Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Грбовић по̓итају с војском, дођу у Бранковину, а Турци већ побегли, и они трчали за њима до но планину, не могли стићи. Ово ми је казивао поп Сима Поповић, да су у Поћути покладовали [11. фебруара 1806.
Ту ми је врло жао било што и ја нисам могао у бој стићи. Но хвала Богу и браћи Србима, Осветише нашу цркву и наше куће. Ово је било на Светли Уторник [3. априла] 1806.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас
— Не могу никуд да се макнем од њега! Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи... Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...
Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је. Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи. У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.
— рече чича Мирко. — Па да идемо ми њојзи! — рече кмет. — Хајдемо, хајдемо Мирјани! — гракнуше многи. — До ручка стићи ћемо у Овчину! — вичу Ћебо и Срдан. — До мрака можемо се вратити! — довикује Ђилас.
Куд ћеш, јаднице, пре? Да имаш сто руку, опет не би могла тако сама стићи да све урадиш... Што не дођеш барем док ти дечица стану на снагу?... — Не могу, дешо!
— Ти мислиш и ја сам уморна. Нисам, Огњане! Могу ја ваздан стојати, синко!... Ама узми! Нека, стићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати... Е, гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мислио је да се све село дигло за њим у потеру... Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!... Напрегао сву снагу па јури. Куда?... Он није знао, није чак ни мислио куда ће.
— Хајдук је као запета пушка!... — Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.
Јован и Јовица се стадоше праштати. — Сад ћете! — рече Зеко. — Ваља нам стићи дружину... Збогом!... Дај боже да се видимо... — Дај боже!...
И све их некако открави. — Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. — Још јуче је отишао Дева. — А кад ће стићи Јаков и Милош? — Кроз три-четири дана биће овде. — Ја бих нешто рекао! — рече Катић. — Па говори!
Тамо га дочекаше весело. Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. — Али, стићи ће ваљда... — рече. И Станку се срце разиграло... Кад Зека дође, он рече: — Једва чекам!... Чујеш ли тутањ?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ти, роде српски, знај да никад неће Нож убице стићи дужину твог мача. Знај, само из крви хероја се рађа Звезда путовођа за далеке путе...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Док будем имао већу плату! — Доста је, хвала богу, паметноме. Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата. Ја се још више стидим, али се и куражим: — Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, ал’ како? — Па, ево како сам ја то иштудир’о... Ако се кренете сутра зором, стићи ћете увече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.
— рече поп Спира и даде му своју ракију, а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш да ћемо стићи, кад је такав пут? — Фала, господин-попо. Бог вам за то платио. Поред вас сиротиња може да живи!
А и да има, велим, лопава — нит он може бежати, нит га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје, што рекли: два дедака, обадва једнака! Хахахаха! Ај, је л’ добро диваним?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— храбре га пролазници гледајући га где, задуван, стење вукући своје торбе пуне хлеба, брашна напрошеног по селима. — Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли?
— Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли?
— ’Оћу ли? — радује се он и издиже на прсте да види варош и увери се да ли ће заиста на време, пре мрака, стићи. Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре
Африка
Час ми један тврди да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају
Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком. Предвече настаје паника да ли ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим
Жув опет објашњава: Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
А у подруму има девет стотина акова. МИШИЋ: Тако су понајвише стари људи, све се боје да неће им стићи, а то је зато што не могу да раде као што би желили.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ја одох! Немојте да ме оплакујете, као да ми дебели Ђурђе спрема гробницу у Хртковцима. Далеко је до Осека. Стићи ћу ја још до Беча, и до Бестушева.
Хвалио се Трандафилу да ће стићи, некако, до Бестушева, као што је стигао и до Будима. Јахао је, каже, тим путем, у рату, пре седам година, кад су
Кир Деметриос Копша и кир Анастас Агагијанијан, у Бечу, свршиће му све остало, што буде било потребно. Стићи ће до Бестушева, лако. Све се може, кад се хоће.
А не да га ухвате у колима, као кад се вози на параду. Он ће стићи до Бестушева, сигурно, али само ако буде путовао сам, тајно, ноћу, као сен.
Крај све жалости, коју је у себи осећао, он поче да се теши, при првим зрацима Сунца, да ће он, ма како, стићи, ипак, до Бестушева. Стигли су били и гори, пре њега.
је говорио себи да ће све то проћи, да је све то већ и прошло, али да се приближава Бечу и да ће ускоро, ипак, стићи до Бестушева.
Копшу му је био и Трандафилович препоручио. Али је требало стићи до Копше, по мраку. У то доба, осветљење Беча било је старинско и слабо.
Исакович је знао да ће и Копша моћи, тешко, да му помогне, и да, ни ту, у Бечу, још није сигурно да ће жив стићи Бестушеву, али је и даље корачао са надом у своју звезду зорњачу. Закуцао је балчаком на Копшина врата, мирно.
Ражалошћен њеном младошћу, Исакович јој онда, тужно, рече да потера има да крене и да ће стићи сигурно Зековича. А она му се приби уз груди, мољакајући да само данас не креће потере, а сутра може колико оће.
