Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ Заслепљен, дигох поглед с тањира, преко стола: из жетве, кроз врата нагло отворена, сукну сунце, светлост у вратима полако постаје жена, та жена прилази,
Ил је то ова јутрошња ведрина, ова ведрина изнад овог стола, небеска ведрина, којој су ослонци ово јаје, овај лук из венца, и ова чаша, с венцем првијенца?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита један од њих испивши полић до дна. — Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. — Ако је кмет! Што ти презаш од кмета?...
Учитељ приђе к њима да се упита. Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним
Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хартије. — Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. — Дела читај!
? — поче Мојсило, док га изнебуха прекиде један глас иза стола једног према њему: — Ама јуче био прстен и испит Савци! Мојсило се трже као да га нешто секну. — Којој Савци?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
“. После тога ја још седим и не дижем се од стола. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.
Морао бих викати да би и полиција дошла. Ја устах од стола и стах крај прозора. И други поустајаше. Сви ћуташе. Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана оде за
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, каква срећа! — вели поп Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, бога ми, скоро задремали.
кажу: »Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску«; па се онда онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: »Пишите, — вели, —: Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви,
— Но, не знам шта би’ дала — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузне — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка гледам и слушам како ђипа и
Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање. Поп-Ћири дадоше гостинску собу, а поп Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој
Мало после yђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом, и покупише посуђе са стола, и пођоше. — А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом?
За време ручка је било и неколико здравица. После ручка настаде опет играње. Старији и не устадоше од стола, а омладина се ухвати у коло.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола. — Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте. — Мени опет десно око игра; плакаћу.
Чекмеџијић устане и лагано се довуче до сале где фрајла Паулина је баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Завршујући оно своје писмо са фаталном вешћу која је мало час узбунила сву престоницу, Јуришић је устао са стола па је некако механички отворио орман у коме се налазила његова официрска спрема из прошлих ратова.
Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.
Ја сам сума свију појава кретања..... Поноћ је давно била прошла кад се Јуришић дигао са стола за којим је неколико часова занесено писао.
Африка
Осетих страховит страх, устадох од стола и брзим кораком пређох у просторију која је иза мене а у којој је спавао Н. На прагу је још стајала животиња; решавала
Јела и служење око стола као у Европи. Бој Фонтенов, деран елегантан као и његов господар, дресиран је за служење до савршенства.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти је да је погледиш: А ја? Идем као мајстор Глишина жена. А, нећемо ми тако! Има Јања новаца.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је троножац тек да може сести, али ни стола, ни свеће. Кад би легао, мишеви су цикали у сламарици, а пацови су га прескакали као неки огромни скакавци.
Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим осмехом затвореника.
Посматрао је своју ћер тужно, а кад би јој затражио нешто, са стола – чашу, хлеб, или бурмутицу – рекао би јој, тихо, само име ствари, а она би му то додала.
“ Енгелсхофен беше, за то време, опет, утонуо, иза стола. Последње што је од Енгелсхофена видео, биле су његове ноге, чизме, шпоре, које му се учинише да расту, расту.
„Пази шта ти кажем! Твоја смрт, Пајо, имаће хиљаду узрока!“ Затим узе свој трикорн са стола и изиђе, снуждено, на врата.
Да је види – па да је изведу. Госпожа Евдокија, као да је змије уједају, узвикну да су то чудовишне жеље, па отрча од стола у кућу, као да је змије и вијају. Божич се смејао.
Он би могао да ошамари госпожу, што скаче као коза од стола, али ни то не би помогло. Та жена би била у стању, ако би њих двојица, мушкараца, пошла, да доведу њену ћерку, да се
Да може да бира кад очима зажагри. Данас ову, сутра ону. Валахи! За тренут, око стола, настаде тишина. А чинило се да ће је муж ударити. Њене су очи гореле, као у грозници.
Међутим, Ђурђе се савлада. Устаде од стола и погледа жену, мучки, али се затим окрете и оде из собе, без речи. Граја је била, после тога, велика, у фамилији.
је био викнуо једног, пешадијског, капетана, који се гласно смејао, а стајао, на два-три корака, у групи, око стола. Његов се смех прекиде кад чу глас Костјуринов. Дрекнуо је громогласно: „Слушају!
“ Костјурин му рече да напуни пиштољ и гађа прву фигуру, брзо. Официр беше зграбио пиштољ са стола и поче да га пуни, држећи, при том, цев, безбрижно, прво ђенералу у груди, затим Витковичу, најзад себи у главу.
код Костјурина, недељом, сматрали као милост и разонода, официри, који су пуцали, почеше се окупљати, све више, око стола, крај којег је Виткович седео, натмурено, не скидајући поглед са Исаковича, док је Костјурин ходао и стао.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Тај рукопис мирно почива у фиоци мога стола, под кључем, али... овога часа ме обузе једна слутња: неће ли се моја жена, у моме одсуству, по служити истим методом
) „Илирија”! „Илирија”! Завеса ТРЕЋИ ЧИН Радна соба код Спасоја. И СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (стоји крај стола и отвара пошту). СОФИЈА (доноси једно писмо). СПАСОЈЕ (узимајући га): Од кога? СОФИЈА: Не знам, донео један дечко.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- подигла је главу, а очи су јој биле замућене док је руком одбијала да јој помогнем при распремању посуђа са стола. Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом.
