Употреба речи стијенама у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Све то Јанко пробра и складно наређа по стијенама своје ћелије, а како је о томе једнако говорио, најзад наведе владику, духовнике и ђакона да дођу прегледати.

Али прије пола ноћи Милица је замијени. Ватра је пламала, те би сваког трена оружница одсијевнула. По стијенама кретаху се сјенке, у углу, на пријебоју повјешане хаљине као да се љуљаху.

Милићевић, Вук - Беспуће

бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови. Кроз један кланац пробија се Уна.

Ћипико, Иво - Приповетке

суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве прилике и огладњелу стоку, и изједначила их у боји с тврдим, сурим стијенама. Отац размишља што ће од својих и од себе. Познају га добро у староме братству: има међу њима и кума, добра човјека.

Ћипико, Иво - Пауци

и бацио око на моје земље, да њима загосподари ова његова јараница, „шињора”, а њено копиле, бјеснећи да стијенама с њих гони моју дјецу!... А неће, бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе... Неће, човјештва ми!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Пред њима, на пола метра изнад воде, указа се висок процијеп у стијенама, довољно широк да може проћи и одрастао човјек. Мачак се опет узнемири. — Зар ћемо и тамо?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности