Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, па како се лепо та тужна природа са тугом срца човечијега слаже, као што дивно поетично Петефије у једноме своме стиху каже: „По тужном небу гони Капља капљицу, По моме бледом лицу Суза сузицу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хује тамне риме, кô мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада: У свакоме стиху има суза јада, У сваку је строфу легло срце цело.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па шта је написао? А шта је могао рећи, на путу? Уписао се, каже, у књигу посетилаца, лепо, у стиху! Написао је, каже, да је Визелбург лепа варош, а да има красног председника Општине.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ итд. Здравице су настале из паганског обреда и представљају развијену говорну творевину у стиху или ратничкој прози. Оне се најчешће свечано изговарају при напијању на слави, о Божићу и свадби.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ту је, коначно и она тако „поетична” инверзија у последњем стиху (белих мачака шест). Песник унижава величанственост патње, и управо је тим спуштањем чини стварнијом.
иронично и према грађи, и према њеном транспоновању, и према самој вештини — по дефиницији неприродној — изражавања у стиху. Чину певања он прилази веома неповерљиво: уметност је дуговека, а наш евентуални допринос уметности у начелу сумњив.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Дело је писано у стиху, у пољском тринаестерцу. Ту драму, која се приказивала у Карловцима 1736. године, Рајић је као ђак гледао и рукопис
По садржају то је био сасвим модеран часопис, за поуку и забаву, у стиху и прози, са прегледом нових књига српских. Лист је био уређен по угледу на Ежемъсячныя Сочинения, »први учено-књижевни
Његове периодичне реченице су каткада неразумљиве. Интерпункција му није увек сигурна. Он је писао у стиху и у прози. Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.
Еп се напушта, комедија се готово никако не обделава, драма се у стиху пише, не само приповетка но и историја се поетизује. Пева се више и боље но икада у српској књижевности.
— У току свога плоднога живота Караџић је непрестано проширивао круг свога рада. Од скупљања народних умотворина у стиху природно је прешао на скупљање народних умотворина у прози. По савету Јакова Грима, који је са својим братом од 1812.
Тај успех охрабрио је Новића. И он је написао цео један низ епопеја у народном правцу и стиху, узимајући предмете не само из старе и новије историје српске, чак и Наполеонове ратове, и опевајући и сувремене
Поред мањих ствари преводи и веће спевове, Арања Толдију (1858) и Толдијину старост и, делимично у стиху, остало у прози и у изводу, Толдијину љубав (1896), као и Отму Мурањ-града (1878).
То су у ствари романтичке приповетке у стиху. Он је ту дао пуну слободу својој романтичарској машти, одбацио сваке обзире о природности, логици и вероватности;
Он је више писао у прози но у стиху, и за собом је оставио више приповедака но многи други српски писци који су се само приповетком бавили.
чисто романтичарске приповетке, које су поетизовања прошлости и садашњости, у ствари поеме у прози, писане у слободном стиху, и на приповетке романтичарске у основу, али у којима се осећа нов реалистички дух, у којима се слика сувремени живот,
и старих биографа он је огрнуо у вео поезије, и у лирском тону, ритмичним и китњастим реченицама, готово у »слободном стиху«, опевао старе јунаке. У тај посао он је уложио много труда и књижевних амбиција, али је успех био осредњи.
и 1909, у две књиге. Војислав Илић је искључиво песник, и највећи део његовога књижевнога рада је у стиху. Али је од њега остао и приличан број прозних радова, по листовима и часописима осамдесетих година.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Један је био Королија, топао, који је као Јадран шумео, а други, Митриновић, који је у стиху мислио. На прослави Доситеја, у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је свет тада јако поштовао, Био
Понављати то у стиху, у метру, у терцини, у кватрену, у октави, у сонету, столећима? Зар није још ружније него епилепсија?
Ко пише у слободном стиху, глуп је или лопов. У мирису Париза најлепше што сам осетио јесте: безгранична љубав и безбрижност.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Престоница Белог Света био је Бели Град. Професор математике, који је имао лепо мишљење о мојим огледањима у стиху, дадне ми пара за возну карту.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Осим тога, зна се и за специјалне песме тзв. „напитнице“ и „почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су нарочити поздрави и благослови у облику здравица.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хује тамне риме к'о мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада; У свакоме стиху има суза јада, У сваку је строфу легло срце цело. Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Или боље: Сирано и опат Коањар то су два брат од којих је првог опевао Ростан у стиху, а другог Анатол Франс, својим сјајним стилом, у прози. Бар мени се тако чини.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Оно што лингивистичка анализа може само да наговести као ритмички потенцијал у везнику да, то је у Матићевом другом стиху практично показано као тројно пењање декларативне интонације: да остаје да недовршена да бајка Овде постоји
Погледајмо ближе: говори се о косовској вечери, у првом стиху је сипати у путире, у трећем је глагол пити, а између њих је та рујна будућност која се сипа и пије, па је она рујна
За поезију су посебно важне оне особине фолклорне коине које налазимо непосредно у усменом стиху. Јер је ту језик служио за изградњу стиха, његове ритмичке структуре, а имао је и уметничку улогу у склопу једне
тешко замислити у каквом су се противречном положају нашли песници нашег романтизма када су се приклонили усменоме стиху и језику, чиме су се приближили и фолклорној поетици. За српски романтизам обично се, и с правом каже да је нетипичан.
