Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
нас најважније, место да се синтакса у стиху приближи прозној синтакси, код Црњанског се синтакса у прози приближава стиховној синтакси.
А то, даље, значи да је Црњански у склапање реченице укључио ритмичка начела стиха. Прво је тако поступао у стиховној реченици, са јасном ритмотворном улогом коју јој је наменио.