Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном свијету, слутим их по хладној јези, која им је претходница, и још мало, чини се, па ће закуцати на врата. Нека, Зијо..
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ноћи пробдјевене у забитном гнијезду шћућуреном под стијеном сурог, голог масива који је зајахао за врат нашем мјесту, стијешњеном на уској траци земљишта између њега и дивљачног мора.