо их као тачан
„Имао сам виолину, али нисам знао шта да свирам”, рекао ми је песник у једном разговору. Године 1949. Записао је стихове под насловима Био једном један лав, Писмо за ловца, Да ли ми верујете, и у том тренутку му се учинило да је нашао тон
је Саутијевог Оца Вилијама; цела Воок оф Нонсенсе Едварда Лира јесте пародија; за Чуковског Шкловски каже да је „дечје стихове, вероватно, почео да пише као пародију и саградио је нови дечји стих”.
у свакој прилици, могу се наводити; читаоци су већ почели у најразноврснијим ситуацијама да изговарају поједине стихове и строфе.
Задрхтао сам читајући нове Ерићеве стихове. Поезија за децу? Без сумње. За одрасле? Свакако. Власник правог богатства исконски свежих, мирисних и звучних слика,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као песник Рајић има своје место у историји српске уметничке поезије, као један од првих писаца наших који су писали стихове.
Он је у доста течне стихове и на народном језику опевао животе хришћанских светаца, и оставио за собом цео један низ побожних спевова.
Калуђери га не воле због његовог образовања, митрополит му забрањује да пише стихове, и он споро напредује у црквеним чиновима. Тек 1812. постао је архимандрит и старешина манастира Шишатовца.
марта 1837. године. ПЕСНИК. — Мушицки је први уметнички песник у српској књижевности. Своје стихове објављивао је у пригодним књижицама и по листовима и часописима.
Он преводи Хорацијеве стихове, поред Анакреонтових и Катонових.51 У један мах намеравао је да преведе све Хорацијеве песме, и преводио га толико,
Почео је популарном побожном поезијом, опевањем у стихове црквених легенди, онако као што је пре њега писао Вићентије Ракић.
Путешествіе у Иепyсалимъ (1834, 1885), »за благочестиве и побожне Христіане изъ светог писма изведено и на просте стихове Сербске сложено«; Пѣснъ ироическа о святомъ великомученику Георгію (1839). РОМАНИ.
У исти мах учио хомеопатију и филозофију, писао стихове и оснивао »водолечилишта«, измишљао нове плугове, радио са кошницама и са платном, оснивао пиваре.
Спев је обилан: много лица, много догађаја. У ствари, то је у стихове стављен велики историјски материјал. При писању Сербианке служио му је као узор, с једне стране, велики класични еп,
Као Качић он у стихове »у вкусу народњем« слаже историјске догађаје; од Омира му је остао митолошки речник. Иначе, спев је пун усиљених и
У његовој породици било је извесне књижевне традиције, дед му по матери, живописац Никола Нешковић, писао је стихове. Одушевљен романима Милована Видаковића, он је, како сам прича, добио »глад к читању«, читао и дању и ноћу све што му
1833. писао је Вук Караџић Мушицком колико га уважава Његош, који и сам пише »стихове лепе«: »Глас родољупца вашега зна наизуст и обожава вас за ваше родољубиве мисли, него му је мало жао што још простије
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Старац, али његов син... ЈЕЛИЦА: Он није списатељ. АЛЕКСА: Јошт какви! Знам добро. Ове исте стихове он ми је у рукопису читао. ЈЕЛИЦА (преврће једну књигу): Ова је књига тукована године хиљаду осам стотина и десете.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поменутом часопису, на латинском, послао сам једну прозу о убиству Јулија Цезара, и неке стихове, у алкејским строфама.
Било је уживање слушати га. Говорио је као да декламује стихове Крсте Франкопана. Кад би отворио врата, продерао би се: „Анџела!
Хтео сам само да кажем да ову песму, ове патетичне стихове, нисам исисао из прста. Ја сам био решио да штампам своје песме, усред рата, у часопису Друштва хрватских књижевника,
ме некако развеселио у мом сиромаштву, Бенешић ме води у Загорје, по кућама, а нарочито код Домјанића, чије кајкавске стихове јако воли. Бенешић је био гурман, и у литерарним посластицама. Ја нимало нисам ценио стихове Домјанића.
