Матавуљ, Симо - УСКОК
Сав је изврешетан зрнима, али му је бог дао вијека, па је имао и лијека. И овога брата нашега Стијепа Мркова, као што видиш, грдно су пушке иштетиле; ето му избиле око и осакатиле руку, и, ја мним, још га на пет-шест
Мргуда Шутова; она друга попа Марка Пунишина; за њом је најближа Стева Бајова; па је Крцунова; па Пура Перова; па Стијепа Мркова; па Мирка Јокашева; па Маркише Стевова!
У колико још!? — запита устајући. — Код Пура Перова, Стијепа Мркова, Мирка Јокашева и Маркише Стевова. Ја ћу к њима с тобом, јер ја сам најмлађи од свијех домаћина.
Данас ћемо оглодати Мргуда, сутра попа, па мене, па све редом, осим Стијепа Мркова, који се не би могао ни омрсити да се сви не поревенамо. — А јеси ли га дохранио мени, јеси!
Докле Јанка не пренијеше, не чу се кукњава за Крцуном али кад се Рако и Стево вратише, код куће Стијепа Мркова прођоше кроз гомилу покајница, махом ошишанијех, гологлавијех и изгребенијех по лицу.
Владика се пред вече врати у манастир. Послије њеколико дана кнез отправи Стијепа Мркова у Ковску крајину да доведе зидаре. Стијепо их доведе петорицу.
Јанко даде наснову и погоди се с мајсторима прекотрупце за четрдесет и пет цекина. Стијепа постави за настојника и синове му за аргате.
Осим попа Марка Пунишина, који имађаше мало стоке, и Стијепа Мркова, који је немађаше, сви остали бјеху ту, седам кућа, душа четрдесет и двије, стоке крупне и ситне преко тисућу.
Жена га срдачно дочека и одмах му стаде готовити ручак. Хвала издашњости Јанковој, кућа Стијепа Мркова бјеше готово у обиљу.
Јегленисаше добар дио ноћи. Стијепо се смијао и лакрдијао као икад. У зору Јанко изведе Стијепа у двориште и каза му укратко и јасно све.