Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми смо довели кмета Весу Велимировића из Љубинића за ваљевску, Коју Ивановића из Свилеуве за шабачку. Милан довео Стојана из Берчића за рудничку.
— Ја одма искупим Весу Велимировића из Љубинића, за ваљевску; Коју Ивановића из Свилеуве, за шабачку, Стојана из Берчића, за рудничку; Павла Поповића из Вранића, за београдску; које смо за то определеније и довели.
Пошљем нашега друга Стојана преко брда у Црнуће и даље, те нам нађе брашна и купи, и људи на леђи доносе, и понешто пасуља.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Они цy као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила. Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле!
— Је ли, попо? Ти познајеш попу из Белотића? — Познајем. — А Стојана Чупића? — И њега познајем. — Катића Симу? — И њега. — Какви су то људи? — Добри, поштени.
— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. — Добро! ... Катићу!... Поведи ову браћу... Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ. Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!... А сад збогом!...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имена и дела најистакнутијих и данас су добро позната, нарочито Стојана Јанковића, Илије Смиљанића, Синобада, Накића и других.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Изучавање наших народних загонетки омогућава нам, пре свега, веома систематична и пажљиво приређена збирка Стојана Новаковића Српске народне загонетке. У овој Новаковићевој књизи загонетке су груписане према свом „одгонетању“.
паганство и хришћанство, већ и архаична свест са модерним атеизмом и рационализмом, лепо се види из казивања једног Стојана из села Гојмановаца: „Прошао сам свет, видео све и свашта, нема ништа од тога што народ прича; нити верујем, нити се
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Што то? — Ништа мање но то: Мираш Цуца, брат Радојев, иште Милицу за свога сина Стојана. — Што рече жено!? — викну Драго. — Ето то!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1881. Главни књижевни часопис тога времена је Отаџбина. Престанком Виле Стојана Новаковића осећала се у Београду потреба за једним чисто књижевним часописом.
Без претходних студија, у доба када сем Стојана Новаковића нико није радио на историји књижевности, Вуловић је имао све да ради својим сопственим силама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
коњица отури је јадну, Она паде на земљицу хладну, Паде доле па се обнезнани — А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана, гледни сивог тића, Он удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме —
„О пуцај, пуцај, тебе ђаво брани, Ма Бог и правда на мојој су страни!“ И Васа трже, ма слага му око, Он Стојана нам претури високо. Тад Стојан пушку своју малу пали. И добро згоди, на земљу га свали.
Ал' јасне горе код Стојана свеће, Он мисли нешто, тамо-амо шеће, Па онда стаде, и за стола седа, — Ал' ето к њему два момчића бледа.
Стојан на шешану, Сред прсију прозор му отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси удари укриво, Поквари му оно срце живо.
Осман љути Стојана погуби, Ал' му оће и да главу сруби; Стојан паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде, Ужди пушку
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она њена снага, лепота, једрина заношаше сваког, а највише Стојана, који се доцније, кад је одрастао, готово никад није ни одвајао од ње. Увек су били заједно.
И изведоше је. Она паде. Целу ноћ није знала за себе. Од тога дана до свадбе Стојана никако није видела. И удаде се. Пође за овим Јованом, човеком истина не сиротим, али удовцем, тврдицом и преким до зла
Јер, веле, нису они њу дали за њега старог и његову кућу, већ за Стојана... Тада га дозва отац к себи, не знајући шта да чини. — Седи! — рекао му мрко и показао место ДО себе на миндерлуку.
! Чу се где запева он. — Жалба! ... — дахну силно Цвета. И сломљена, побеђена диже главу, зину пут Стојана откуд долажаше његов глас, те као да хтеде да и последњи акорд његова гласа, којега нестајаше, упије у себе.
Из неких дворишта чује се како тутњи коло, звецкање дуката и дубла у низама, на грудима девојака... А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Батеријски наредник је читао разна имена, Траила, Милана, Станкуља, Стојана, Душана, беше један Вучко, онда Крста... Пољаном се разлегало: „Ја....
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и
— Е, зар већ!?... узвикну Веља. Сви прснуше у смех и поскакаше са столица. Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату. Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.
Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно. Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна. — Добро одговори он. Можемо... само раније...
Јер шта бисте могли навести за разлог?... То не може бити, верујте ми. — Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнув се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца.
Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана. И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног
па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«... И Гојко се опет мало прибере од гнева. »Што то нема Стојана ? Одавно је... Хм... Држи се она... А ја постанем, на пример, министар полиције... Хе-хе...
Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама. Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита: — Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако ?
Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање... Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и
— Добро, ја ћу те уписати... Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана. Кад се старац помоли из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.
— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно. — А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.
Ааај-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету. Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ Очигледно да Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја, нико није надговорио, али се већ од његове младости говорило да је он дете среће.
да се тај трен што је сада ту, истеже, а онда, истањен, заокружује и сав стаје у њега па обликује, уместо оног обичног Стојана, неко необично створење које уме и да види и да чује оно што се најчешће нити види нити чује.
Петру промакне оно данас, гледа у измореног Стојана, који је преспавао поподне и који ништа не зна, па, смирен, одговара да је све добро. — И баш обично?
— И баш обично? — пита Стојан и Петар, безазлено, потврђује главом. Онда Петар види како се са Стојана свлачи она скрама умора и како га већ гледа неко налик на вука; и Стојан каже, благо, да је нашао ћуп са златницима и
Лепо се оцећа како од Стојана долази тај страх као неко меко, неописиво, језиво ткање и, у противнику, буди самоувереност а смирује опрез.
Победа је, разуме се, Стојана Чупића, Змаја од Хоћаја; али, од победе у њему остаје само нека измрвљена пустош која дуго држи.
Откуд то, питали су устаници из Ваљева, да војвода остави њиховог Проту Турцима, а сам се избави? Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под ноге?
Наиме, официр се звао Никола Чупић и био је унук Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја. УЛИЦА ДОБРАЧИНА Ко је, уопште, тај Добрача?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако, на пример, у приповеци У ноћи Цвета воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити;
Тако, на пример, у приповеци У ноћи Цвета воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли
Тако, на пример, у приповеци Тетка Злата, кад се описује како мајка води сина Стојана да га на занат дадне, посебно се наглашава да иде „средином чаршије”.
Који редак раније, уосталом, речено је у ауторово име да Злата иде „у среди”, између Стојана и Јована, но на то се канда заборавља само да би се истакло како је „ишла ближе” - све из неког страха - „уз ону
необичан „пуну рујна наточила вйна” (дистактна веза између подвученог придева и именице), односно „ево теби твог сина Стојана” у „ево теби твог Стојана сйна” (оба је пута помоћу промене остварена квантитативна клаузула), онда је јасно да се
вйна” (дистактна веза између подвученог придева и именице), односно „ево теби твог сина Стојана” у „ево теби твог Стојана сйна” (оба је пута помоћу промене остварена квантитативна клаузула), онда је јасно да се синтакса овде не понаша на
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Потресен, Милан Ракић никако не допусти да старац плати. Али пристаде да пођемо сви у крчму код Стојана Бојковића, где нас чича, Мојсил широке руке почасти. Беше пророчки надахнут и крепак.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и пишем дневник, а кадгод упрем поглед у тиху ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога Стојана, а у глави ми се понављају ови лепи стихови из Драгашевићевога »ХајдукВељка«: Сви спавају, и Срби и Турци, Све је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја сам последњи. Командир уздахну, приђе отвору и погледа у небо. Војници су се пребројавали. — Нема Раденка, ни Стојана... — Видео сам кад је Тоза пао код њиховог топа. — Чуо сам кад је каплар јаукнуо пред жицама, кад смо се враћали...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У својој непоштедној борби против напредњака, а нарочито против Стојана Новаковића који је тада био министар просвете, Змајев Стармали је у броју од 20. октобра 1881. год. (стр.
Главна моја помоћ у оријентацији предбранковског времена била је наравно Српска библиографија Стојана Новаковића (са допунама).
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Прошћеш, домаћица тога му сина преуда се горе у Локваре и преведе са собом малог Стојана, једино унуче Мијино... Тако је он, кукавац, остô кô окресана грана сâм самдијан! Једва су га дигли са старог кућишта.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
о зависности њиховог положаја од политичких односа великих сила, о комуникацији најпознатијег котарског ускока Стојана Јанковића с патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
Тако је и песма Ропство Јанковић Стојана, подстакнута стварним историјским догађајем, уклопљена у интернационални образац о повратку дуго одсутног мужа кући на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја се, на пример, сећам биографије једнога нашег заслужног човека, признатога научника, професора Стојана Антића, која је у своје време била сасвим уљудно написана и коју је, као што сам чуо, и сам покојник, док је био жив,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА (грли га): Чедо моје! Па ти си нам газда, синко, шта ми против имамо. МАРКО (љубећи Стојана у руку): Срећан ти дан, газдо. СТОЈАН (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде!
СТОЈАН (посрћући, силази са чардака и таре уста): Уста ми изгореше!... Ох! КОШТАНА (силази за њим; и брижно око Стојана): Болестан си? Да не свирамо и не певамо више? Хо ћеш, а? СТОЈАН Дај да те убијем! КОШТАНА Зашто? СТОЈАН Зато...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
АЛИЛ 644 63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА
ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ
нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића) обновили су непрекидне борбе с Турцима (1683).
Женидба Душанова, Смрт војводе Кајице, Бан Зрињанин и Бегзада дјевојка, Новак и Радивоје продају Грујицу, Женидба Стојана Јанковића, Од Хорвата Мато; описе девојачког одела и лепоте у песмама: Бан Зрињанин н Бегзада дјевојка, Женидба Милића
и Рајко војвода, Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића барјактара, Ропство Јанковића Стојана, Предраг и Ненад.
Не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не нађеш два слична имена, док не нађеш Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу, да зазиђеш кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, и тако ћеш саградити града“.
и понеси шест товара блага: иди, сине, преко б'јела св'јета, те ти тражи два слична имена, тражи, сине, Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу; јали отми, јал' за благо купи, доведи их Скадру на Бојану, да зиђемо кули у темеља, не
Тражи слуга Стоју и Стојана, тражи слуга три године дана, ал' не нађе два слична имена, ал' не нађе Стоје и Стојана; па се врну Скадру на
Тражи слуга Стоју и Стојана, тражи слуга три године дана, ал' не нађе два слична имена, ал' не нађе Стоје и Стојана; па се врну Скадру на Бојану, даде краљу коње и интове, и даде му шест товара блага: „Ето, краље, коњи и интови,
блага: „Ето, краље, коњи и интови, и ето ти шест товара блага, ја не нађох два слична имена, ја не нађох Стоје и Стојана“.
Под шатором седе пити вино; посађује Ао десна колена елчибашу Дојчетића Вука, па до Вука Бошка Рајчевића, па Стојана, Степојева сина, па до њега Јовицу Ресавца, кучајинска бојна копљеника од Ресаве, лепе воде ладне; па до њега
Она браћа што се добро фале, братац брата познат не могаше, камоли ће Турчин каурина! А да видиш Јанковић-Стојана! Он острагу иде за сватов’ма; кад нагази на прву бусију с својим слугом Јероглавац-Марком, који јунак за бога не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ја сам негда из куће у школу бјежао толико сам волио свог учитеља Стојана. — И ја сам тако у школу бјежао док је тамо била наша учитељица Лана! — дочека Стриц као из пушке.