Бенешић је био гурман, и у литерарним посластицама. Ја нимало нисам ценио стихове Домјанића. Али је било лепо што ми је рекао о Матошу. Да је Матош рекао да оно „кај“ изгледа као суза.
Изгледа да се збиља по целом свету диже генерација оних који су ратовали. Читам, полако, њине стихове, који остављају илустрације живота и одлазе у зрак, у брда, у вечне колутове.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Је л'те да не зна ништа?« — вели отац му. »Кажем му ја да он батали стихове, па да учи историју; ал' немам коме да говорим...
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А други само псалтир без молитава појаху. А неки, више се подвижући, установивши псалтир са молитвама појаху и стихове покајне, и Трисвето са поклонима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела и писати стихове.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вишњић је такође упознао узбуђење, али у оном трену када је у преузету песму, први пут, унео своје стихове о казни над Хасанпашом. Нико од оних од којих је чуо ту песму није паши, за казну, одузео вид. Вишњић јесте.
Све то само тад и никад више. Исте стихове је, после, певао десетинама пута, све који су га слушали хватао у исту замку, али се потрес више није поновио.
Ипак је чекао. Последњег дана који је провео у Шишатовцу Вук је затражио да чује, по ко зна који пут, уводне стихове из „Буне“.
Гледао га је у дубину и истезао, једнолично, своје стихове о небеском знамењу и препаднутим дахијама. Најежен, Вук је схватио да га гуслар види и зове.
у куће француских дипломата на које се мотрило а у поноћ је, на тајним састанцима будућих устаника, рецитовао своје стихове. Писао их је и кад је био млад, али је, касније, ту вештину запоставио јер је била само вештина.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ... Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име Не
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„То је лако разумљиво!“ „Да, он се заљуби преко ушију. Замислите само: он, ученик Њутнов, поче да кује стихове. Он хтеде да се ожени Катарином, али се његова господска породица томе успротиви.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Његошеве стихове добио сам од једног српског песника који је био мој катихета у Панчеву, проте Васе Живковића. Његово име никад нећу
Никад се не бих уморио слушајући га како рецитује грчке и латинске стихове, иако их нисам разумео. Са нарочитим уживањем слушао бих и одабране стихове Шекспира и Гетеа које је он исто тако
Са нарочитим уживањем слушао бих и одабране стихове Шекспира и Гетеа које је он исто тако добро рецитовао, а које сам могао разумети јер сам доста знао и енглески и
А он би се опет топио од Милине када бих ја без грешке говорио стихове из ова два дела. Када бисмо завршили са читањем неких Шекспирових драма, у којима су у то време играли славни глумци,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Подсећајући нас на Недићеве речи, Хатиџа Крњевић је његову тврдњу чак и појачала рекавши да је заправо прочитао „стихове једне од најлепших древних митолошких песама на путничкој Вуковој карти за дилижансу из Беча у Земун.
године, на једном од места где се виде сами темељи његове поетике, Црњански као потврду наводи Миличићеве стихове из Књиге радости: „А, Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља.
Ако их исправимо, десиће се исто што и са песмом чије смо поједине стихове преточили у прозу. Али како их објаснити са књижевног, а не лингвистичког становишта, јер је јасно да не подлежу
ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Много је јаснија, међутим, кад ове стихове читамо на подлози старијих, из најраније објављене песме (1920), где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова
Разуме се да није посреди пука метричка схема него и све што са њом у присној повезаности иде: сечење реченице на стихове и њен прелазак из стиха у стих, вођење синтаксичкоинтонационог низа тако да се обликује строфична целина, избор мотива
Разлика се своди на то што је сада песма подељена на нумерисане одељке и строфе, а говорни низ је разломљен на стихове. Граница између строфа повучена је, дабоме, само тамо где се понавља синтаксичка јединица која почиње везником да.
синтаксички паралелизми, док у његовој позној поезији видљиво претежу овакви доста необично уређени и у преламању на стихове чудно варирани говорни низови.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тиме је, по свему судећи, и условљена позната појава да, чим језички текст преведемо у стихове, он истога часа добија, ако већ не стварну, онда брем латентну књижевну вредност.
