Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Оно мало стоке, да имамо коме, у пола цене продавали би, но трговаца нема. Него допусти нам да идемо да се договоримо не би ли нашли
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ. Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља. Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети. А наредио сам да дотерају и стоке. — Добро си учинио! — Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. — Добро је.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Питајте артиљериске официре. Зар није било колере? Зар имамо муниције, санитетског материјала и новаца и морала и стоке и одела? Појмите по Богу. Зар није друга ствар борити се с царевином?
И тек кад би затегнутост нерава постала неиздржљива, прелаз стоке био би обустављен, па би пешаци или избеглице, онако исто са увијеним ногама, по четири испод руке, гледајући преда се
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Што се тиче сточарства, они су се готово једино старали, да спрече крађу своје стоке од суседних племена или су напротив то сами чинили, понашајући се као ратници и излажући се опасности.
Пазили су такође, да сачувају испаше и ливаде од туђе стоке. Изгледа, да је ова стална опрезност била првим узроком развитку ратничких особина.
Њихове су дружине кадшто дрско слазиле чак и у села. Због овога се број стоке стално смањивао. Становништво није могло више живети само од сточарства као раније и одавало се кириџијању а готово у
Њега је доцније нестало због арбанашких крађа и несигурности; сада једва понека породица у селу има понешто стоке. Печалбарство је постало главно занимање. Становништво мавровске групе је највећим делом мешовитог порекла.
У привредном погледу ова села личе на села мавровске котлине, имају више ливада и стоке. Али су сви становници печалбари и иду на рад поглавито у Цариград, мање у Србију.
Они из Штировице су били у вези с Арбанасима из Дебра и Лурје и помагали их у пљачкашким походима приликом одвођења стоке из овог краја. Па и 1912. године, уочи Балканског рата, они су отели од једног богатог сељака из Броца (Бродец) 6.
Ипак у сваком селу има по неколико породица са доста стоке. Ове се породице, иако имају по једног или више чланова у печалби, баве и сточарством, и од њега живе.
До средине XИX века сточарство је било јако развијено и свака је кућа имала доста стоке. Сточарство је постепено опадало и данас је готово ишчезло због арбанашких отмица, убистава пастира и све веће
Моравске жене кажу да су заузете зими пословима око стоке, те не могу као беспослене Косовке (чије је занимање земљорадња) провести целу зиму радећи на везу.
Чак и из ових струшких села у којима би поједине имућније породице могле живети, јер имају довољно земље и стоке, иду у печалбу из тежње да више имају, да печале, а повуче их и пример осталих.
Због те велике терасе има погодности за земљорадњу и поред великих утрина има и доста обрађеног земљишта. Држе доста стоке, јер у залеђу имају поменуте планине за сточарство. Област је осута многобројним, махом малим селима.
Поглавито се баве сточарством, и то гајењем ситне стоке. Због коза их зову у пошалици Кецкари (козари). Назову их и Улуфима, али нисам могао утврдити откуда је то погрдно
Црњански, Милош - Сеобе 1
У непрекидној вреви и галами пастира и лађара, у свакодневној граји стоке и говедара, кућа је ипак остајала тиха. Затворена са свих страна, олепљена, имала је свега један улаз, низак и пун
Прљави и бедни, прођоше каменита сеоска дворишта, наденута сеном, пуна стоке и осетише колико је сиротиња њина сиротиња бескрајна и блатиште, у ком су се населили, безмерно блатиште.
испаравања баруштина и блата, из једне неизмерне патње, која се понављала сваки дан, при сеобама, при дављењу стоке, при орању у блатишту и по слатинама, чинило му се да ће одјахати на неки висок брег, у пролетно, топло јутро, где ће
Тек после очеве смрти, западајући све дубље у тај војнички живот, насељавања, пописивања, гомилања људи и стоке, по тврђавама и војнички распоређеним селима, Исакович осети да ништа боље не бива и тек тада примети око себе
опет, надносио би се тад, свом снагом, у стишавању и сумраку, кроз лупу и жагор логора, ударце копита, клепетуша стоке, звуке ковачких наковања, у тиху, безмерну зрику попаца, на целој тој широкој пољани, у бездано ништавило и празнину,
Гризло га је што је све своје послове удешавао, а овај није могао да удеси. Цело пролеће имао је луде среће у продаји стоке, и беше опљачкао пола Влашке, па је, по одласку братовљевом, очекивао да ће са својом снахом доживети неизмерну срећу,
Све припада оном ко се нађе у близини, а не оном ко се скита као Циганин. Онај који је издржао помор стоке, кад су дошли, без вике и дреке, издржаће и будућност и неће отићи, а ко је видео њега, Аранђела Исаковича да је, и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Несумњиво зато је и забрањено трудници да гледа језиве призоре: клање стоке, пожар, туче, наказе, мртваце и сл. Милосављевић пише: „Најгоре је трудну жену изненада уплашити, јер може дете пре
За време пролећног празника Малденци, у неким нашим крајевима, невесте се после „премлаза“ (ритуално мужење стоке да би се проценила њена млечност) хватају у коло и играју око стоке да би и оне саме, када роде, биле млечне.
невесте се после „премлаза“ (ритуално мужење стоке да би се проценила њена млечност) хватају у коло и играју око стоке да би и оне саме, када роде, биле млечне.
¹² Да би породиља имала млеко, мора да једе тачно одређене намирнице. Ако жена нема довољно млека, она обнесе око стоке мало соли и траве повратича, па затим то измеша у неком јелу и поједе говорећи: „Једем јело лавски, млеко иде кравски!
Срби, као сељаци живе само од земље и од стоке.“¹ Захваљујући животу на селу, у које Турци нису имали приступа, народ је успео да, упркос турској окупацији, очува
Спрег је вид удруживања теглеће стоке у време обављања орања, на обострану корист спрежника. Оно што два сељака који имају по једног вола не могу да
Друга веома рана обавеза деце од петшест година јесте чување живине и ситне стоке. У Бољевцу, „чим дете наврши пет година, почне се одређивати да ради лакше послове, да чува ћерке и свиње, и што је
од седам до десет година, већ увелико помажу у плевљењу поврћа, сејању и чупању пасуља, плашћењу, орању, при храњењу стоке итд. Негде између тринаесте и петнаесте године, када почињу да раде у пољу, деца ступају у ред одраслих.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
никада није пријала отужна вода из артерских бунара од које погубише зубе, и поред неродних година, липсавања стоке и лопова — свега што се једном Херцеговцу сручи на главу истог часа када се нађе у негостољубивој равници, на салашу.
Распитује се невешто за летину, за цене стоке и цене земље, а домаћини се смеју и кажу да ће му поклонити колико хоће земље кад зажели да подигне кућу и још да ће
Матавуљ, Симо - УСКОК
Црногорски пазар, малу пољану под бедемом, гдје се збило на стотине људи, жена, натоварених коња и мазага, рогате стоке, прасади, живине, поврћа, воћа, сеоских и градских мангуп-паса.
Додуше, и могао је, јер он сâм имађаше земље и стоке колико половина цијелога му браства, дакле, колико четири куће! Пред градом кнез узјаха на свога остарјелог, али још
— Па од чега живи владика? — А манастир има своје земље, шуме и стоке. Од тога би било владици на претек да није навикао помагати сиротињи и да не треба куповати џебану.
И ласно подијелише оно кућерка, оно дворишта, њешто гаја, њешто земље и стоке. Кад све то би готово, старији се сјети да обојица знају само једну пјесму. „А да коме ће пјесма?“ запита он брата.
— Кад је тако, учинићемо вам што год хоћете, а не за плату, ни дао бог! Остани, ти, Радоје, код стоке, а ми одосмо. Тако три јака, одморна човјека понијеше рањенике, а шест четника, који ће се мијењати напоређе,
површи снијега; ергеле коња и мазага црне се на окупу; неукротљива козјач растрка се наобит око цијеле остале стоке. Младићи у гомилицама пландују, причају о бојевима, четовању, засједама и мегданима.
Браство је захватало средину присоја, мјеста травна и пуна извора. Осим попа Марка Пунишина, који имађаше мало стоке, и Стијепа Мркова, који је немађаше, сви остали бјеху ту, седам кућа, душа четрдесет и двије, стоке крупне и ситне
који имађаше мало стоке, и Стијепа Мркова, који је немађаше, сви остали бјеху ту, седам кућа, душа четрдесет и двије, стоке крупне и ситне преко тисућу.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Е, шта ћемо! Човек док је жив све се једнако мучи: мало рāном, мало око стоке, трговина — ти, Боже, знаш. Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дједов рођак Сава Дамјановић, негдашњи крадљивац ситне стоке, а под старост испичутура и причалица, и ненамјерно је знао да наједи мог доброг дједа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
салаш, онда газда увече каже свима пастирима: — Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ. И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају.
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо
И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН Код чича-Симе из места Чоке, у тихом крају препуном стоке, задатак мудри једном донесен: опиши јесен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
у бивак треба чистити оруђа од прашине, или када однекуда из даљине треба на леђима носити сламу за простирку људи и стоке. Или када командир врши преглед коња... Е, то је било најболније питање свих батерија.
