Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док дође писмо од бимбаше Миленка Стојковића господару Ђорђу: Турци неће другоме да се предаду но хоће самом Црном Ђорђу. Миленко је одма, отприлике кад и ми,
” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј. Стојковића) поведемо, ни на по пута без кавге нећемо моћи отићи, и најпосле узеће нам и кола, па се он возити а ми ићи пешке”.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
целу једну школу писаца, Јована Мушкатировића, Емануила Јанковића, Алексија Везилића, Глигорија Трлајића, Атанасија Стојковића, а нарочито Павла Соларића, који су спроводили и даље развијали његове реформаторске идеје.
1833. родољубива српска општина у Трсту, која је раније помагала Доситеја Обрадовића, Атанасија Стојковића и Павла Соларића, одредила му је извесну новчану помоћ.
Од њега је остало неколико лепих биографија људи из тога доба, међу осталим Хајдук-Вељка, Миленка Стојковића, Милоја Петровића, Петра Добрњца, Милоша Стојићевића, Ивана Југовића, Хаџи—Рувима, Ива Кнежевића »кнеза од Семберије«
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(заправо Јован) и његова жена Софија су познати пријатељи и мецене Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Атанасија Стојковића и других савремених српских писаца.