Док песник, по Бахтину, обликује стихове у језику као једном и јединственом кôду, дакле уз начелно занемаривање мноштва поткодова, дотле се прозни писац,
И, што је овде за нас можда најважније, слике потекле из двојниковог казивања једном су преточене у стихове, други пут у прозу.
„једног доброг друга” о „плавим морима и далеким острвима”, о „руменим биљкама и коралима” Црњански је пренео у стихове, које ћемо написати континуирано, као прозу, али са обележеним ритмичко-интонационим рашчлањавањем: „По једна љубав, /
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
да је најсрећнији што је каплар српске војске и тихо, тихо, сав у истинском заносу поче да рецитује своје пророчке стихове „На Газиместану“... КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ...
Петровић, Растко - АФРИКА
је јединствена упечатљивост црначког мозга, који иначе није способан ни за какав аналитички или дедуктивни напор. Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи поезије давнога времена које му је претходило намеће као идеал и канон.
С'тради спомен сребрној седини, Сврх светлости светила сунчана. И како одмах не надовезати на те стихове сличне Сарајлијине типографске лудорије из 1839.
Паун Јанковић, познати првак уставобранитељске странке који је у младости писао и стихове, има у Давидовићеву 3абавнику за год. 1834.
Можда су, многи међу њима добри зналца и када не увек ђаци Хорација, памтили његове чувене стихове о речима које, дабогме, нису вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге
Али нису славне стихове темељно схватили: у суштини, у целини, били су дубоко збуњени. Под опсесијом својих интелектуалистичких предрасуда,
Али, погледајте следеће Пачићеве стихове: Сви Петрархе, Шулци, Чоконаи Пјен'јам своје љубе славише, Спомињају јошт ји своји краји, Памјатнике гди њим ставише.
Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела.
прећутно, у ствари ипак исправио; ни Рајковићево иронично питање о Кантовим стиховима — „кад ли је Кант још правио стихове?”, добацује он — није много умесно: човек XВИИИ века, правио је Кант покашто и стихове, а било би чудно да није.
”, добацује он — није много умесно: човек XВИИИ века, правио је Кант покашто и стихове, а било би чудно да није. Рајковићева злурада јер највероватније свесна погрешка имала је и свој нелеп наставак.
и други сваки, које би ко нашао) погрешака може се слободно казати, да је Лука био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом књижицом, заслужује место међу првим нашим списатељима дојакошњега
1922. М. Црњански.” Црњански није прештампао читаву песму: свакако не случајно, он је изоставио баш стихове 37—44 (Аз старац смирени...
и наглашено лирски, и баш као да ту Видаковић пише слово надгробноје себи самоме, док у роману међутим стихове говори старац Теофан.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је што било ујамчено«, а забрану не ограничава: »Жене гатају да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити«, мада наводи стихове из народне песме у којима се забрана тиче само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува и да се учува Од
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он хвалу Пророку шаље за срећан свршетак дана, И ређа, склопивши очи, стихове из Корана А с плаве пучине, ено, где сунце уморно спава, Двороги месец се диже и море озарава. 1889. НОЋНИ ГЛАСОВИ 1.
Мој бледи парнаски сабрат, што самом љубављу дише, У зноју лица свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба
А да л' га слушати желим - од шале барем да пита, Већ узев стихове своје с безбожним ачењем чита. Њему је досадан живот.
„Како да казним људе? искô је мишљење моје, А ја га светујем лепо: - „Штампајте стихове своје. Дрскост и страшна збиља у бурном вртлогу своме Све већма обалу плàве, и слабе уставе ломе, И човек с препашћу
политичар постадох и песник, Велики песник свога малог рода; Сад благостању не надам се вишем, С успехом вексле и стихове пишем. 5.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
оптимизма и одушевљења, седох да Вам напишем једно писмо, управо једну оду астрономској науци, јер сам помишљао и на стихове. Тада падох у кревет. Изненадни препад грипе, кратак али снажан.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Павлу дрхћу уста, не може да говори. Али Бранко је упорно горак. — Проф-Ћири нисам могао стихове одговорити, а теби могу.