- Кад си био оволики! - подигла је руку до висине стола, а мени је било смешно и нисам могао да замислим себе као таквог некаквог патуљка од осамдесет сантиметара.
- А што се Рашиде тиче, то је само моја, и словом моја приватна ствар! - викнуо сам и устао од стола тако нагло да је посуђе почело да се тресе. Мама је била бледа, а очи су јој изгледале угашене.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати?
Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку,
И остали Срби, који су имали част да каткад вечерају код њеног стола, мислили су тако. Коцкајући се, свако вече скоро, при њеном столу, био је срећан да може неприметно додирнути прсте
Ломни као оно стакло великих отворених врата, што им је било на домаку стола, танко, трошно, готово да пукне и да се распрсне, под изненадним притиском лактова, штапова, мачева и намештаја, не
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Или, у истом крају, млада узме три пиљка и метне их под десни пазух, па приликом венчања, док иде с попом око стола, трипут се пред олтаром поклони и у себи каже: „Како ова три пиљка порода имала, тако и ја!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Поставио сам свој детектор насред стола и почео да баратам око кристалне кућице. Ускоро сам у ушима зачуо веома удаљеног Хари Џејмса, који је свирао
ЖУЖИ Добили смо сто до стола у пештанској »Хунгарији«, тако да сам целе вечери могао да гледам тај лепи пар. Девојка је била једна од оних отмених,
своју лепоту из педесет осме, богами, још је деловала на госте, који је испратише пожудним погледима до његовог стола. – Стигли сте — рече, устајући. А одмах затим: – Јутрос... — казао је. – Фино — рекла је.
талента и лица начини заштитни знак за успех — све до овог јутра на Тераси, када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у белом свету, други зарађен овде, код куће.
— Имам празну кућу, схваташ? – Чујеш ли шта ти каже? — пита Бел Ами, гутајући од страха пљувачку. Пуфко са суседног стола дохвати таблицу на којој пише: РЕСЕРВÉ и стави је тамо где претпоставља да му се налази срце: – Чекам некога …
Покушавао сам да се сетим на шта ме подсећа, али ми то није полазило за руком, јер су поред мог стола брбљале две даме.
Већ трећи дан како испред њиховог застртог стола дефилују таленти и обожаваоци. Првог дана још им је и било жао тих младића и девојака стиглих ко зна одакле, њиховог
Маки јој говори да је новац само глупа одштампана хартија и ништа више, да се може јести и ван оног недељног стола притиснутог мучном досадом. Убеђује је да се вода сме пити и кад је човек ознојен, а да му ништа после не буде.
Плаћам за њу педесет комада месечно...« Крајичком марамице Сузи брише лево око. Уз циктање и дивљење око стола се окупљају Дијана, Блез, Бони Ђубре, Цилика и Нела — краљице ноћних програма.
Волим оваква места. —Како ти је мајка? — упита келнер, отресајући салветом невидљиве мрље са стола. —Поболева — рече млади човек. — А ти? Како теби иде? —Гура се... —Бавиш ли се још политиком?
Зашто му ниси оставио бакшиш? Млади човек се окрену ка излогу кафане. Келнер је управо тресао мрве са стола или се правио да их тресе. Видело се да је претурио толико тога преко главе. а да га све то ипак није сломило.
После свега кроз шта је морала да прође, био би то најзад заслужени одмор. Пружила је руку преко стола и ставила на његову, која се нервозно играла кључем. —Не. . . —рече Азра. — Не замараш ме! —Шта желиш за десерт?
Матавуљ, Симо - УСКОК
а на средини дугачак сто, покривен шареницом, на коме бјеше њеколико великих, четвртастијех скленица ракије: око стола дрвене јаке столице, а иза њих се наврстали ђаци; по стјенама њеколико слика руских царева и војсковођа; у угловима
Милићевић, Вук - Беспуће
Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара. Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за игру.
Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!« рече он. И са овог дугачког практикантског стола размишљаше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.
Марјаново; а кажњавао га редовно и немилице за рђаво учење и лоше владање апсом, виргазом и удаљењем од очинског стола за време ручка и вечере. Тачно се морао знати час и одласка и доласка његовог.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Соба ниска, а доста и тесна, Око стола седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да
гору када зађе сунце сјајно, Тад они стигну, па с њим зборе тајно, И ситне књиге почесто се чате, Са зида мапе на стола се лате, Па гледе с' села, воде и планине, И по њој честе белеге се чине.
Ал' јасне горе код Стојана свеће, Он мисли нешто, тамо-амо шеће, Па онда стаде, и за стола седа, — Ал' ето к њему два момчића бледа. Без питања су к њему улетели, Без поздрава су мучну реч повели.
Она стакло то узима, Још са стола кондер прима, Пуно вина у кондеру Драгу њену за вечеру. У њ већ сока сунут ћаше, Али рука њој дркташе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Годинама је докона стајала на свечаном мјесту, изнад маленог стола, лијево од прозора, уоквирена у узан сребрн рам. Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети
У јабучару, у хладовитој сјеници жандармеријске станице, сједи уврх стола бркати командир Мунижаба, родом из Лике, а с обје стране уоквирују га његови потчињени.