Све би се сазнало. Требало је, прво, стићи до Руса, затим испитати госпожу Хумл, па тек после потражити ту жену, која, очигледно, нема среће, ни правог
Исакович је морао стићи у Токај, почетком октобра, то јест крајем септембра године 1752, по старом календару. Честњејши Исакович преноћио је
Каже, тако ће брже стићи у Росију. „Ја сам мнио да, што пре, грабимо у планину и прођемо у Полску, а он каже, није, него све по снегу!
Теодосије - ЖИТИЈА
А ја ћу ти бити слуга у таквом делу и у Господу провешћу те до Свете Горе, камо желиш стићи, само нека буде коња да ме носи, да бисмо могли побећи од оца твојега.
овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мојега.
Ко је кадар да опише силе твоје, или ко ће стићи да искаже твоју милост? Слава твоме милосрђу, слава твојој доброти према нама, за све, доори Господе, слава ти!
Молим твоју светост да нам будеш молитвеник ка Господу у молитвама својим. Богом провођен срећно ћеш стићи својој кући, а и после овога јави нам о своме здрављу. И тако целовавши цара, из палате изиђе.
Него нам опрости наше сагрешење, молимо се, јер се уздамо да ћемо, твојим молитвама спасавани, без пакости стићи својим домовима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
рукама“, оне који спавајући под дрветом „тако снажно дишу да се гране са дрвета нијају“, оне „који лаки као јелен могу стићи и утећи“. Хајдук у чети је морао бити у стању да подноси муке свакојаке.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок
сваким окретали, ви нећете више бити само сунцокрет него и мачкокрети, па кравокрети, па коњокрети, па ћете на концу стићи и до магараца.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ (гледа у сат на руци): Пре десет неће ни стићи у канцеларију. РИНА: Тврдиш као да поуздано знаш? МИЛЕ: Знам као и ти што знаш.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То значи да је нешто око десет. Мислим да ће те благословити отац кад стигнеш кући. Нећеш стићи пре једанаест! - додала је, а глас јој је звучао брижно. Упитах је мисли ли да је то њен отац нас тражио на насипу.
Споро, једва приметно напредовала је путем према граду. Било ми је јасно да до онога што је називала кућом неће стићи до поднева, па ипак сам био нестрпљив. У тој кући има много златног посуђа.
Заузета читањем писама Меланија је испитивала благо, али споро. Рашиду је хватао страх да неће ни стићи до ње у прозивнику. - Ако не стигне, тешко теби! Шта си јој јутрос написао?
Помислих да би било којим од њих могао стићи и на крај света, и скидох техници капу. Ја нисам био као мој Стари, коме није ишло у главу да један угланцан аутомобил
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је миран. Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука.
Лежаће са њим, љубиће њега и изговараће његово име, тепајући. Умирала она од пожуде за оним, или не, не може га стићи. Овамо он не може доћи, као ни та вода што непрестано шуми под прозором, као ни тај ветар.
Био је миран. Надао се да ће прекосутра, пре мрака, стићи до Варадина, где је имао да распусти поједине делове пука, пре но што оде да се стави на расположење барону
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
о водостању, па ће минути одређени за слушање побећи у неповрат, ненадокнадиви као изгубљени сати среће, која може стићи касније и бити другачија, али никада не онаква какву смо очекивали онда кад смо је заувек изгубили.
Аутомобил смо оставили стотинак метара ниже, у једној мрачној уличици, јер колима се овамо није могло стићи. Било је сувише стрмо и опасно за вожњу.
А на крају пута, тамо где никада нећемо стићи, ни ја нити ко други, тамо иза ивице хоризонта, испод дуге у земљи бескраја, чекаће нас стрпљиво као смрт ове исте
нас стрпљиво као смрт ове исте мудре корњаче из постојбине херцега које смо давно оставили иза себе, занесени сујетом. Стићи ћемо изморени проводима, уморни и згађени пред њихово мудро лице: тела ће нам бити истрошена, а кола чијом смо се
Хоће ли стићи неко из његовог села? Сећа се, некада је отправник возова био за њега највећи господин. Кад стави на главу црвену
« А фрижидер? »Е он је на гас! Код нас је све на гас! Чак и пегла! Ми смо потпуно у гасном стању! Али, ускоро ће стићи струја, и вода, наравно. Око двехиљадите године! Онда ће овде бити прави рај!
Овај ланац започела је једна девојчица по имену Цецилија Фарини из Падове 1826. године, и ако га прекинете, стићи ће вас казна; догодиће вам се нешто страшно!« Нећете више бити позивани на вечере!
Безопасна. И када пређе на свом собном бициклу без точкова сто километара дневно, човек гарантовано неће никуд стићи.
Сада је схватила зашто. Не, није то била нада да ће се извући, да ће у последњем часу стићи помиловање — за тако нешто није било никаквих изгледа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца которских, какав пријатељ црногорски, на кога би могао стићи одговор.
— Бог те чуо! — рече владика. Ђакон започе: — Ја се, ево, кладим да ће их стићи најмање двадесет, и то прије него што се летурђија сврши! Само ће изостати један најглавнији!
Сјутрадан по одласку медикову, дође са Стањевића ђак Обрад, са поздравом од владике и са поруком да ће он стићи дан доцније.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.
