Матавуљ, Симо - УСКОК
Тек тада видје покућанство и распоред, три дрвена кревета при стијени, двије богате оружнице, полицу за стôне судове, два велика шарена ковчега, у једном углу разбој, у другом враташца,
окречене; у зиду бјеше издубљена оџаклија, у којој гораше велика ватра; у нуглу бјеше повелик орман, пун књига; на стијени, нада столом, вишаше уоквирена Орфелинова „Генералнаја карта Всеросијској империји, Германији, Холандији итд.
Пред њима вишаше кандиоце, у коме још тињаше пламичак. На стијени, према вратима, бијеше богата оружница. Под бјеше застрт шаренијем поњавама.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије тијех упутстава уђоше за ђаконима. Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто. Иза прочеља, на стијени бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.
Иза прочеља, на стијени бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља. На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола.
подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; насред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.
Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.
Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично. Тек што вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио. У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
бар у нашим заборавима исприпростимо, какве ли се учаране спиље безвремена не крију у таквој једној уској пукотини у стијени Времена! Замишљена дјетињска поподнева широм расколачених очију — гнијезда сабране тишине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ Једноћ се десило неколико Боровичана на високој стијени. Сунце је лијепо сјало, а кад погледају наниже, испод стијене се нешто бијели баш кô памук.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
у глухо доба, кад мјесец засија И твој талас плане сјајем драгог кама, Један лик, од крина и од камелија, На модрој стијени под оморикама Појави се. Сама, у провидном велу Од сребрне магле, она стоји тако Блиједа и тужна.
И све док не слети зора на врх голи, Као стуб мраморни тако стоји сама На модрој стијени под оморикама, Па плаче и јеца и Богу се моли. О, ја знадем гдје је постојбина њена!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине. На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије.
су лијево-десно, док на самом заокрету ходника, откуд су дошли, скоро у висини својих глава, не открише широку рупу у стијени. Баш из ње је струјала она промаја. — Пази, гледали смо стално у поток, а ово нијесмо ни опазили — рече Јованче.
Пред њима је био висок усправан процијеп у стијени при дну много шири, сав обасјан. Дјечацима се у почетку учини и сувише узак за пролаз, али кад стигоше до њега, без по