Јашта него цар, шта ту има да се прича. Душан узима са стола гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде ком је данас
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Завалили се. По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. Свећа на среди стола осветљавала их је. И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Боже, кад пре израсте ово дете! Како пролети време! Колко до јуче играла се испод стола, ма сећаш ли се? Боже, кад пре израсте! Види је, види само како гази... Исти бакутин ход!
народне пословице; забране којима се строго забрањују: погачице на радном месту, жито са шлагом, љубав испод стола, задоцњење од десет минута, благословено стање, посете у канцеларији, приватни разговори типа „шта има ново, душо?
Када је ствар била завршена, пружила сам му лист и устала од стола. „Мењам свој властити (зло) употребљени живот, фамилију, републику и државу за нешто повољније.
“ Песници! Па одавде је последњи песник збрисао пре једно двеста година! Келнеришка је стајала изнад стола са изразом на лицу који је сликовито захтевао да најпре покажемо лову.
Он? Јер, кад год тако неког маторог мамлаза притерате до зида, он вам истог часа из фиоке свог радног стола извлачи несрећне младе учитељице и сироте рударе, као да су они његова лична својина, као да је он лично рударска
Једва је успео да смести свој шприцерски стомак испод стола, купио кило белог и налио прву чашу, кад, као случајно, погледа за наш сто и угледа Снежану како лепо вијуга око
Пред њим је стајала нека ружичаста хартија. — Прочитај ово! — рече и гурну ми ту ствар преко стола. Био је то један љупки, мали позив за одбрану граница наше миле домовине од евентуалног нападача, а читаву ствар му
Е, па можете ли уопште замислити све оне официре, на челу с командантом, како га чекају стојећи, окупљени око стола као нека жива слика, а њега — Мишелина, нема па нема да се врати!
Читајте, патите, заљубљујте се! Можда ће вам то помоћи! Јер ево у чему је ствар, докторе ... Ту се нагнух преко стола ка Роберту Манџуки, с изразом крајње конспирације на лицу. Он се сав претвори у уво: У чему?
баш да се сетим свих фазона истог часа, па сам се после толико клопала да сам цео тај дан замишљала — с једне стране стола као ја, а са друге као доктор, па ја онда кажем доктору, а он ће ти мени...
А овде? Не раздвајају се док један не падне мртав! Ствар части! Ето, неко вече, Чарли, сам си видео: био си испод стола, лепо си могао да видиш — уфуравају ми у кућу, иако се нису најавили телефоном, као, наши смо, срдачни, гостољубиви и
Ћутали су и нешто додавали једни другима испод стола. Као уклети. Да, баш тако некако. Ушла сам у „Три грозда“ и села за слободан сто,иза самих њихових леђа.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!
гони тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане. Свирају с прага дуси вратари: чивилук урла, дере мараме. Загрми кревет, пукну тренице.
(Једно смркне - сване пето.) Разапета о чудима стара кућа крај Будима. Златна чаша склизне с руба изнад стола сјане дуга. Строп се круни, сени круже. То се негде смиче уже.
Источи очај, пиле у плетиву, у душин понор утрепери иву: да ивик живне куд је сјао тренак јелеја њеног с неначетог стола док лето дроби вршалица бола. Септéмбар гризе августу свршетак.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ово је поклон достојан мале!“ — пјевуши Морнар сијекући вале. Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп. Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон!
“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије, пресуда ова праведна није!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Крчмар скиде убрус који је имао везан око врата, обриса њим уста, и спреман на разговор, одмаче се мало од стола. — Верујете ли ви, господине, да ће бити ускоро рата? — Са ким мислите да би се морало ратовати?
Оно што је изненађивало, беше лево од стола зидана пећ за кување; од рђавих старих цигаља, олепљена једино око огњишта.
Димњак је излазио кроз горње окно на прозору. С једне стране стола стајала је још млада, висока и мршава жена, необично пријатног, паметног погледа, али већ свела.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име.. И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
треба да себе сузбије на најнижу тачку до пукотине у којој све нестане па да се уздигне до површине земље до стола гозбеног до врха таласа Реч која каже Хвала!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На једној раскрсници путева видимо и једну хаубичку батерију на застанку. Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају.
Угледах команданта дивизиона и његовог белца. Као да се од смрти отимам, скочио сам преко стола. Чаше се испретураше. За мном потрча ордонанс.
Отпочех: — Господине потпуковниче, на рапорту сам... — Знам! — прекиде ме командант, па се диже од стола и унесе ми се у лице. Ја заћутах. — Разумеј, ми смо сада у рату, гине се на све стране, погинућемо можда и ми.
— А мало смо пута шетали. Уосталом, сад ми не треба! — он баци чачкалицу из уста и диже се од стола. — Јео сам пред ручак нешто у кантини... Не могу сада. Идем у дивизион, звао ме ађутант. — И оде.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа. — Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика... Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.
Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролалазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му
— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов. Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. — Носи.
— Ја ћу с кметовима то сад регулисати. Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију. — Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу. — Шта ће приз... Ах, да, да...
Ах дај прво тањире... После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици. Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита. — Ето ти, брате...
Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола. Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.
Она се трже и опет поцрвене. Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Ове! Ове овде! Ове у којој се налазиш! Ове у коју си нас довео својом глупошћу! Ове собе, овог стола, ове фуруне! Овога олајисанога патоса! Овог господина, овог поднаредника, Јелисавете, Софије, мене!
Током следећег Дропчевог монолога, са улице ће доћи и Филип. Продужиће до храстовог стола, и ту ће остати до краја сцене. Глумци без речи посматрају цео призор.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одскочио сам од стола и узео, запрепашћен, став „мирно“. Он је, доцније, добио куршум у леђа, од наших војника, које је тукао.
Пуковска трпезарија је раскошна, као да смо ушли у Венецију. Имамо пет јела, и сладолед, на крају. Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни десно.
Ти пужићи се набадају на игле, па личе на црве, а заливају се неким дивним, жутим вином, које цвета насред стола, и мирише. Пијем га, изговарајући често најлепши Миличићев стих: „а Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља“.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место. Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама: —
Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника. до његовог стола је сто за чланове владе, мало дале сто за секретаре клуба.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таблу наместише тако, да ће се исписана имена видети само оданде где ће стајати ђаци, а од стола и катедре табла изгледа чиста. Све беше спремно. У школи настаде оно обично брујање пред долазак наставника.
тако једну по једну страну, он се удуби у садржину, те и не беше у могућности да чује шта се говори тамо код стола. Цео му тај говор изгледаше као куцање часовника у мрачној соби.
— Дошле новине! — Ево исправке! — повика неколико гласова. Свет јурну гомилом и све се згрува око једног стола. За тренутак наређасмо се и упресмо очи на капетана, гледајући како намешта наочаре и превија новине на ону страну,
!... Тета се удаје... оде у другу кућу. Дете отвори јако очи, па их тек крете у страну... А тамо иза стола гледају је она иста два љубавна, светла ока, али сад гледају онако, као кад Коса разбије чашу, па је зову на признање
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Добар дан, газда-Јевреме, како, како? (Узима Јевремову табакеру са стола и прави цигарету.) ЈЕВРЕМ: Овај... хтео сам онако, како да ти кажем...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша. Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
То обично бива на крају јела, Кад се са стола прибор посклања: Нађу се зрео човек и јабука зрела, Пуни међусобног поштовања.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји. У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја јој уделих од свега по мало, И задовољан био сам са својим Делом. Вечерас, када сам крај стола Писао боле јадног срца свога, Радостан бејах сред тешкога бола Што, с тебе, душу мораше ми грозно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах, човјек као и прије што је био. Златна стола нестане као и вјештица, а њихове златне чаше претворе се све у папке којекакијех стрвина.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола. Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе.
Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарског стола. Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије. Мачак је читао житије.
— Ако заповидате шјор, знам ништа ново. — Тако! — вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола. — Де, да чујем, ако је шта липо!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из свеске И пепељара пуна опушака. ПРАЗНИНА Разбежале се речи све из мене: Као од бата неког кад за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Замилкује слугама. Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих.
— Мрак је код тебе. — Види се и у мраку. — Види се. Вукашин седе на миндерлук, ухвати даску стола и стегну је задовољан што не види очеве очи.
— Написаћу ти признаницу само на суму коју сам примио — тврдо рече, узе са стола своју некадашњу ђачку мастионицу и перо, извуче из џепа парче хартије и, не седајући, поче да пише признаницу.
Све ћу им дати само да тебе пусте да преноћиш под гробницом.“ Ћутала је. Ђорђе полако подиже главу са кафанског стола и шапну: „Знала је. И није веровала.“ Хтеде некако другачије да седне, а снага отказа спорим и мутним жељама.
Хоћу, као кад зрело грожђе берем. — Сви су му луди у кафани, и ови што су се начичкали око његовог стола, били само један једини човек, кога може газити без размишљања и кајања, као што се гусеница гази.
Само му шубара паде. Опанчар под стечајем извуче се испод стола, подиже шубару и, држећи је прстима, нежно му је стави на главу, шапћући му у уво: — Дај ми банку!
“ Аћим га је намрштено погледао и испио чашу вина. Симка и Милунка једновремено су устале од стола, скупљајући посуђе. „Да нису то владине новине јавиле?“ „Сигурно су новине.“ Ђорђе није гледао оца. „Кажи, јесу ли?
Ђорђе јекну. Отац му се свети... Отац се слади мојом несрећом, шапуће у мокру даску стола. И рекао је отац: „Сто манастира и цркава да подигнем биће мало да Богу заблагодарим на синовима што ће да наследе
Гледали су се мирно. — Прошлост не, али отац свакако. — Ја сам о теби боле мислио — устаде од простог стола застртог новинама. — Видим оно дете, ћутљиво и послушно. Оног вредног дечака са живим очима...