“ Али Арслан главе не обраћа, Само ђога бакрачлијом лаћа. Бежи ђого кâно див из горе, Види Гојко, стићи га не море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе срећа, Арслан паде, заклаше га змије, Звекнуше му
ИИ ПЕСМА 1. Тандр! тандр! ука, лупа, Сад ће дивно чудо стићи, И гле напред једног ћупа, А за њиме све лончићи. Ука, лупа! враг би цркâ, Сваки од њи затандрка. 2.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ДРАГИ МОЈ ЗИЈО, Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да Ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу. Касна је ноћ и мени се не спава.
Или ће она стићи тебе или ти њу, једно ти не гине. Тако ти се деси и мени уочи саме Нове године, љета ратног хиљаду деветсто четрдесет
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па да видимо: неће он стићи ни камен на камен, а ја ћу и чудо веће од Стамбола! Где женско зашушти, ту замирише и погача, замирише лонац
Сачекај барем до јутра, обећавам ти, кренућу ујутру, а стићи ћу ко да сам још ноћас пошао! Шта је три сата јахања! ХАСАНАГА: Сад си рекао! То! Три сата јахања! Ето видиш!
Пази шта сам ти казао. ХУСО: Можеш ли ти мени да кажеш хоће ли стићи вечера? То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак! Ни храна не стиже редовно! Шта то значи?
А и шта ме испитујеш? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Баш мало, седам дана! А куд су дарови, па позивнице, па кад ће људи стићи, ако већ зором гласнике не пошаљеш? Треба одмах да се направи списак.
СУЉО: Колко ја знам, не бих реко да долази. МУСА: Па ти лепо рече да сватови иду, и да ће стићи за мање од пô сата! СУЉО: Сватови оће, али неће младожења! АХМЕД: То сам се ја и питао...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Но она му на то одговори: — Куд ћеш кад ће нас Баш-Челик стићи одмах па ће — вели — тебе погубити а мене вратити. Царевић знајући да има још три вијека да живи, наговори жену да
Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но чоек њен примора је, па почну бјежати, а Баш-Челик брзо их стигне па повиче: — Чекај, ја ти више не праштам!
Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се. Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
Отален опет оде на оно мјесто ђе је ћемер оставио, тражи, тражи: нема, па нема. Зађе по свем ономе пољу, кад ниђе стићи. Прекопа просјака и његову торбу, кад нема ништа ни туј.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као, што је сигурно — сигурно је! Као, не могу да се честито укокају у свом рођеном граду! Као, Нова година ће најпре стићи до њих, а тек онда до нас, доле у долини. Којешта! И шта се дешава?
! Не верујем да код нас уопште нешто може стићи на време, сем оног дасе с рачунима и сем грипа, наравно! Најзад, обрнем информације и запитам зашто Нова година не
— упитах онако, без везе, Кутузова. — Прекосутра имам заказану једну Журку, па не знам оћу ли стићи да се вратим? — Мирнооооооо!!! дрекну наш приватни генерал Патон. — Не говори из строја! Ово је ратни задатак.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жалосно ветар у трсци шуми и зимска туга расте, а ждрала пита осамљен патак: „Да ли ћеш стићи ласте? Одоше оне у топле земље, ваљда су прешле и Средоземље.
Никад га стићи, премда сам вредан, измиче увек — за корак један. ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела
“ Шаљу га, веле, копном и водом, стићи ће к нама најбржим бродом, најбоље момче под плавим сводом. Пуна ми кућа шарене раје, двориште пуно веселе граје,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Међутим сам расејан; не започињем никако мисао. Истовремено осећам нелагодност што ћу врло брзо стићи, а овако погодан тренутак за сањање нећу имати све до сутра, или чак ни сутра.
Овај клизи и сувише лагано. — Мислим да би ипак најбоље било да ме искрцате. Ако се не вратим журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз. — Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Рекли су још: не у рушењу него у песми треба провести ноћ, а зором ће стићи велике дворане с лепим телима владара земље и укотвиће се на врху планине.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Ама, ако се почнемо бавити тако разним детаљима, ми никад нећемо стићи до краја: него да одмах пређемо на ствар; да ми извршимо деобу наследства пријатељски и братски, као што и доликује
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мајка се бринула да ми се није шта десило, а отац, као стари исправан чиновник, размишљао је да ли ћу на време стићи у своју команду. Обоје су се обрадовали када су ме видели.
Аустријанци су бежали у паничноме страху, да их ни пушка није могла стићи. Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву. Да ли од досаде или глади?
Загаламише пешаци када наиђоше поред батерије. — Хајдете и ви са нама, не бојте се, тобџије! — Гурајте ви само, стићи ћемо вас... — Па бре, немој да ви се заглави метак у цев кад ми јуришамо. — О, здраво, Тасо, зар си још жив?
Кретох са једним ордонансом. Изиђосмо на главни пут и продужисмо касом, надајући се да ћемо стићи неку позадњу пешачку јединицу. Али наскоро пред нама се указа село, те пођосмо ходом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па како лепо живе! И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено. Буд је такав, па још привремени !...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Није Филипа, него тог његовог глумљења! Кад је наишао онај батинаш, премрла сам! Да бежим, стићи ће ме! Да вичем, ко ће ме чути? Да се браним, како да се одбраниш од лудака? И, срећом, сетим се да га замајавам!
