Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тај материјал је сређен и 1898. у Београду Пера П. Ђорђевић и Љубомир Стојановић приредили су треће, исправљено и допуњено издање Српскога рјечника. БОРБА ЗА НАРОДНИ ЈЕЗИК И НОВИ ПРАВОПИС.
« За дуг низ година он је био »главни референт на западу за све српске ствари« (Љубомир Стојановић), и кад год се прилика и потреба указала, упознавао је Европу са стварима српског народа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
читатељи, познаћемо најснажније словенско племе по његовим погледима на свет и на историју његова живота« (Љуба Стојановић: Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 101).
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Можемо, ко каже да не можемо; можемо и платити адвоката и платити таксе, али, упамти, кад др Стојановић каже да нам ништа не помаже, онда знајте да нам ништа не помаже.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Читао сам, недавно, у једном загребачком листу, како у Паризу наши, особито скулптор Стојановић, на Јесењем салону нису примећени. То је неукусност једног непријатеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Придошлица на себи није имао официрских знакова. — Капетан Стојановић... Драго ми је. Изволте сести — и показа ми на кревет. Он дохвати један сандук од муниције, стави га на бок, и седе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љуб. Стојановић, Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Бгд 1924, 53—4. Потом ју је Милутиновић прештампао у својој књижици Неколике пјеснице
174—9, наредне године прештампана је у Серпском народном листу, а са извесним ситнијим изменама (забележио их је Љуб. Стојановић у своме издању Даворја, СКЗ, 1893, 19) прештампана је у збирци Даворје, Нови Сад 1854, 22—7; песма у целини има 140
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
толико проширена да тај старији професор не могаде на њу компетовати, тим мање што се нашао млађи један човек, Коста Стојановић, париски ђак, који је имао потребне квалификације за ново створену катедру и био човек од талента.
Универзитета у Београду пратио је, упозорен од Богдана Гавриловића на мене, мој научни рад, па кад, једног дана, Коста Стојановић остави свој положај ванредног професора, оде у политику и постаде министар, факултет ми понуди једногласном одлуком, а
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одјекнули су још и последњи пуцњи, као почасна паљба приликом погреба. А тада, редов Станко Стојановић обриса руке, припаса тесак и у ставу мирно заустави се пред својим командиром.