Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он није видео куд је ишао. Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео. Ни сам није знао како је до куће дошао. Тек само виде пренеражено лице очево. — Шта је?