У косу је уденула белу раду.) СИМКА: Мислила сам никад вас нећу стићи! ВАСИЛИЈЕ: Откуд ви овде? СИМКА: Секула је јутрос пуштен из затвора! ЈЕЛИСАВЕТА: Зато смо ми обукли белу хаљину!
СИМКА: И куд ћете сад? ВАСИЛИЈЕ: После педесет метара, можда ћемо бити у Енглеској! Кроз пет минута, можда ћемо стићи у шеснаести век! ЈЕЛИСАВЕТА: Кроз пусте земље, испуњене плачем, крећемо у ватре са дрвеним мачем!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
још, витак, са шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим, слутим: тишина ће стићи, кад све ово свене, и мене, и мене. И овде, без боје тајне, ни једне воћке нема, небесне оне боје, горке и бескрајне.
још, витак, са шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим, слутим, тишина ће стићи, кад све ово свене, и мене, и мене. Фиезоле, 1921. СЕРБИА Испливах на гробљу, у несвести, као модар рак.
Новине још увек пишу да је Београд стеничав, и да Бугари чекају са стиснутом песницом у џепу; после о житу што ће стићи из Аргентине, о самосталној хрватској републици, и како и Енглеска жели да све „наследне“ и „подунавске“ државе имају
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Тако је, али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије и честитати министру председнику на тако мудром и тактичном вођењу политике
сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло стићи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника.
Како, разуме се, нисам могао стићи на све зборове, то се са својим познаником упутим тамо куда иђаше он и његова група.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Како ником, болан! Па чиме ти се пуне данас новине него 'наком грдњом! Али чекај још малко. Довече ће стићи новине, па да видиш и капетанову исправку.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види. Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јер то тако само почиње: Прво дрвета, па животиње, А на крају ће горосече И до тебе стићи, луди човече! Ко је кадар дрво пред кућом пресећи Од њега се надај свакој несрећи!
Тек један глуп Погрешан корак, И живот постаде Празан, горак. А могао је Од руке до руке Стићи до Добоја Ил до Бањалуке. У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона.
Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место! СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина!
(И тамо ћеш стићи, не брини) Напред, у путу се лечи назеб, У Софију, Атину и у Загреб, А понекад је, богме, заувар Отићи у Мионицу
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
који вечито плива по океанским дубинама, негде између површине и дна мора, не могући никуд, док траје света и века, стићи на дно.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве. Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи. На сред Крстаца, под једним кршем, угледа сердар нешто сиво: шћућурило се, не миче се. „Ко си?“ викну сердар.
Залуду ме тјешио. Ево ми данас каза што је учинио за тебе и да ти могу писати. Писмо ће моје, с његовим заједно, стићи у Котор на твога пријатеља Адолфа Б* кога се и ја сјећам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Причај ти то мојој поњави. — Гонио некакав Турчин Србина, па му спала с рамена поњава. Кад Турчин види да га не може стићи, стане га звати да му само нешто каже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити? Сакриј ме ђе!” А чоек одговори: „Богме Брко није шала. Али не знам ђе ћу те сакрити; него ходи
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” Коњ му одговори: „Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.” Кад змај руча, онда седне на коња па терај за њима, и за тили час их стигне.
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.” Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај.
” Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
Али она таче штапом у воду, вода се раздвоји на двоје: те она за њима. Пошто виђеше да ће их опет стићи, извади царев син они орах пак завика: „А ти казуј шта ћемо!” „Разбиј ме!
Она се досјети па сустопице трком за њим. А он обазревши се кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену како му је речено, а она кад виђе | мараму, саже се и поче да је прегледа тамо амо чудећи
Опет он кад виђе да ће га стићи, баци огледало. Ђевојка кад набаса на огледало којега још нигда није виђела, дигне га па пошто себе у њему виђе, не
оно она него мислећи да је некака друга налик на њу заблену се у огледало, те чоек одмакне далеко да га већ није могла стићи. А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело.
А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома покаже жени ону длаку и приповједи све
“ Но она му на то одговори: „Куд ћеш, кад ће нас Баш-Челик стићи одмах, па ће“ вели „тебе погубити а мене вратити. Царевић знајући да има још три вјекова да живи, наговори жену да
“ Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но чоек њен примора је, па почну бјежати, а Баш-Челик брзо их стигне па повиче: „Чекај, ја ти више не праштам!
“ А кад поп види да ће га стићи, падне од страха — а она прође вичући: „Мој је предњак!“ и тако отиде кући. 4. ЗЕТ И ПУНИЦА.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ал код мене крушка не значи јабука! ЦМИЉА: Значи тако? АНЂЕЛКО: Тако! ЦМИЉА: Стићи ће тебе моје сузе! (Одјури у кујну) АНЂЕЛКО: Ајде, за свашта нос у кецељу!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Четири лацманина одјахаше са коњâ, па Дундак за њима. — За дивно чудо, како сте могли стићи! — рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не чује да дише. Не верује. Малопре је плакала, а он је рекао: „Кад умру, сви су људи млади. Бићу ја млад, и Ти, стићи ћу те.“ Као да се радовао и томе, и што плаче, рекао је још, не да би је тешио: „Жена никад не умире.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се. Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже! Зато скочи, али скочи и звезда и поче се одмотавати као сребрно клупко, постајући све мања и мања.
