Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато мој мили! (Одлази уплашено.) СТОЈАН (буди се): Зора! Дан већ? (Уплашено.) Нећу ја дан!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
лонџу, да вијећу чини с Удбињаним’ како ли ће уморит Стојана; а ђевојка на ноге скочила, па отвора бијелу ризницу, Стојаново извади оружје и накупи егбета дуката, па се спусти пред тавницу б’јелу, из тавнице извади Стојана, одведе га пред