Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту се нађе са својом вршњакињом која је таман била дошла. То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица.
Њутн одржа своје обећање и посећиваше често породицу апотекареву. Ту би често затекао и госпођицу Стореј и са њом се забављао.
Њутн је и са својом мајком радо говорио о госпођици Стореј. Мајка му је у томе радо излазила у сусрет, сама започињала такве разговоре и давала им нове хране.
Често су сатима говорили о госпођици Стореј. Њутн забатали своје научне радове, а његова расправа о рачуну флуксија оста недовршена у фиоци писаћег стола.
Живећи сада међу својима, заволео је породични живот, волео је - то му је сада било јасно - и госпођицу Стореј, али је волео и науку.
„Или госпођица Стореј, или наука. - Једно од тога двога!“ Он се колебао и недељама не дође ни до какве одлуке. У то га изненади једна
Онде затече и госпођицу Стореј. Она га дочека веселим поздравом и слатким смехом, али нечујни говор њених очију каза му да је врло жалосна.
Мајка удари у плач. Сутрадан одвезе се Њутн опет у Грентем. Ту исповеди госпођици Стореј свој велики порок, да је неодољиво обузет жудњом за науком и да не би био способан за породични живот.
Зато се неће никада оженити. Госпођица Стореј схватила је, са племенитим самоодрицањем, сву величанственост Њутнова порока; они се пољубише као брат и сестра и