Видим, тестије су вам пуне, а свакако да имате и неког ко вам носи писанке. Између стола и кревета Андра пређе три корака, па подиже глас: — Кад си за Божић долазио кући, како си смео да прођеш кроз Паланку
Моје Преровце? — За њих ништа не пише. — Како ништа не пише? — Немам наређења. — Капетан подиже депешу са стола и загледа се у њу мичући уснама. Аћим се обема рукама ухвати за браду, вукући у страну два њена прамена.
А ова што јој је и цео хлеб мали устима, мисли Симка, што ми кашике краде са стола за вечером, говорила је: „Има право Ђорђе. Није луд да држи нероткињу.“ „Нек види мало како сиротиња живи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Узун Мирко улази у собу, малу и сиву, у соби само четвртаст сто, око стола само људи и њихова лица, млада и сива. Не препознаје он њих, не препознају они њега, а и како би?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но док ми мутни боли срце косе, К'о студêн травку у врх крша гола Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ к'о вилине косе... Гле!
Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име... И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Остали део мога рукописа остао је необјављен и лежао у фијоци мога стола све док ме Издавачко предузеће „Светлост“ не обавести да намерава отпочети нарочиту едицију за популарисање свих
„А тек Месец!“, допуни Теокритос. „Био бих се кладио да није већи од округле камене плоче једног обичног стола“. Слично шапутање распростре се по целој дворани.
Архимедес је, служећи се једним малим ситом, посуо камену плочу стола равномерно танким слојем тог песка, па је могао да на њој црта и пише.
Он сеђаше у својој наслоњачи, цртајући у песку свога стола геометриске фигуре. Његов рад је изискивао решавање целог низа нових проблема.
Герардо ме дочека стојећи поред свог писаћег стола, пружи ми пријатељски руку и замоли ме да седнем. Он је потпуно оседео, али су му обрве црне као угаљ, а исто тако и
Он отвори фијоку свога стола. „Ево драги мој земљаче, ово је препис мог тестамента. Моја последња жеља је да будем сахрањен у Кремони, у манастиру
Скрушен, но помирен са својом судбином, он поче да купи књиге са стола да би их оставио на своје уобичајено место. Покушах да га успокојим. „Слушајте, Мардохају!
У таквом разговору прође им време до ручка врло брзо. Када се сви окупише око стола да ручају, чу се топот коња и тандркање кола. Они ослушнуше.
Њутн забатали своје научне радове, а његова расправа о рачуну флуксија оста недовршена у фиоци писаћег стола. Једнога дана рече му мајка: „Ја сам, драги сине, о оној ствари добро размислила и распитала се.
Он их пажљиво прочита и, кад се увери да је све у реду, откључа фијоку свог стола. Ту се налазио велики печат управника ковнице, чуван и дан данашњи као драгоцена реликвија.
„Тако, тако?“, рече Дарвин са видљивим интересовањем, узе са стола једну празну цедуљицу и пружи ми је са молбом да на њој напишем наслов те књиге.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ја сам рекао... али ево читај оптужни рапорт и кажи сам. Па узе са стола једну малу групу ак[а]та, потражи нешто и кад пронађе: — Ево, молим те, чуј шта сам рекао: „Ми се данас бијемо и
с њим, али одмах затим он се прибра и стаде ме умиривати: — Ево — пружајући ми једну дописну карту коју узе са стола. — Читај ово. Па се благо и нежно насмеши, те ја приметих јасно колико му сад беше лакше него малочас.
Свилар и само је брада иследникова наједанпут задрхтала, па је, избезумљен у изневереном очекивању, бесно поскочио са стола. — Хуљо лажљива! Говорићеш ти сам!
И тако, савладан силином своје туге, господин Леђенски устаде нагло иза писаћег стола и приђе великом огледалу до прозора.
И опет је доктор нежно Митра под руку узео, па га у операциону салу увео и ту га је до самога стола привео. А Митар је бесвесно пришао овом столу, и кад је доктор са лица жениног белу једну мараму скинуо, загледао се у
— Како да се не сећам, сећам се врло добро Колете од Розена, њене плаве косе бачене у мртвачки ковчег мужа, стола постављеног за двоје, дописивања с оне стране гроба...
Међутим, разговор се утишао. Мало после официри се поделише у групе, посилни донесоше лампе и за три округла стола већ отпоче „радња“. Ону малочашњу буру речи замени унутрашња бура планова, комбинација, стрепње и ризика у игри.
Дакле ту, у тој кафаници, и баш до његовог стола, увек сам и без икаквог друштва, седео је абонирац Сима Ф., стални гост „Буренцетов“, несвршени ђак геометарске школе,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Повукао би се из дискусије — и физички би се малко одбио од стола забацивши се леђима на наслон столице, као играч кога не служи карта и који је одлучио да пропусти неколико дијељења
и невјерицу, позивао се на скице и биљешке и планове које је извлачио из своје џепне архиве и простирао по плочи стола. — Увјерите се сами, нису то голе ријечи!.... Скице и биљешке износиле су неколико листова.
— И мени, Петре. Вјеруј, одавна не памтим пријатније вечери! Била је зора кад смо устали од стола. Из сусједне собе већ се био огласио предјутарњи кашаљ домаћице. Тихо сам се свукао да не пробудим Долорес.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола. Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не
— рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос. Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али
Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. — Где си, Мишо; камо се ?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
али је мало после дао свој пристанак за овај ”изванредан” предлог, како су га девојке крстиле, па је седео у челу стола и са таквим достојанством председавао, да је у пуном смислу речи заслужио надимак ”Тата Нептун”.