— Стигни ме ако можеш! — закикота се Рибља Глава, угледавши га. — Па, и стићи ћу те! — узвикну дечак, покушавајући да убрза лет, кад осети како му се крила смањују и он пада на обалу неког језера,
Малопре је није било! Рибља Глава била је већ на другој страни. Од муке дечак зајеца: — Никада је нећу стићи! Никада задобити Сребрну ружу! — Па, и нећеш! будеш ли седео и плакао, заиста нећеш!
— кликну Смејачко, а Плачко од страха затвори очи. Падну ли: ни кожица им, ни кошчица до земље неће стићи. Од стрепње Плачко потамне али настави да се пење у висину заједно са Смејачком. — Гле нове звезде!
— Виделе смо, виделе! — одговарале су птице. — Три дана летења су далеко, али журе, стићи ће... А када прођоше та три дана, ево малих свирача! Скупи се цело рибарско село.
— рече му један старац. — Многи су погинули пењући се, а Нико није стигао до врха! — Ја ћу стићи! — рече принц и пође. Уместо траве из земље је стршило камење. Што се више пењао, било га је све више.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Угледала је, у тај мах, у небесима светлосни бездан и сазнала да милости нема, ни опроштаја, да ће је стићи све и до краја. И почело је да стиже, не полако него брзо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Гледаћемо лишће и дрвеће, Брати ћемо јагоде и цвеће; Дивећи се планинскоме миру, Стићи ћемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци, Молићемо с' Богу“ - „И Божијој мајци.
“ „Је л' ти борба била тешка?“ - „Покушајте, милина је!“ „Шта си хтео? куд си пош'о?“ - „Тамо куд се стићи мора!“ „Зар је вера тако јака?“ - „Увек јача од злотвора!“ „Мало нас је кој' би смели!“ - „Ал' вас јака сила креће!
“ - „Увек јача од злотвора!“ „Мало нас је кој' би смели!“ - „Ал' вас јака сила креће!“ „Зар ко може стићи цели?“ - „Ко посумња, никад неће!
цели што се чудно стире Од праотачког до најмлађег гроба; И осећам кроз мене како бије Дах тајни оних што ће за мном стићи, Будућност даљна што још брижно крије: У пупољку се то буде цветићи.
Попа, Васко - КОРА
недозрелих речи У облачном грлу виси Нисам више ту С места се нисам померио Али сам већ далеко Тешко да ће ме стићи ПУТОВАЊЕ Путујем И друм такође путује Друм уздахне Дубоким тамним уздахом За уздисање времена немам Путујем даље Не
којој се не смеју рибе У боковима својим носи Немир вода Неспретна Гега се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Кад би тако било, морали бисмо, путујући без престанка, стићи на крај света“, одговарао би му Талес. „И ја сâм сам много размишљао о тој ствари и увидео да Земља мора имати облик
Баш поред моје куће налази се једно окно којим се улази у олук водовода, ту ћемо сићи у олук и стићи испод земље до једног другог окна које се налази изван вароши, у шуми кримитских брегова.
Ту ћемо изаћи неопажени, јер сви римски војници су појурили у варош да овде пљачкају. Стићи ћемо лако до залива који лежи јужно од вароши, иза планинског гребена. Онде нас већ чека једна лађа.
Док Исак беше у Грентему, могла сам га обилазити, а у Кембриџ нећу стићи целог свог живота. И он не би дошао одатле овамо да га није куга потерала“. „Куга!“, узвикну најмлађе дете.
„Па причајте, молим вас, како су ваша испитивања даље напредовала!“ „Мислио сам спочетка да ћу брзо стићи до циља. Намотао сам на једну дрвену облицу два изолована калема жице, један поред другог.
Но ја изађох на време из свог купеа и пођох даље пешке. Да ли ћу тим пешачењем стићи далеко, не знам“. Дарвин ме је погледао својим добрим очима. „Не губите храброст!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
погурен на свом седишту тако старог, расклиматаног и пропалог фијакера да сам помислио како он ни до кафане не може стићи са свима својим точковима.
— Полудели сте ви — рекох ја — јер шта се мене тиче син вашег покојног оца? Кроз један сат ја морам стићи на прошевину. — На прошевину! — зацерека се он.
Ја већ видим да ту не помаже ништа, гледам у сат и тешим се да ћемо скоро стићи тамо где смо пошли. Али се и он најзад сећа, и примећује на мени да ми није право, те скреће разговор на друго:
Тада је наређено одступање, јер нам појачање није могло на време стићи. Морал је почео опадати код нас, и ја сам очајавао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А онај још на ходнику припремљени поглед милих очица којим ће ми повирити у собу неће стићи да се смјеста угаси чим уочи да ја нисам ја: кратак час бленуће у мене, па ће опет приклопити врата, али сад већ малко
Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље. А путем према граду мислио сам: Чему толико журе? Зар се боје да неће стићи на свој дио патње и горких сазнања?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— запита чудећи се. — Сутра, ја како. Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде. Сад треба стићи на место, па чекати. Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца.
— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз. Још се није ни запурењачио... Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. Ђурица разумеде шта се ради.
Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... »Та неће ме, ваљад’, стићи ... нећу погинути?
Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: — Само ви нема попа, али га можете стићи. — Како ? Кога то ? — запита Ђурица живо. — Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.
— запита Ђурица живо. — Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши. Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир. Хо-хо-хо... — одговори Вујо.
Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном. Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. — Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га.
— Пожури се, што брже можеш. Али добро отварај очи: оно је стари зликовац. Стићи ћеш тамо још за виђела. А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се., Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овцев, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једног сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
Но она му на то одговори: — Куда ћеш кад ће нас Баш—Челик стићи одмах, па ће — вели — тебе погубити, а мене вратити?
Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но чоек њен примора је, па почну бјежати, а Баш-Челик брзо их стигне, па повиче: — Чекај, ја ти више не праштам!
Она се досјети, па сустопице трком за њим. А он, обазревши се, кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену, како му је речено, а она кад виђе мараму, саже се и поче да је прегледа тамо-амо чудећи се
Опет он, кад виђе да ће га стићи, баци огледало. Ђевојка, кад набаса на огледало, којега још нигда није виђела, дигне га, па пошто себе у њему виђе, не
она него мислећи да је некака друга налик на њу, заблену се у огледало, те чоек одмакне далеко, да га већ није могла стићи. А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело.
А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома, покаже жени ону длаку и приповједи
Сиђи ти у село, па узимај паре под фајду, на толике овце сваки ће да ти да. Исхрани стоку, а на пролеће ће ти стићи јагањци и вуна. Вуну острижи те продај и плати сено, а јагањце дај те узми паре, а овце пак отерај дома.
Брже цар пошље слуге по Насрадина. Тражили су га дуго, ниђе га стићи. А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на
А кад поп види да ће га стићи, падне од страха а она прође вичући: „Мој је предњак!“ и тако отиде кући. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО Ходила некаква
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као сунце, и ја спокојно ћу ићи, Равнодушан, далек за све што се збива: Глас до јуче познат не може ме стићи У ћутању новом које ме покрива.
крајеве да откупи жртве: Ја знам да скоро нико неће дићи Нараштај мртвих и сузе за мртве, Јер лепе речи свуд не знају стићи. 1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Упозорио ме је да ће око четири сата изјутра мој воз стићи у Гензердорф (град гусака) и да ту треба да преседнем на други воз који ће ме одвести у Праг.
Наши преци су нас учили како да их одржавамо и они су нам довољно добри. Велите да, ако их поправимо, стићи ће нам за време лета више гостију, који, својим богатством могу побољшати наш положај. Ми не маримо за такав напредак.
Ћипико, Иво - Приповетке
Браћа не знају куда ће и гдје ће стићи. Не познају стари завичај својих пређа. Они тек из причања и јуначких пјесама познају земљу у коју иду.
— Стићи ће нас невера, — јави се стара, само да заметне разговор, и погледа у облак што је, гоњен вјетром, прама нама долазио.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Село је ту горе, сад ће они стићи. Изјавиће им жаљење, предаће им леш. А после, после ће воденица опет зачактати, сунце грејати и све друго: један Србин
Забезекнути Арнаути тек по његову изласку помислише да би га требало стићи и убити. Али самртно блед домаћин шапну да за то има дана унапредак.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кроз тмину језди јахач брз И лов ће стићи свој, Чујемо шкрипат зуба му, А не знамо га ко ј’. Месец се стрепећ’ промоли Кроз облак разадрт...
гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам, Твоја мисô очеличи, Заточници твога духа Призрену ће скоро стићи И на пољу косовскоме Дигнут’ спомен Барду своме.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и непокретне никада их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити време наше смрти и њихове вечито бићемо раздвојени и мртви поѕт
Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут. Гле месец блиски изнад рујног цвета Доби облик српа: лепота је смрт Где врлина откри могућност
Непомичан си, зато те не могу стићи; Тако близу мене други ваздух дишеш Док силазак у дубину обећава све више Звезда на коју треба се тек навићи.
ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ Кроз туђе срце води прави пут Ко другачије путује наилази на таму О докле ли ће тужан стићи Тај што више нема шта да каже Узалуд учене ватре с висока чела Слепац зна краћи пут до зоре И предели непокретни као
Петровић, Растко - АФРИКА
Час ми један тврди да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају
Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком. Предвече настаје паника да ли ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим
Жув опет објашњава: Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ви знате да смо се отуда извукли из борбе. Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи. А пешаци су мислили да имамо муниције, те нам ништа нису оставили.“ Ух, ух, ух!
Јутро је било светло и чисто, да се италијанска обала јасно видела. Изгледало нам је да ћемо за пола часа стићи. Били смо весели.
Ми који смо са планина, научили смо на чврсту стазу. Земља у себи не скрива ништа, а ноге имам да сам кадар стићи и утећи... Море је подмукло... Поготову у току рата, откада пронађоше оне проклете сумарене...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
трави Од којег венце глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу Милош’ Обилића?