“17 Наиме, наша песма има шест стихова и шест симетрично размештених мотива: у сваком стиху по један мотив и у два дела песме по три мотива.
за Земун, и свакако да ју је у то време и негде на томе путу и забележио; песми је наслов накнадно дао, а штампао је у стиху 6: А звездама м. Звездама се.
се овде може навести, што је и био наш прави циљ, теолошко тумачење великог знака који се на небу показао у првом стиху дванаесте главе Апокалипсе, тумачење које би данас, сагласно с непрекинутом црквеном традицијом, могло овако да гласи:
Поновићемо да се састоји од шест правилних симетричних осмераца и да се у свакоме стиху налази по један мотив или слика.
Али није нимало лако показати да су промене, осим што су истовремене, у стиху и поезији узајамно повезане с променама у језику. За то су потребне шире и стручне анализе, које су најчешће и заморне.
Оне су се у пуној мери појавиле тек у кратким метрима, у песмама које су назване јутарњим, сунчаним и вечерњим. У стиху је сада све збијеније. Почев од речи, које имају пунија значења, али их у кратком ретку тешње повезују.
По свему судећи, то је уопште један од врхова наше лирике у везаноме стиху. Могли бисмо је назвати и мисаоном. Али не зато што су у њу уткане мисли, него зато што њене слике, ношене ритмом и
Види се то врло лепо у једном већ цитираном стиху: „Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да; да! не! Мене је још једино, гле, страх.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
крунисана управо Сеобама, које је песник Милан Дединац назвао „поемом у прози”, наспрам Стражилова, које је „поема у стиху”.
Управо се тиме и објашњава што је текст у стиху - будући да је рашчлањен на сличне или исте стиховне јединице - у начелу строже организован од текста у прози.
Јер говорни низ у стиху није, у крајњој линији, није ништа друго него према ритмичким начелима преуређен синтаксички низ.
Очигледно је да се тамо као и овде - у прози једнако као и у стиху - примењује истородан поступак рашчлањавања. Разлика може постојати, и постоји, у степену: стих М.
тренутно занимљива једна посебна група ограничења, она која постоје код две основне врсте књижевних текстова: текст у стиху (поезија) и текст у прози (наративни текст) сваки за се даје предност једним могућностима избора и употребе језичких
274 Као што се из Бахтинове оштре слике види, разлика у употреби језика у стиху и прози, односно поезији и роману, веома је дубока: оснива се на неким дијаметралним супротностима.
У књижевности је, поред осталог, ваљда и због тога писати у прози и писати у стиху готово исто што и служити се двама уметничким језицима.
А ваљда су и зато ретки писци који су се с подједнаким успехом огледали и у стиху и у прози. Код Срба доста редак изузетак представља управо Милош Црњански, јер је познато да лиричар Црњански не
Други, унутарњи, много је занимљивији, али је и сложенији: укидана су извесна ограничења, с једне стране у стиху, с друге у прози.
Особито јасно осећала су се укидања неких ритмичких ограничења у стиху, што је и програмски било истакнуто. Аналогна појава, али супротно усмерена и мало испитана, постојала је у прози:
Укидање неких ограничења у стиху, што води његовој „прозаизацији”, и укидање неких ограничења у прози, што води њеној „поетизацији”, омогућило је
А последице тог померања код Црњанског се доста лако уочавају. Промене су, очигледно, започеле у стиху, па одатле и треба поћи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ту, у томе овако издвојеном стиху, један је прелом, и једна међа, и завет. Песници ове Антологије, у своме непосредноме осећању живе вековне аустријске
Г. Трлајић, који није био без извесног поетског, ако не дара а оно духа (умео је пријатно и доброћудно ћаскати у стиху о приватним ништаријама, што сведоче и две његове песме унесене у ову Антологију), написао је једну песму под
У једном рђавом стиху је једна реч изостављена, и то је означено угластом заградом. — Уз песму, Остојић је донео савремену белешку која
— „Славни свирац” Пеца, који се помиње у првом стиху Трлајићеве песме, одиста је постојао. Н. Радонић, преносећи у своме чланку Нешто о Глиши Трлајићу Молчанину, Даница
МИЛОШ И РАДОВАН (стр. 91). Објављено у Летопису Матице српске 1827, ч. 8, стр. 46—51. У очевидно рђаво штампаном стиху 29-ом уметнута реч (ја) стављена је у угласту заграду. МЛАДЕН И МИЛОЈЕ (стр. 94).