Један врло једноставан експеримент ће нам то доказати. Загребите дрвени омот оловке и упитајте пријатеље око стола да ли су нешто чули. Рећи ће вам - ”не”.
Ћипико, Иво - Приповетке
Господара нађоше у соби. Узе књигу и стаде да рачуна. На концу је погледа, па ће: —Мало ћеш добити, — и извади из стола пехар с новцима. . —Хвала богу! Што је, да је! —На, узми; то је твоје! — и пружи јој нешто новаца.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И ЖИВКА, САВКА ЖИВКА, САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? ЖИВКА (стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у руци велике маказе.
И ЖИВКА, САВКА ЖИВКА, САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? ЖИВКА (стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у руци велике маказе.
Чим видим да министар сваки час зивка благајника и чим видим много згужваних хартија у корпи крај министровог стола, ја одмах кажем у себи: овај се спрема. ЧЕДА: А шта код вас значи кад вас пошљу за цилиндер?
” А они око стола сви скидају капу: „Збогом господин-Васо!” – „Хоћемо ли се видети сутра, господин-Васо?” А мени, право да ти кажем,
(најпре се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад је узела од Нинковића.
Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује). ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо! ЖИВКА: Оде ли?
Природа је саздала бића, али није утврдила и законе међусобних односа тих бића... ЖИВКА (у крајњем бесу дохвати са стола књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље, вуцибатино,
(Љуби јој руке и сви се дижу.) ЖИВКА (сети се): Чекај да вам дам моје визиткарте за успомену. (Узме са стола кутију и дели сваком редом.) Ево, ево... па то, онако, за успомену. СОЈА: Уденућу у рам од огледала.
ПЕРА: Па... како да вам кажем, госпођо... чита. Сад сам баш прошао крај хотела „Париз”, па скупили се око стола, а један гласно чита. ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона.
Реци му слободно да ми се не врати кући! (Оду.) XИИИ ВАСА, ЧЕДА ВАСА (најпре узме из кутије са стола цигарете па напуни своју табакеру а затим оде десним вратима): Даро, Даро!... Је л' ту Чеда?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема. „Дај ми само мрве оне Што са стола падну твога!“ А богатиш има тога, Ал’ је срца каменога. Нећу даље...
“ Сто си стигô, али да ли благовати смеш за њим? Радо би те са тог стола послужили, — али чим? Теби не би мио био бифтек, што нам с гóре дат, — Боље остај жедан нег’ да пијеш кисô маџарат.
Краков, Станислав - КРИЛА
Посрнуо је на малу клупу, и шампањац се пролио по неотесаној дасци стола. — Ћутите, господине мајоре, чуће вас војници. Душко се нагао и вукао за рукав мајора.
публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами. За шатором је неко напорно повраћао. Крај стола је још седео на ускоме сандуку капетан са подшишаним брковима и викао: — Марсељезу, Милораде, рђо циганска. Свирај.
Свирај. Ћемане ћу ти о главу олупати. Преко пута њега дуга прилика Мијина бацила је продужену сенку преко стола. Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио.
Седела му је на коленима, и раскопчавала његову блузу са крилом на рукаву. Плавокоси пилот узео је цигарету са њенога стола и запушио. Уклањао је прамене зализане косе који су падали на очи. — Колико их је било данас? — Зар бих знала?..
Увек је тада не кога тражио. И увек је чуо јаук у ноћи. Пио је жедно млаке воде са стола. Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме.
Петровић, Растко - АФРИКА
Осетих страховит страх, устадох од стола и брзим кораком пређох у просторију која је иза мене а у којој је спавао Н. На прагу је још стајала животиња; решавала
Јела и служење око стола као у Европи. Бој Фонтенов, деран елегантан као и његов господар, дресиран је за служење до савршенства.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Старије жене, посматрајући шта радимо, крсте се од чуда. Фјодор, већ раздраган, одмаче се од стола десетак метара, трипут се прекрсти, залете се и прескочи сто. — Браво, браво! — чују се повици. „Фикус“ нас погледа.
— Немојте да се брукамо... Прескочите асастал и ви... „Ђеврек“ је одмах готов. Скиде блузу, па се затрча, дође До стола и стаде. Сви заграјаше. — Заборавио сам да се прекрстим — као да се правда и наново се врати.
— Заборавио сам да се прекрстим — као да се правда и наново се врати. Опет се залете, али сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо место, поче да вришти и удара ногом о земљу.
Запахнула ме мемла. Према слабој светлости угледао сам дрвени сто, чије су ноге биле пободене у земљу, а иза стола кревет од дасака, застрвен шареним ћилимом. На кревету је лежала једна мачка!
Али команир и Драган јели су мирно. Командир је вадио велике комаде меса и бацао мачки испод стола. — Добро, господине капетане, ви расподелисте нас добровољце. А шта мислите за остале трупе? — запита Драган.
Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!... Џамићу, пођи са мном — и Радослав изиђе. Бора нагази испод стола Косту. Ветеринар је ћутао, али му се на лицу огледало нерасположене.
И зато сам узео са стола неки албум и разгледао слике... Али ипак сам их видео. Најзад сам устао. — Еxцуѕез моі... Је ѕуіѕ оццупé.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно оргијскога стола. Сосана и харфи бесни оркан груну, Док је бела тела, пијана и врућа, Цар резао ножем, да сласт лоче пуну Из
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Одлази десно.) ИX МАРИЦА, затим ЈОСА МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим. (Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем.) Почећу да лупам све по кући, па им се мора досадити.
И МИЛИСАВ, ЖИКА, ЈОСА ЖИКА (испија крчаг воде, па кад га је испио, додаје га Јоси, који стоји крај стола): На! Има ли који да чека? ЈОСА: Има. ЖИКА: Колицина су? ЈОСА: Има их тако пет-шест. ЖИКА: Ух!
ЂОКА (скочи бесно): То не дозвољавам! (Хоће да шчепа писмо.) КАПЕТАН: Де! (Побегне иза Милисављевог стола. И сви остали поскоче преплашено.) ЂОКА: Пре ћу погинути но што ћу дозволити! КАПЕТАН: Аха! Аха! Ту смо!
ЖИКА (скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом са главе, а затим заспе циглама, актима и свим што дочепа са стола).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
уопште Самтер, Фаміліенфеѕте, 1. идд; Еітрем, Опферритус, 262. Карактеристично је и што се просо сипа испод стола, а ту се оставља жртва прецима и о Бадњем вечеру; кад се живом човеку даје помана, док сви остали седе за столом, он
Ћипико, Иво - Пауци
— климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу” и вели Војкану: — Све сам ти сакупио уједно.
—Као душа, — прогунђа Војкан. —Оставимо разговора, — вели газда, већ да ти платим! — И посегне за новцима са стола — Видиш, ово и није заправо мој новац. Хтјео сам га таман послати... Ево, на!
—Колико питате? — обрати се Петар к њима. —Колико је право! — одговорише сви троје у један глас. Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји. Ево десет десетица! — вели.
Има их доста што се намећу, али поштено, па уру... Најближи си ти и Петар... Полако! Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот. Пребирући нађе нацрт.
Било би и вријеме, — опази један од играча с другога стола, — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава ... и ја сам пратио цијелу ствар. — Пусти, бога ти!
'Вала ти, брате! Треба ти пара, а? Хоћеш ли? — и диже се иза стола. — Тражиш моје, — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.
Трпеза, за коју посједоше, удешена је нарочито за данашњи дан, између дрвета, у прошарици. У челу стола посади поп Вране старога фра—Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи
Гдје ће сврака соколу нахудити? Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше. — Поквари се народ!
да је осјетио њену мисао, вели јој: —Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше ...
Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. — Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву
Напокон униђе и начелник с тајником. Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се
Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
опраштам у напону његове лепоте, да не одлазим иа свој далеки пут као очајник, поражен и протеран, него да устанем од стола пуног јела и пића у тренутку кад ми је најслађе, а не кад сам приморан на то.
помогла му да се пресвуче и сада га онако чистог и готово подмлађеног чешља да јој у горњем крају, у врху свечаног стола, буде леп и господствен. Све се вратило у своје лежиште.
Уђе Лауш и пошто преко нас што смо га дочекали стојећи и повијених глава пређе мрзовољним погледом, седе у чело десног стола. Затим уведоше Доротеја. Намах нам постаде све разумљиво. Судиће му се, тајно. далеко од очију простог света.
“ Управља поглед у ивицу стола, дуго га не помера, дише ужурбано, а онда се смирује и наставља подсмешљиво. „Сада он стоји овде пред нама, скрушено
Не кидише Дадара на мене. Ни на Доротеја чак. Друго нешто жуља његову похлепу. Тамо уврх стола седи један изнемогли старац.
Липовом маљицом Доротеј је разбијао, прштио, гњечио и дробио дивљаке на ивици стола и шаком смицао тај гљечкот у ћуп. Има већ десетак пуних ћупова џибре.
грешио, па би се стварала збрка за време рајских гозби и свечаности кад би мени омашком запало да седнем у чело стола, а теби на зачеље. Све ми се чини да си ти, имењаче, намерно удесио да ја ону глупу опкладу изгубим.
све то поразмештао по столу, ставио на крајеве пергамента своје мале беле шаке и загледао се у горњи десни угао стола. Остао је тако непомичан.
Извели су младу. Док је, гледајући смерно преда се седела у чело свадбеног стола крај младожење, Дадара ју је пажљиво посматрао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
мирно, држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вечером, кад ме сутон, слаба електрична струја, умор, или други који узрок, одагна од мог писаћег стола, ја примакнем наслоњачу до прозора и посматрам звездано небо.
Причекајте, молим, малко! Доња од десних фијока мога писаћег стола испунила се, током времена, започетим и недовршеним радовима. Ево једног од њих! Он носи наслов „Наш планетски систем“.
После кратког размишљања, одабрао је он, са свога писаћег стола од растовине, вештачки извајаног и покривеног белом мраморном плочом, из гомиле папиросових труба, два мања парчета те
личко-крбавске жупаније, а и Давид је у својој чиновничкој каријери дотерао далеко; постао је касациони судија, члан Стола Седморице у Загребу.
У томе мерилу претстављено је Сунце куглом која има пречник од седам сантиметара. Ено, тачно у средини стола овог павиљона стоји црвена билијарска кугла те величине. То је наше Сунце!
Ево видите, центар ове билијарске кугле у средини стола, која нам претставља Сунце, то је једна жижа Меркурове путање; друга њена жижа налази се овде, 120 сантиметара даље.
Зато је центар Меркурове путање удаљен 60 сантиметара од средине овог стола. На овом једном крају своје велике осе, Меркурова путања приближила се Сунцу највише, а на другом крају осе најјаче се
И центре осталих путања планетских ваља померити из средине стола у разним правцима. Ја сам те центре означио овим црвеним значкама.
као свештеник еванђеље, велики манускрипт који је малочас извадио из оног свежња хартије, па га полаже на зелену чоју стола. Слушајмо шта говори! „Врло поштована господо!
Показаћу Вам те списе. Овде, позади мога стола, стоји велика полица са књигама. Ту су дела светих отаца науке: Њутна, Лапласа, Келвина, Хелмхолца, Поенкареа и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта ћеш међ њима. Хоћеш тањир у шаке па од стола до стола у прошњу. Је ли то хоћеш?” Док је говорио, мајстор Коста узе пажљивије посматрати Срећка.
Шта ћеш међ њима. Хоћеш тањир у шаке па од стола до стола у прошњу. Је ли то хоћеш?” Док је говорио, мајстор Коста узе пажљивије посматрати Срећка.
педесете и шездесете, изабраше га истовремено за претседника удружења великих поседника, и за претседника сиротињског стола. Гос-Тоша се појавио у кавани ретко елегантан, и срећан као дете.
Госпа Нола села на столицу и брише очи. Те ноћи дуго се није дигла од стола за „рачуновођство”. Као обично после већих одлука, осетила је неку тешку одговорност, и скоро грижу савести.
Имала је свој сто у цркви, није стојала за степен ниже крај мужевљева стола и кад муж не дође на службу. Кућом је управљала она сама. Целом кућом, сем живинарника.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
* Ми нисмо били начисто да није ко од нас украо и, рецимо, прогутао та два слова; да ли нису можда пала са учитељевог стола те их фамулуз почистио и бацио на ђубре, или их можда учитељ држи закључане у фиоци па неће да нам их покаже.
коју жене кад спазе, вриште и задижу сукње увис, и то је она домаћа животињица што грицка мрвице бачене са туђег стола.
На основу тога што та животињица грицка мрвице бачене са туђега стола, судбина ми је одредила да будем — српски књижевник.
Узе најпре реч директор, обраћајући се осталој господи професорима око зеленог стола: — Господо, у нашој се школи зацарила једна ружна појава, којој треба свима силама стати на пут.
Била је то као нека тајна седница, где сам око стола запазио све позната ми лица и чуо тако познате ми гласове. Застао сам утолико пре што сам чуо да се моје име врло
Ми смо, господо, једног из наше генерације заборавили на Земљи... – Нисмо га заборавили – писну са доњег дела стола, где се окупила опозиција, Радоје Домановић – нисмо га заборавили, него се он извукао из списка.
– Да чујемо Јанка! – кличе омладина са доњега стола. – Кардо роде, рећи ћу ти по души (Јанко је радо говорио у једнини кад се множини обраћао).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са стола се диже један енглески официр и принесе ми чашу пива. — Цамараде, поур бон воyаге. Захвалио сам се и срдачно се поздр
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Разрогаћи дечак очи, и виде: прекопута од њега седи девојчица танка и ломна као пузавица. Пружи дечак руку преко стола: — Здраво, и добро дошла! — рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго?
Пружи дечак руку преко стола: — Здраво, и добро дошла! — рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго? — упитно се унесе дечаку у лице. — Дуго, предуго.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но док ми мутни боли срце косе, Кô студен травку уврх крша гола, — Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ кô вилине косе. Гле!
Тужио се не бих, па век цио Да ме гази и ногама тупка. (Срце збори:) О, да сам јој јастучић, крај стола Где јој игле забодене стоје, Када би ме не знам како бола, Бод би био радовање моје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како сједе у сребрна стола, очи му се одмах отимаше, те Максима погледује сина. Та да видиш јада изненада! давно Иван дворе оставио просит снаху
појавити се: Запође се један прамен магле заручница — вереница засобице — један до другога застава — место надно стола, према горњем челу застанути — затећи: Не би л’ живу застануо мајку затворати — затварати затећи — (значи и:)
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
дати Сну да стане Хоћу да сањам дању и ноћу Одлучио сам И тако хоћу ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО До стола До столице До кашике До полице Растимо Са ластама ластимо Соколице Делије Доколићи Јуначине Не бирајмо
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Препаде се Давид. Таки скочи са свога стола и паде на земљу, поче сузно говорити: »Сагрешио сам, господине, сагрешио!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И један дотицај коленима испод стола, и једно „ти“, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични“,
И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, бога ти љубим!