Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. — Ја нисам уморан. Ја ћу седети код њих... А ви... тајац!... Нека спавају!... То рече, па ућута.
Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. — Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети?
Али тек ни Станку не беше рђаво... Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност. Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала.
— Стојо, сестро!... Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. — Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо.
— Стојо, сестро!... Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. — Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо.
Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... Девето јутро освану Дева у збегу... Нека чудновата сила диже Станка на ноге.
Рањеницима севаху очи од задовољства. Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... Баба Стоја рече: — Станко, рано, лези ти. — Немој, бајо, молим те! Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...
Једини Суреп се не маче од њих. Он се решио да их извида поштопото. Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... Међутим, у Мачви беше мирно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Родитељи којима се не држе деда, у Банији, чине следеће: набаве од девет Стоја девет праменова вуне, од тога оплету уже и њиме повијају деду.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите. од ње није ни раздавала другима.
Једино се не даде тетка Стоја. Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја морам, каже, да памтим да се газдарица Вучка Стојановића из Трстеника зове Стоја, и да не заборавим ниједну особину ове Вучкове домаћице, а да син газде Коце Нацевића из Штипа ове године има да пређе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не мож, краље, темељ подигнути, тј. не можеш (мож је стари облик). Стоја и Стојан треба да се узидају у град да би он био постојан.