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу. И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У поезији се издвајају песме спеване у дугом стиху, од петнаест до шеснаест слогова, такозване бугарштице, које се певају са или без инструменталне пратње, некад у колу.
За српску усмену књижевност карактеристично је да се многе типичне прозне врсте исказују у епском стиху, као и да херојско-етичка компонента добија свој концентровани, понекад породични израз у ратничко-патријархалној
Из те конститутивне фазе новог стила, осим пригодних, религиозних и родољубивих песама, имамо и два опсежнија дела у стиху: барокну драму Траедокомедија (изведена 1734) Емануела Козачинског и зборник грбова и хералдичких песама
Тежња к разноликости осећа се на свим плановима, у темама, емоцијама, стиху и строфици, у композицији песме. Најближа народној метрици и говорном језику Змајева поезија стекла је огромну
Позна књига Лирика (1943) представља сам врх српске мисаоне лирике у везаном стиху. За разлику од Дучића, други подједнако значајан песник Милан Ракић (1876-1939), од самог је почетка прихватио
Најпре Пет лирских кругова (1932), затим још два: Магновења и Одјеци (1938). Он се вратио фолклорном стиху и мелосу не да би их унео у своју песма, него да би у њима открио оно што је звао матерњом мелодијом.
које су сродне лирици, а Запис о даровима моје рођаке Марије право је ремек-дело, написао је у две драме у стиху (Међулушко благо, Ђурађ Бранковић) и једну у прози (Код "Вечите славине"), које се могу уврстити у врхунска драмска
Други песник Душан Матић (1898-1980) упуштао се, почев од 1923, у још смелије експерименте у језику и стиху. Тек од збирки Багдала (1954) и Буђење материје (1959) постаје утицајан песник.
И кад пише у везаном и кад пише у слободном стиху, препознаје се традиционална лирска песма. Раичковићева транспозиција песничког доживљаја у природу и пејзаж изгледа
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
наслеђе просветитељске поетике: у алманаху Шумадинче, проистеклом из часописа Шумадинка, објављује своје басне у стиху („Гавран и лисица“, „Лав и миш“ и друге).
Покретач је листа Шумадинка који уређује од 1850. до 1857. и алманаха Шумадинче у коме је објавио своје басне у стиху.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако исто и Питагорино правило гласило је у стиху: Квадрат од хипотенузе, То зна свако дете, Раван је квадратима Од обе катете.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА Епске песме, према стиху у коме су испеване, деле се на две групе: гусларске и бугарштице.
Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром после четвртог слога, и без припева. Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с
Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром после четвртог слога, и без припева. Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је стих краћи од
или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази ништа ново, него га само раширује“).
Песме о ускоцима, као и песме о хајдуцима, у ствари су „хроника у стиху“. Народни песник опевао је ускоке и њихове противнике „какви су били, не додајући, у основи, више него што би требало
Она се јавља у једном и у више слогова, у јадном стиху на разним местима, на крају или на почетку два и више стихова.
Наравно, то не вреди за риму која представља опште место (на пример, у стиху „то изусти, а душу испусти“), него за ону која после дужег или краћег низа једноличних стихова избије као каква
асонанце и алитерације и, нарочито, мелодичан распоред гласова у многим и многим стиховима — као што је, на пример, у стиху: Токе разби, срце му расече.
Сем тога, врло је лабава граница између појединих наречја. То је, пре свега, условљено одређеним бројем слогова у стиху. Јекавац певач, због стиха, често употребљава икавске облике: дите м. дијете, била м. бијела, итд.
кулом, ту имају три коња витеза; та ономе Биограду стојну, онђе бјеху два Јакшића млада), разна понављања (у једном стиху, у два или више стихова, на разним местима у стиху), необичан ред речи (поред осталог, стављање присвојног датива
стојну, онђе бјеху два Јакшића млада), разна понављања (у једном стиху, у два или више стихова, на разним местима у стиху), необичан ред речи (поред осталог, стављање присвојног датива испред предложног израза од кога зависи, нпр.
сунце се рађало из мора. Цара бана Михаила жива га су уфатили — овде је сувишно га, као и у следећем стиху. Око себе угледао често јато клет’јех Турци, тј. угледао око себе густу гомилу клетих Турака.