Употреба речи стравом у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро ће бити, ако бог да. Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди. Очи се још јаче отворише. Из њих је севала тама.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Чак ни то тријезно сиротињско Савино мудровање не поможе дједу да себи дође. С муклом празновјерном стравом зурио је у ону слику не усуђујући се ни да је додирне.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Видик се затвори и више не пропушта Светлост, и простор се испуни тихом стравом. Предвече, од хладноће и буљења ни у шта Подивљаш и, ево, нос бришеш мокрим рукавом.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

А ми, као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да у нашој души нема више моћи, Да устрепти силно пред лепотом правом.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Шта. ли је то Симка хтела да му каже? Ђорђе није код куће. Звоно јечи, јауче, стравом узбуне плаши ноћ; велико сиво око неба наднело се над село, над звонару, вири на Толу, он види и још брже и снажније

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

претварање живог у неживо, то исцртавање непојамне међе ишчезавања, било оно што је гледаоце испуњавало најлуђом стравом и неким сазнањем које су хтели, одмах, да одгурну.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

побожношћу, носи завјет на олтар вишњега; на њ се буре с јарошћу пуштају, ћерају га тамо и овамо, мучећи га стравом погибије, док га баце у бездну кипећу.

Смрт ћу извест из мрачне тавнице, на земљу је пуштит међу њима, преодјету у разним видима: нека стравом између њих трчи, чинећ страшна опустошенија.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Да клетва није, или нешто горе? Немоћном подсмех? Ал' се лепо ведри Окис'о видик, огрнут са стравом, И моје лице, док даљином плавом Ја видим љубав, поглед њој ми једри. Зар већ утеха? Од кога и коме? Познајем добро.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

„Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако клисар, ал ту је клисарка главом.“ И кмет је, најпосле, човек; па тако и самог њега Љубопитљивост

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности