Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само осећаш како фијуче ветар поред ушију и тутњи земља, а на очи све више наилази крв... Све се стопило у једну брзу и бесну масу...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
најзад (2а) тополе не бацају више своје сенке – сенке не бацају увис витке тополе (2б) вече их је већ стопило пијано опијено већ вече Могло би се рећи да су у нешто ранијој Матићевој поезији преовладавали синтаксички
односи у варијанти (а) и (б) изгледају овако: (а) тополе бацају сенке сенке бацају тополе (б) вече већ стопило пијано већ вече Образац је и овде очигледан и свак га може проверити, па никаква даља објашњења нису потребна.