Матавуљ, Симо - УСКОК
не помаже ништа, јер, веле, није помогла ономе што га посјече Стијепо Мрков и оној двојици што их посјече Јоко Стијепов Петровић и многима још, и то све официрима, којима црногорски јатагани одрубише глава!
У томе зачу се крцкање шибља и кораци. Дођоше два најмлађа што се враћаху са страже, а то бјеху: Јоле Раков и Грубан Стијепов, обојица голобради, стидљиви, као дјевојке; од неспавања и сусталости оба бјеху блиједа, ломна.
Рана је срастала, Јанко је слатко јео, спавао и придизао се, а испирање научио бјеше Грубан Стијепов. Сјутрадан по одласку медикову, дође са Стањевића ђак Обрад, са поздравом од владике и са поруком да ће он стићи дан
Кад се пробудио, пред вечерњу, а то Грубан Стијепов сједи на клупи пред кућом. — Зар се ти већ вратио? — запита. — Овога часа. — А шта би? — Појео је јабуку смјеста!