Ти ћеш, епико, там’ заићи, А ти овде, можд’, остати, Па ни један к мети стићи, Мајци помоћ нико дати. Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: На касапиште одоше, Где ће их стићи моја освета. (Катуновић пада рањен.) КАТУНОВИЋ: Проклет дабогда!... Ребра прожеже!... Ал’ нека тече крв!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Чула си шта у писму пише и тако ће и бити. Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете!
А ја не могу у срез, морам бити овде; сваки час може стићи каква нова депеша од господина министра. Морам бити овде. Него, господине Жико, кад би ти могао некако да се раздремаш?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из потлаченог човека израста јунак "кадар стићи и утећи и на страшну мјесту постојати". Када је турска свирепост потанко описана, у непосредној је функцији величања
Ћипико, Иво - Пауци
Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане. Дуг је дан, стићи ће и кући. Сјети се кобиле: биће жедна. А сада му је кобила драга као очи у глави: ждријебна је.
Али јахачи не обазиру се на пјешаке, већ на догледу цркве разиграше коње, такмичећи се ко ће прије стићи. Добри коњи, али боља од свих бедевија младога калуђера, оца Лаврентија: одвоји се од осталих и заграби...
Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву. С њима ће доћи мајстор, да их намјести.
Дон Фране упути се с Ивом. У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. — Зар ниси чуо? Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хтео сам још понешто да га приупитам, па сам га пратио у стопу. Било га је тешко стићи. Кракат и виши за главу од мене, иако се пробијао кроз гомилу.
Што је постајало извесније да Дадара и његова поворка неће стићи тога дана, људи су били све уверенији у његову снагу, његово лукавство, вештину и упорност.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
какав да моју маленкост тражи, А ти га учтиво прими, па онда овако кажи: „Господин на дому није, и тек ће увече стићи, Па, да вам не буде дуго - можете слободно ићи.“ Да, то је доиста мучно!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Могу се, дакле, поуздати у њега па, не лутајући и не распитујући се, стићи до главног циља нашег путовања. На левој обали реке, опет висок зид са широком капијом кроз коју улазимо у свештени
праатмосфере била виша од ове, није ниједна кап воде, кондензована у горњим, хладнијим, слојевима атмосфере, могла стићи до Земљине површине. Тек када је температура оног слоја пала испод 364 града, падоше прве капи кише на Земљу.
За који дан стићи ће та планета у онај положај према Сунцу и Земљи, одакле нам шаље највише светлости. Са ове висине, и у овом
Наш храм лежи врло далеко, даље него дворац Монсалват, али се ипак надам да ћемо стићи онамо. Јер искрена је молитва - не она која се учи на памет - у ствари, мисао, а нашим мислима можемо се винути и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не могу ја тако брзо, тако силно! АРСЕНИЈЕ (одвлачећи га): Хајде, хајде! Где је чак гробље и кад ћемо тамо стићи!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све ћеш сфурдисати! Кад ја умрем, и поделите се, теби ни до ручка неће стићи имање. — Али нико никада не може ништа предвидети, јер се ниједна ситуација у овом свету не држи.
него извлаче; државни изасланик је један од најстрожијих; ако неко падне, остаће сам као птица селица која никада неће стићи своје другове. Ђаци су сад „господа кандидати”, али зато шаптања више нема, и извина више нема.
За четири пет година, не више за осам него за четири пет, све ће бити свршено, ја ћу постати неки проф-Триша, стићи ћу их, њих, по изгледу и по навикама, што ми се чинило да не може бити никада...
Пословица она каже: Пусти, добро дело низ воду, а ти пођи уз воду, добро дело ће те стићи. Допада ти се, је ли? Исак је онда нама читао из Талмуда. — Ух, побогу брате, Розо! — Одмах ћу бити готова; седи!
— Навикавате се, драги Каленићу? Моћи ће се и тако? Мало ће спорије ићи с вашим радом, али ви ћете стићи. — Како бих вам рекао. господин професоре, ја своју каријеру не видим као стизање, него пливање.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Док сам ја ову дисертацију правио, Роман се тако с коњем удалио да га при свем усиљавању и труду моме није могућно стићи.
тога ради наводим да потврдим систему они филозофа који се тврдо надају, после смрти своје, до вола или до магарца стићи. »Молим, г. ауктор, каква је то система? Ја сам велики љубитељ система.« И ја, али само на папиру.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
руку на грудима Настављамо бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И то тако иде у бесконачност. У животу, разуме се, јасно је као дан, док ви дланом о длан, да ће зец стићи, претећи и оставити далеко за собом корњачу, али у математици то не може никако да се деси.
па сам га уиме пријатељства, уиме здравога разума и уиме човечности молио и преклињао да призна да је зец кадар стићи корњачу, али је он упорно остајао при своме тврђењу: — у животу може, али математички не може!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нека истрају још мало у борби, па ће нам ускоро стићи и савезничка помоћ... Збогом! Са багрданских положаја јужна војска одступила је без борбе, јер су Немци пробили на
Кажем му да ћемо сигурно наићи на савезнике, и да ће нас они одменити. Говорим то, иако знам да нам помоћ неће стићи. Али пешак мисли својом логиком: — Кажу да ћемо их сачекати на Пољу Косову, па џа или бу... Да видим још и то!
Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе. Бог свети зна кад ће они стићи своју команду. — Ах, животе, да л’ ти има краја! — јада се неко иза мојих леђа.
А ваљда ће и они челни једном стати, и тако ће најзад стићи своје другове. Ако се на преноћишту утврди да некога нема, обично веле: „Стићи ће“... Јер где би иначе?...
Ако се на преноћишту утврди да некога нема, обично веле: „Стићи ће“... Јер где би иначе?... Истим путем да се врати назад?!... То више није ни издајство, већ лудо самоубиство.
А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће. Сутрадан западосмо опет у глибовиту долину. Сада су нам људски лешеви служили као путоказ.
Батерију доведите испод села Доњег Пожара. Ту ћу да сачекам, са помоћником команданта пешачког пука, који ће сад стићи — Разумем! — поздравио сам и појахао коња. — Најхитније! — довикнуше за мном.
Неко са оне стране жице умирује команданта како ће помоћ стићи. Али не заборавља да строгим гласом заврши: — Држите се на тим положајима до последњег човека.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
но до живота, и ништим себе, не из љубави, већ из беса; са тобом почиње животињство и канибалство, због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети, мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— плану старац. — 3ар не знаш да једино добри и благи до њега стижу? Док не окајеш своје грехе до њега нећеш стићи! Нити ћеш се маћи одавде, док не одслужиш Господару биља...
Њен Цвет у пустињи цвета само једном у сто година! — Вратићу се, вратити! — викну Капљица. — Стићи ћу тачно кроз сто година, чујеш!
се младић као да је јак ветар трску повио, али ни овога пута не устукну: — Зар само слаб и рањив могу до твоје љубави стићи? — обрати се Златокосој с прекором у гласу. — Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан?
— Некакав чудан крст! — рече један од дечака и крађа опет поче. Јурио за њима, не јурио — стићи их нећеш, мајко рођена!
Морао си на мене мислити упорно и дуго, да бих до тебе могла стићи! — Принцеза се поверљиво наже ка дечаку. — То је сада наша тајна! — Наша тајна?
Да ветар у потеру пошљеш — стићи га не би могао! А и да стигнеш — шта вреди? У Варалице се благо не држи. Или га попије с друштвом у крчми, или разда
— Али, мараме ћу вам дати кад се вратим. Можда варате... — убрза Варалица корак, глув за клетве, свестан да мора стићи до извора пре него што зрак сунца падне на њега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зато се у песмама тако често и наглашава да хајдук може бити само човек нарочитог кова, човек који је кадар „стићи и утећи и на страшну мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља —
Идеалан човек био је само онај „који може стићи и утећи, на тијесну мјесту причекати, за рањена прихватити друга, И на оштру ударити ђорду, коме није жао погинути“.
Порча виђе и познаде, потурио у траву ђевојку, па он бјежи уз поље Врачара, за њим трчи Змајогњанин Вуче, за њим трчи, стићи га не море.
Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво, а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати; не бојим се никога до бога!
— поклон, дар припуштити — припустити присојкиња (гуја) — која живи у присоју (месту према сунцу) пристасати — стићи, приспети: У то доба бане пристасао пристати — у прави час доћи: Ето нама неће пристат благо ни за здравље ни за нашу
чалма састићи — стићи сати — потрошити, изгубити сахранити — (значи и:) спасти, сачувати сачмалија даска — (ваљда) даска која је богато
“ Старина Новак — в. увод. ИИИ, 6 стариш — стари, старац старославне (староставне) књиге — в. бел. Е, 4 стасити — стићи, приспети: У ријечи коју бесјеђаху али стаса од Хорвата Мато стина — стена стио — хтео Стјепан херцег — Стјепан
— уговорити утва — дивља патка која има златно перје по трбуху утећи — (значи и:) претећи, престигнути: А кадар сам стићи и утећи утина — сова уфатити — ухватити ухитити — ухватити учити књигу — читати учкур — гатњик.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Наравно, није ухватио ни једне ни друге, али се тјешио да ће бар њихове унуке једног дана стићи и похватити. Алај ће тада пљуштат батине, као град небески!
— Баш сте јутрос погодили гдје ћете да побјегнете — гракну Николетина. — Сваки час усташе могу стићи овдје. Чујете ли само? Негдје на ивици Гаја чуше се пушке и неразумљиви повици. Лана поблиједи. — Ето их!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Израиљом за обележје и нишан, јер ће тако, с оном формом, под Јерусалим Антиох, персијски цар са силном војском [стићи], те ће га похарати и запустити свега, људе исећи, црковне ађијаре и судове све разграбити војска и однети.
Е да може топљеник здраво широку воду препливати? Нитко се изучен није на свет родио. Ко камен у вис фућа, он неба стићи не може, него враћа се скоро натраг и сврх главе му пада. Кад се ракијом посипа ватра, она већма планти.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Али, на несрећу, Дена није била ту. Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар. Јевда се врати у кућу с тешком слутњом. И наслутила је.