— Како је данас Тиса необична. Пази како прелива обалу. Љуља се као море. Ево. потсети ме на стихове Лазе Костића: „поносни бељци, срчани ждрали”. Лепо је то казао Лаза, за воду.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и знали што, знали смо само оно што су раније генерације, оне које су пре нас лупале главу са математиком, стављале у стихове.
Јер ваља знати да смо се ми вратили ономе лепоме обичају средњега века, стављању науке у стихове, као јединоме начину да поједине теореме, принципе и законе научимо напамет.
Покушавао сам да је се отресем, покушавао сам да мислим што друго, да говорим разне стихове, да читам оченаш, да бројим до пет стотина, али све то није помагало, реч натрчак ми је лебдела на уснама и једнако
ПЕСМА Написао сам свега две песме у животу и са обема сам толико страдао да сам се зарекао чак и да не читам више стихове а камоли још и да их пишем.
да му исплазим језик и да му се пожалим на рђаво варење, јер би ми он у том случају најпре преписао да не читам стихове наших поета; већ сам издржавао сасвим супротну дијету — нисам писао стихове, што је необично добро чинило и мени и
у том случају најпре преписао да не читам стихове наших поета; већ сам издржавао сасвим супротну дијету — нисам писао стихове, што је необично добро чинило и мени и мојим читаоцима.
тетки и пожелео јој још „много, много лета“, а другом песмом честитао је једноме министру наименовање, завршујући стихове са „такви синци понос су рода свога“.
Тај мој друг није морао издржавати никакву дијету, већ је успешно наставио писање стихова, те ено га и данас још пише стихове за надгробне споменике и натписе на општинским славолуцима, приликом великих свечаности.
Ђаци су почели да пишу стихове и то их пишу где стигну, по књигама, по школским таблама и по зидовима. Нарочито су исписани стиховима од врха до дна
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Говорим тако баналне ствари с тако важним осмехом. Писати стихове на поду, клечећи, надвијен на хартију, налакћен на руку у којој се држи писаљка, тако да цело тело својим напором
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе Полако шушти по окнима мојим. 1905. НЕ ВЈЕРУЈ Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име, —
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! 1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком!
Овдје сам прве стихове написô, Овдје је с душом полетила мисô Високо, тамо гдје се исток жари. Овдје ми негда бјеше рај... А сада?
Ми смо једно исто — људи са занатом, И с нама се само чедне мисли друже: Ја стихове гладим, а он дýге струже, Па велика дјела стварамо алатом.
Међу нама сасвим разлика је слаба, Само то толико: док он своје ствари Продаје за новце и поштено ћари, Ја стихове своје вазда дајем џаба... Мој сусједе мирни, нек благослов Духа Увијек те прати да си добре воље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова“.
човек не може да се отме утиску да је народни певач — у XВИ, и у XВИИ, и у XВИИИ, и у XИX веку, кад год је изговарао стихове: „крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке“ увек видео живог Бошка, његову пламену заставу и његову
У песми Марко Краљевић избавља бега Константина налазимо и ове стихове: Сагнула се Јевросима мајка, сагнула се доле по трпези, и узима два мермер-камена, извадила беле дојке своје, па
Тим смењивањем песник, је постигао већу природност. Оно му је омогућило да гавранове стихове: „а од Срба што је и остало, све рањено и искрвављено“ одмах илуструје Милутином који „носи десну у лијевој руку“ и
Такво је, на пример, р Смрти Марка Краљевића, а у Смрти мајке Југовића, е у Старом Вујадину. Погледајте само завршне стихове ове последње песме: „Не лудујте, Турци Лијевњани!
Пошто је навео стихове из бугарштице који садрже Милошеву изјаву о томе да ће бити Лазару слуга и у гробу као и за живота, Кравцов изводи
и рибарском приговарању (1555) бележи као народне песнике рибаре Паскоја и Николу и — између осталих — ове пучке стихове: Наш господин пољем јизди, јизда да му је; на глави му свилен клобук, синца да му је; у руци му златне књиге, дружба
Но ваља узети у обзир и оне стихове у којима сам Муса наглашава супротност свога и Марковог порекла. Сами за себе, одвојени од осталог текста, ови — лепи
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана, и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле,