Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... Неко га, са страга, удари по плећима... Он це окрете. За њим је стајао Маринко: — Зар момци плачу? — упита он заједљиво.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Овај носи са Олимпа камен, Онај, брате, с Еликона пламен, Онај оду од тријест пречага, Још и друга беше чуда страга, Ал' предњачи један калуђере, Завргô се страотним: јегоже, Завргô се да ме одадере, Ао мили што ћу ли ти Боже,
Ох, опрости, ако с права пута Кадикада млађано залута, Та боље је спреда оберучке, Него страга ударати мучке; Боље чедо и пређаволасто, Нег богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамује, Да га туђа рука
Дигла хаље повисоко, Ту му запе жељно око. 54. Така страга, та каква је, Каква мора бити спреда? Па се брже за њом даје, Па је стиже и погледа, Па се трже, ао јаде, Мал' у
“ 125. „Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!“ Мома јадна бегат заче, Ма је мати страга шчепа, Левом шчепа, десну диже: „На, ти!“ — У то момче стиже. 126. Међ њу стаде и међ милу.
Ману руком и снагом осталом Па удари Суљу пушком малом, Проврти му ... пашњачу И преби му страга ртењачу. Љуљну с' Туре, о земљицу паде, Ал' и Вука ту снага издаде: Паде и он, шчека га ледина.
Паде мачу, — али из деснице, Паде за њим бесни Радивоје: Та чело му прснуло на троје, Зрно пусто страга му на чело, Бистри мозак и очи понело.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко сретне бика треба да гледа да га никад не дира спреда. Кад коња видиш, чувај се врага, њему не треба наићи страга. Овцу већ можеш и за реп вући, она се не зна ваљано тући. Прогони мачке.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
116. Сламна кућа, гвоздени притисци. 117. Споља тело, а унутра кошуља. 118. Спријед шило, страга вило, оздол артија, озгор мантија. 119. Старац сједи под воћком, покрио се обојком, заложио брабоњком. 120.
Ћипико, