Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Та преписка остала је као својина српске државе, и у редакцији Љубомира Стојановића почела се издавати од 1907. године. Досада је од те Вукове преписке изишло седам великих томова (И — 1907, ИИ — 1908,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У библиографији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 762 и 227) то се изричито и каже, а за тим су се повели и остали.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Јест, чуо сам за тога Стојановића. ПРОКА: То је најчувенији адвокат за обарање тестамента. Одличан правник. Или прогласи покојника за лудог или измисли
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја морам, каже, да памтим да се газдарица Вучка Стојановића из Трстеника зове Стоја, и да не заборавим ниједну особину ове Вучкове домаћице, а да син газде Коце Нацевића из Штипа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Запитао сам га застрашено: — А шта ћу вам ја ту? На једном крају усана капетана Стојановића јави се једва приметан, ироничан осмех: — Сасвим, сасвим, вас нећемо водити.
Или је то ваљда страх од смртне опасности. Падоше ми на памет речи командира Стојановића: „Никоме није мило да погине“. Те и њима. Али су већ стекли навику, и лакше подносе...
ни Драгана, ни онога Косте „Турчина“, ни коњичког поручника Рајка, који замећу кавгу по цео дан, а ни лудога учитеља Стојановића... На улазу се појави војник. — Господине капетане, нестало нам ракетли. — Ево ти сандук овде, и понеси га.