Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.” Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак затегне колико му год грло може: „Хиаа!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја пређем у Забрежје у кућу Пантелије Ружичића, и на малој столици клечећи пишем ноћу, а Пантелија држи свећу; писао сам како сам умео.
Седећи ми на столици, а и она на асталу у самовару чај кува и даје нам те пијемо, а она једнако, како попијемо, опет наслужи; по три ли по
Сирома Верховни Вожд, све једнако јецајући и држећи руку на очима, на столици седи. Ја управ да кажем од плача једва сам проговарао за утешити Вожда, и рекнем му: „Господару, није фајде плакати,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А чиме други свет своју децу храни? — Јесте, али ако ја узмем сироту? Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа: — Бог с тобом! Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?
На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац. Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А госпоја-Сиди мило, боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши: — Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.
— Ју! А зар смо вам ми непријатељи? Је ли, Јуло — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици — је си л’ти непријатељ господ’на Пере? — Нисам... а зашто би’ била?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим га је оставила, пажљиво, на земљу, као неку колевку, па је, седећи на столици, почела да диже и намешта косу. Светлост је пала на њено лице и Исакович скоро урликну. Видео је своју Бечлику.
А себи је стално задизао килоте и задевао маказе, у косу, а чешљеве, за уво. Павле се, међутим, био завалио, на столици, и предао своју главу у руке берберину, склопивши очи као да ће мртвог да га фризирају.
Теодосије - ЖИТИЈА
не гонећи част него чашћу гоњен и једва умољен, не примивши људску него божаствену од Бога благодат, тако да на столици светитељства не губитељски него спасоносно седи и хвали Господа.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Идите! АНА (оде). ВИ АНТА, затим РИНА и АНА АНТА (нервозно се креће у столици и великом џепном марамом брише зној са чела и око врата).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зове се Рашида! - одмакох такође свој тањир трудећи се да не гледам у Тимотија. По ономе како се он намештао на столици знао сам да ће одржати један од својих говора али сам се трудио да не обраћам пажњу на то.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви! Па кад Шамика седи са још једним дос à дос на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и златним папучама, седела је наслоњена о прозор.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Трудим се . . . Онда су заћутали. Једанпут, док је био још врло млад, и док је имао обичај да се клати на столици и смеје без разлога, видео је двоје странаца како седе једно покрај другог и ћуте. Заједно, а свако од њих тако далеко!
– Брига ме! — процеди Пуфко. – Шта мислиш куда иде? – Завежи! Бел Ами с напором окреће тело у плетеној столици. Старац пресеца сноп светла и јаре изгубивши се начас у блеску излога. – Тражи нешто по џеповима ...
– А тако би било добро да певуши Бел Ами протежећи се у столици. – О, завежи, молим те! — каже Пуфко. ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ Када су Пуфко и Бел Ами сели под сунцобран кафане
Милићевић, Вук - Беспуће
Он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га. Он одмах поче да хрче. У другој соби, на столици са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.
И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом
отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њега. Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.
И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично
Сремац, Стеван - ПРОЗА
За колико можеш да стигнеш? — За по сата! — рече Марјан, и стаде се врпољити на столици. — А натраг? — Толико исто! — вели и спусти руке до седала. — А колико има од оне »Руске круне« до ове наше кафане?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
О, људи, људи. С много суздржавања командант притискује узврпољеног Микана да се смири на столици и натенане му тумачи шта је то музеј. Кад би све готово, Микан презриво искриви лице: — Фина старетинарница, то ти је.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати. Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек. То је ваљда био тај његов друг, Аритон. Марике није било. Сигурно је у кујни.
Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици. Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем. СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици? МАКСИМ: О, проклето ђаволско колено, и ко те доведе на мој врат!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најзад, све је спремно! Изненада примећујем да је бакута заспала у столици. Увек јој се прикњава кад се човек томе најмање нада.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ах, ја би волио сад гурабије него све карактере на свету! (Одлазе.) 2. (Соба код Марка.) МАРКО седи на столици а ЈЕЛИЦА близу прозора плете и књигу чита. ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах! Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али ми је изгледало да би свака моја реч изазвала још већу бујицу суза. Дохватих је немо за руку. Сестра је приведе столици. — Примири се — тешила је нежно моја мати. — Шта можеш. Судбина... Промисао Божја...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало подаље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.
