Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (Коштани и осталим): Свирите бре и појте већ. КОШТАНА (пева): Стојанке, бела врањанке! Кад те је мајка родила, На шта је оком гледала: Да ли на сунце сјајано? Или јабланче танано?
Кад те је мајка родила, На шта је оком гледала: Да ли на сунце сјајано? Или јабланче танано? Бре гиди, џанум, Стојанке, Стојанке, бела врањанке! ТОМА (први пут се окреће Циганима. Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас...
Или јабланче танано? Бре гиди, џанум, Стојанке, Стојанке, бела врањанке! ТОМА (први пут се окреће Циганима. Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас... Али доста.
себе, Па куд ми мајка живује, Да ми те она милује, Да живиш како гидија, Да гучеш како кумрија, Бре, леле, џанум, Стојанке, Стојанке, бела, врањанке! ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста...
ми мајка живује, Да ми те она милује, Да живиш како гидија, Да гучеш како кумрија, Бре, леле, џанум, Стојанке, Стојанке, бела, врањанке! ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста...