Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изгледа, да задруга представља на патријархалном ступњу, на коме се људи баве земљорадњом и екстензивним сточарством, економску организацију која је најбоље прилагођена приликама.
Села, растурена по пропланцима, била су удаљена једна од других и малобројна. Становништво се занимало нарочито сточарством, највише свињарством, радије него земљорадњом и повртарством.
Говор добија тако спорост, која не одговара активној и радној средини. До последњих година Ере су се занимале сточарством и кириџијањем, преносећи на коњским караванима земаљске производе и робу. Земљорадњом се готово нису бавили.
у току средњег века претопило у Србе, име Влах је остало и даље и њиме су се означавали динарски Срби који се баве сточарством и кириџијањем.
Православни имају уопште особине динарских људи. Сви живе патријархалним животом и велики се број од њих бави сточарством. Задруге су код њих и сада многобројније него по свим другим јужнословенским областима.
Једино се они баве сточарством и сваке године слазе са стоком у Солунску равницу. Неки од њих иду и у печалбу. Мијачке су жене сачувале неке делове
Увек се овакви словенско-аромунски амалгами одликују више него остали Јужни Словени номадским сточарством. Истина да су се и сами Словени могли на таква сточарства навићи због климских прилика; али је вероватније да су га
Упоредо са овим напредним сточарством се развила права пљачкашка привреда. Пошто су ратови били ретки, Арбанаси нису имали прилике да иду у војску или да се
Ово се становништво сразмерно мало бави земљорадњом и сточарством; они су главни воденичари на Драгору, пекари и мале дућанџије по Битољу.
ових разлика њихово становништво, као и становништво Галичника и Лазаропоља, не живи од земљорадње: понеки се баве сточарством, док су сви остали печалбари.
Ове се породице, иако имају по једног или више чланова у печалби, баве и сточарством, и од њега живе. После Ђурђевдана се дижу на бачила где подижу привремене станове, праве сиреве и масло и продају вуну
Становништво по селима горњег дела ове долине спада у моравско становништво и оно се већином бави сточарством, док је у доњем делу долине косовско становништво које се бави земљорадњом.