Сунце припекло, зној кипти са људи и стоке. Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде. Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду.
Тражени су хитно извештаји о стању људства, стоке и материјала. Наређена је и спрема за главну смотру... Били смо заузети по цео дан...
Идућа станица је већ изложена артиљеријској ватри. При шкиљавој светлости фењера отпоче извлачење возова и стоке. Радило се у тишини. Чуло се само звецкање ланаца, лупа кола и сандука.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бескрајан као небо надамном не марим шта ће са мном, пун смеха, смрти, стоке и греха, на мени судбином тамном вез везе моја крв. ЉУБАВНИЦИ Нико нас неће поделити више, на добре и грешне.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
и луди и жене, а и деца што их мајке носе на леђима, у љуљкама, ударила у цику; узнемирила се некако чак и стока. Стоке мало и имају, али, тек, ту је понека кравица, понеко мршаво, чупаво кљусе с великом главом и дебелим ногама, на кога
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор. Тамо је позна, јесења вршидба.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Једва смо их овамо савили, еда како ви то претечете. ВУК МИЋУНОВИЋ Чудне стоке, Бог их посјекао, око шта се имало поклати! А ђе ви је та злосрећна баба тê међу вас нож крвави вргла?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши. Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење селака.
Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.
отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.
Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнео као и околни зидови. Доле из штале чуло се шуштање и поново преживање стоке, а из саме куће ништа. Све је било мртво.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Но ти се молим, Господару, дај ми карту на кнеза, нека ме чојак причека до јесени; продаћу нешто ситне стоке, а и измучићу што, па ћу га подмирити.“ „А јеси ли зборила главарима?
До мало, диже се граја по планини. Стаде блејање, муцање и хрзање погладњеле стоке. Планинке вичући разговараху се. Пастири се дозиваху. У тој вреви, чу се и Јокин глас. „Оо-о Стане!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Највиши ступањ клетве је проклетство („Проклет да је ко је то учинио, да нема ничег живог од порода, ни од стоке, ни он ни ико његов“).
жар и пепео из пећи; ватраљ издат(-и) — болест груди, с пробадима и тешким дисањем измећар — слуга(н) изор — најам стоке за орање изум(и) — одобрење инџил — јеванђеље исполац, -лца — издубена лопатица којом се избацује вода из чамца
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
онда газда у вече каже свима пастирима: | „Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ.” И тако газда отиде и остане код стоке.
” И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо
” И тако легне у сандук, па још један пут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек опазивши то рчее жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу.
су затворена почне по пећини брбати тамо амо да ђака ухвати, али га не могне наћи никако, јер је имао у пећини много стоке, те се ђак домисли и огули једног овна, па се обуче у ону кожу и измијеша међу овце.
Дивљан већ види да му од многе стоке не може ништа, па пође на врата од пећине, отвори један крај од врата и почне стоку вабити да једно по једно избаца.
ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану, који бјеше у планини код стоке. Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке. Још један примјер пак је доста.
одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке. Још један примјер пак је доста. Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.
наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још многе манастирске ствари. Сад, ко би у том могао право пресудити?
Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити. Тада Крива замијени болесника код стоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке паузнице и свакога тренутка излазио пред врата да види мијења ли се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И што је толико слаб, а његови вршњаци се хвале и причају, само о томе причају по читав дан у врбаку, код стоке. Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим? Прислонио се уза зид.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
тада, у Бечу: требало је, како је и био спреман у оном часу пред излогом, да узме нешто од новца добијеног продајом стоке и да остане ту, у том граду, заувек. Још није имао ни седамнаест година и имао је снаге.
Ту, где је сад Народна скупштина, купио је, врло повољно, нешто стоке којом ће почети да тргује. Онај од кога је ту стоку купио, неки иначе трезвен Ужичанин, причао је после да је том
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но птице лешинари налазе обилног плена, јер на исушеном тлу лежи безброј стоке, поцркале од глади или жеђи. „Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба.
Виде затим оружане борце са својим возачем на бојним двоколицама, чопоре и стада стоке, вођене, као хекатомба, на жртвеник, па онда љупке девојке у дугим заталасаним одећама.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
разну марву по вашарима и пијацама, за марвене трговце, па се тамо изврсно и особито извежбао да се између људи и стоке провлачи и мимоилази, и то тако вешто да су се и они људи, па и сама стока, просто њему, чим га угледају, са пута
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од такве ствари добива читаво мјесто, зар не? Једне суботе наишао је Мато ради цијепљења стоке. Иван нас је позвао обојицу на вечеру. Одржан је и договорени кућни концерт.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И он се сам чудио нарави своје кћери. Једаред наиђоше на село курјаци. Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.
Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке. Наједаред узвикну весело: — Дајте мотику! — Марија, где је мотика? — запита кмет.
Међу њима беше и Станка. Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо.
миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...
Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.
да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке... То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
салаш, онда газда увече каже свима пастирима: — Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћy бити код стоке сву ноћ. И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају.
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да
И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек, опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу.
ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану, који бјеше у планини код стоке. Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку.
МУДРА СНАХА Био тако неки много богат човек, па имао много стоке и пара, а највише оваца. Једнога дана зими викне он својега најстаријег сина, па му рече: — А бе, синко, узми пет
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И тако румунски крадљивци стоке, који су се ноћу тамо крили, нису могли чути наше сигнале којима смо се дојављивали кроз земљу и нису нас могли
То је било и наше гесло, а односило се подједнако на наше пријатеље, волове, и на наше непријатеље, румунске крадљивце стоке. Наше брице би биле дубоко заривене у земљу, а наше уши прибијене уз њихове дршке.
То се врло допало старијој госпођи. Господин, њен муж, распитивао се о земљорадњи и гајењу стоке. На сва питања сам спремно одговорио позивајући се на оца као на свој ауторитет.
Идвор, са својим сунчаним пољима, виноградима и воћњацима; са крдима; стоке и стадима оваца на паши; са прекрасним црквеним торњем и свечаном звоњавом звона; са веселим младићима и девојкама
Провести по шест недеља сваког лета као чувар стоке у друштву дванаесторице несташних српских дечака, такође чувара, значило је жестоко надметање у рвању, пливању,
Било је и других путева, али за једно Срнче којеје само пре неколико година било чувар стоке, ови путеви су били практично затворени.
Ћипико, Иво - Приповетке
У доњему делу склонио је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је држати код ватре, јер би иначе од
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
опет, надносио би се тад, свом снагом, у стишавању и сумраку, кроз лупу и жагор логора, ударце копита, клепетуша стоке, звуке ковачких наковања, у тиху, безмерну зрику попаца, на целој тој широкој пољани, у бездано ништавило и празнину,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да једу, већ ће носити месо и у Алексинац на продају, а држим да ће војници ту вашу дозволу раширити и на другу врсту стоке, на овце, говеда итд., па ствар може узети врло озбиљан облик.
— Па најпосле нека буде и тако, боље нека наши војници макар и продају месо од ове стоке, но да падне Турцима у руке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Стоке једне! — викао је да сви чују. — Улежали се овде као вепрови. Али пропиштаће им мајчино млеко!... Сеиз!... Дај коње!
У њој има једно интересантно место на крају, где се вели да непријатеља треба гонити „до последњега даха људи и стоке“. — А, богаму! — изусти Ћирић. — Само да ли ћемо имати толико моћи и снаге?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
одмара се дању стока попасно доба — време кад се музе стока после попаса — кратког јутарњег или вечерњег напасања стоке пре муже поримити — покатоличити прáва — правда пратар — фратар, католички свештеник који припада реду св.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да метиљ код стоке наш народ, иначе, сматра неизлечивим (»метиљу је лијек нож под грло«, ГНЧ, 32, 1913, 344; »кад су Нијемци ухватили
Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па стеже мајку за сисе (СЕЗ, 13, 395). Б. л. лечи се и окобоља код стоке (ібід., 430 и (даје се) кокошкама, када је помор (ібід., 428).
Од брезове коре праве се »лиле« (буктиње) којима се, уочи Ивањдана или Петровдана, врши лустрација стоке (Рудник; Стари Влах; Власеница, упор. ЖСС, 133 ид; ГЗМ, б, 1894, 386. Упор. римске палилије, од чега можда и реч лиле?
, СЕЗ, 13, 344; ГЗМ, 4, 164); чмичка на оку (сок од зелене в., СЕЗ, 13, 379); крастâ код стоке (истуцано лишће, ібід., 429). Истуцана зрна в. саставни део облога против пробади (ЗНЖОЈС, 14, 61).
На Младенце и на Благовести шибају в. шибљикама јагањце, »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид). О магичном шибању в. и СЕЗ, 31, 1924, 46 ид. Приликом стрижбе в.
При »отварању« болесника неизоставан је прут од в. (СЕЗ, 14, 295; 297; 299). Шап код стоке лечи се тејом од в. коре, којим се живинчету исплакну уста (СЕЗ, 13, 429). Према једној лекаруши из XВ века, в.
На г. се, кад се јави епидемија, вади живи огањ (и то кад је епидемија код људи; а кад је код стоке, онда се вади на липовини, С. Тројановић, Ватра, 81). ГОРУН Стіелеіцхе, Соммереіцхе (qуерцуѕ пендунцулата).
као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›: на Младенце и на Благовести ујутру шибају се дреновим прутовима јагањци »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид, Сврљиг). Кад се стока враћа из планине у тор, домаћин је броји шибљиком само од леске или д.
на месту где су чобани јели пројарицу (јело од пројина брашна с кајмаком, Спеіѕеопфер ‹= жртва у јелу› за здравље стоке) натрпају зановети. Тејом од з. испирају се уста, кад боле десни (СЕЗ, 14, 228).
По расцветаним зовама виђа се и ђаво (Венац, 14, 609). 3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425).
је натакнут у природи нађен пробушен камен (евентуално преисторијски), употребљује се у ђурђевданским врачањима око стоке (СЕЗ, 17, 174). Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле (СЕЗ, 40, 434).
32, 6; тако већ код Грка σφένδαμνος δέ καί ζυγία πρός τά ζνγά των λοφούρων ‹= јавор и брест за јармове теглеће стоке› упор. и Wаглер у Паулy-Wіѕѕ., 1, 919), двори (Вук, Пјесме, 1, 514).
Ћипико, Иво - Пауци
Ујутро пако, прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед... Илија пред сутон стоке у село закриљен литичастом, голом планином која на догледу живога, разговорљивога мора од памтивјека непомично стоји и
Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград. Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади... У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Трава је још млада да би се стање стоке тако брзо поправило. И људи су посивели и омршавили. Убила их је туга за упропашћеном имовином.
Пшенице, јечма, ражи и овса има још најдаље за две недеље. Сена за једну, ако задржимо садашњи број стоке. Дадара је наредио да се почну клати говеда и овце. Шта да урадимо са толиким месом?
они људи које сам уз пут виђао сијали су од задовољства као да је година била најиздашнија, амбари пуни жита а обори стоке. Најзад, они су живи, зар не?
да се тамо негде у Борачу, Брезници, Честину, Грабовцу, Магличу или у неком другом месту накупује довољно жита и стоке како би овај народ претурио зиму. Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
на подушје — за смрт јој је јављено касно — вратили су је депешом с пута: у млину се појавила ватра, а један транспорт стоке је задржан зато што је она пропустила да среди и потпише нека овлашћења.
Леп положај узвишице и јевтиноћу земљишта утврдио је марвени лекар, који је почео туда да пролази у нови логор стоке за клање; а понекад се и возио туда, на шинтерским колима, која су мртве и још мало живе псе носили на Кереће гробље.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— рећи ће он, посрћући и наслањујући се свом тежином на будућег биографа — они што су пили са мном напустили су ме, стоке божје, па нема ко да ме одведе кући.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заповест је одлучна. Одговорност наша велика. А клисура загушена од изнурене стоке, од поломљених и претоварених кола.
Једнога дана јуна месеца стиже наређење да се упуте војници за пријем стоке. Бивак је наједном оживео. Стигли су већ и аутомобили, којима се превлачи храна.
Дочекали нас Французи. По неким списковима пронађоше наш пук, где је забележено бројно стање стоке за сваки штаб, за сваку батерију.
ОСВЕТА У први сумрак почели су војници да се припремају. У ваздуху се осећао шум покрета од хиљаде људи, разне стоке, од кретања топова и кола. Пешачки пукови у колони по четири промицали су. Војници су ћутали, пуне фишеклије клопарале.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар ја да ти то казујем? Зашто си хаџија? МАГДА (покорно): Берићет, газдо, и благота од стоке дами с тобом у кући заседне и да се умножи. ТОМА (ломи се): Ех, молите Бога, што је овај сада свети благи, Божји дан.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
) Ников отац Миле, звани „Мајкел“, радио је дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену Мару звао је „Мери“, оца Ђурђа „Ђан“, а
Идите кућама и кажите да је рат почео. ИИ Друмови препуни људи, кола и ускомешане стоке. Све се то креће на зборна мјеста, у војску, у рат. Дјечаци се једва пробијају кроз тај кркљанац журећи у школу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И бољарин — рече — са свачим је богат, доста има и преко врха свакојаке стоке: чопори, чопори — овце, краве и друго имање шири му се по пољу.