А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља? Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу. Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио. Што, зар је то тешко : врд...
Љубица седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога
Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку
Пропе се на прсте и погледа унутра... Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се... О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?
Гојко куцну на прозор и доста јасно викну: — Љубице!... Љубице!... Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас. — Хајде... чекам те... Љубице, друже !...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути. Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут. Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.
А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици. Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану.
Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше. Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. Свет их гледа. Многи завиде Мићи. Ал’ је жестоко играо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; како све то испред ње на столици и по прозору поређаше, и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за
Почеше већ и да је пецкају. — А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља! Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
мало земну кору чепало, ријечју; Петар, (још за живота прозван светијем) бијаше тај човјек што сјеђаше сад на дрвеној столици, према тињајућем огњу у готово, празној соби, оборен мислима. Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе се заметну на столици, шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро.
Онда клекну на под, стакло разбијене лампе крцну под коленима. Немо се моли Богу и заклиње... На столици дими лампа и шара таваницу. Димом обешен о таваницу, њише се велики лист сенке. Ђорђе клечи уз постељу.
— А ја? Шта мислиш... Биће ти лакше кад ме не буде. Клатиш се. Седи. Немој на кревет. Посађен, не може да приђе столици. — Било је онако... зато што сам те ја наговарао. Кад сам био пијан. Оне ноћи. Па сам после уобразио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Совјет је захтевао да се Милош повуче. Је ли то што је остао да седи у тој столици било издајство или мудар политички потез, једини који је остао да се учини за спас династије Обреновића?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При томе ми падне поглед на једног човека који сеђаше онде на столици, баш испод разапетог Христа. Ја се тргох од изненађења, јер, као што приметих на први поглед, тај човек беше прави
„Ово је“, поче он, „моја соба за рад и учење, јер остао сам ученик, аутодидакт, до дан данас. Лежећи на оној дугој столици, читао сам књигу за књигом, вадио из њих прибелешке, прочитане књиге слао сам у њихов магазин, а прибелешке смештао,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на малој тронођној столици коју ми војник изнесе, окружен плитким, у разним правцима изукрштаним саобраћајницама, ја сам посматрао кривудаву, у
Ох, витло! А велики се ништа нису бојали. Мишицама снажно обухвате паоце, седе баш као на столици, само зажмуре. Онда витло, подмазано катраном, зашкрипи.
Седео је Митар на оној столици и чекао, док су му се минути чинили читави дани, па му се тешки капци затварали од страшнога умора, који га је, после
И председник се угодно наместио у столици са високим наслоном. „Е па, ајд’ сад, не оклевај, кажи шта имаш“, обратио се Ђорђу.
Онда Илија Васић као оставља новине на столици поред себе, и таман Сима да их шчепа, а он узима понова, и даље час чита а час разговара, и све тако задуго и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Моја ће болничарка, из почасти, као чељаде из града, сједити негдје у средини, на нешто вишем стоцу или на столици с наслоном, јединој у кући, и водити ће главну ријеч.
На столици поред ње, или на дашчици с непотребним дугметом сордине на крају клавијатуре лежао је растворен папир с нарезаном салам
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“ Сада”, рече он, “Ви седите у Фарадејовој (Фарадаy) столици и уживате у вискију који је он обично пио.“ И на једној и на другој ствари могло ми се завидети.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Старац, спазивши све то, усправи се у столици, а преко лица му прође тих, али крепак осмејак. Он осети да смо слабији од њега и да смо ганути његовом причом.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) АНЧА: Мајсторице, шта ћемо за ручак? ФЕМА: Ух! (Стресе се.) АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Ју! Забога! (Треска се на столици.) АНЧА: Мајсторице, вами је зло? ФЕМА (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести?
РУЖИЧИЋ: Да прилпнет јазик гортани твојему. ЈОВАН: Пани, просим их пекње, из које су они столици? Боху присам, ја сам млоге Словаке познавал, але таки разговор не чу сам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Поднаредниче, видимо... Сад можеш да се вратиш... Капетан Радослав седео је на троножној столици и разгледао неке хартије. Кроз отвор на шатору спазисмо ветеринара где спава.
— Нека шкоди! — проговори промуклим гласом. — Нашто живети! Обухватио сам је испод руке и подигао, те је приведох столици и она седе. — Ево, ви се без разлога узбуђујете... Вероваћете кад вам кажем да сам уморан...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дурма пишу, дурма неке мапе гледу, Цели дан на једној столици проведу, Пре зоре устају, у по ноћи лежу, Свлачили се нису, у постељу бежу. Падне им на памет штогод: „Пали свећу!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Овај план ти паре вреди. Само, не рече шта ћемо са г. Жиком. (Потражи га и види на столици како спава.) Знаш шта, нек остане овде као резерва. АЛЕКСА: А ја да пођем напред па да се нађем тамо.
ТАСА: А данас, господин-Жико, уквасили обланде па наређали по столици, а ја сео па се сав улепио. Ево да видиш, ако не верујеш!
Ћипико, Иво - Пауци
Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч. Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима,
— и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. — Није, баш кад хоћеш! — Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. — Ти си, болан, доганац!
Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника. Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. — Ви уви јек тако!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У нашој сали владао је други тон. Патријарх и десетак епископа, сваки у својој столици, са високим камилавкама покривеним лаким свиленим велом, са својим златним крстовима и иконицама, изгледали су као
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Тек што се смеј стишао, у кавану улази мајстор Коста, и право томе столу и празној столици до говорника. Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет размимоиђу.
Меланхолија код Јосифа изби сад свом силином. Седи на неудобној клавирској столици, ћути, не једе, неће да спава. Све „житејско” је у толикој мери ишчезло било из потреба Јосифових, да се просто није
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А реч може да се испече ако се загреје столица код куће, па се на тој столици седи све док се не испече реч и за то време се учи српска граматика, као најважнији предмет, пошто без језика човек не
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Десно од улаза био је нахерени сто, за којим је седео ађутант на троножној столици. Рече ми ађутант, како ме је командант одредио да спроведем сутра неку децу за Крф и предам комисији која је заседала
неки војници, враћајући се из Солуна, рекоше да су видели Исајла у вароши где седи пред једном гостионицом, заваљен на столици, и пије каву. Да би избегао задиркивање, Лука отишао у трупну комору. Пронашли су га и тамо.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од среће жена запева, а песма пође низ ливаду и шуму, заједно с причом о столици. Тако и до града стиже, до ушију најбогатијег човека у граду. — Каква је то столица што изгледа као цвет?
— Каква лепотица! — викале су градске госпође. — Ни у царскоме дворцу такве нема! Тако потече прича о столици, а кад прича једном потекне, не заустави је нико.
Принцези од узбуђења стеде дах. — Када се будем удавала, на овој столици крунисаће ме за Царицу! — рече Принцеза и седе на столицу, али на њој не оста дуго.
Као цвет! Гомила ватрогасаца и радозналаца окрете се ка столици, а један од младића устукну. Не сања ли? Прабаба његове баке спомињала је столицу налик цвету, али морало је то бити
Станковић, Борисав - КОШТАНА
На среди собе, на душецима, лежи Стојан, опкољен, утуткан јастуцима и јорганима. Чело главе, на троножној столици, поређани сахани са разним ђаконијама, киселим крушкама и грожђем из »туршије«.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је Душан ипак посредовао за такву женидбу, Југовићи замало што нису посекли цара у столици. Што је до женидбе најзад дошло, за то треба захвалити „књигама старославним“, које су предсказивале „пошљедње
Кад зачуше девет Југовића, поскочише на ноге лагане, потегоше маче коврдине — да погубе цара у столици. Моли им се стари Југ Богдане: „Нете, синци, ако бога знате!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сваком дому лепа и добросвидна се разлог и управа има; домаћин ја ли послује свој занат, ја ли тек и онако на столици седи меркајући с позором на своју чељад што послују.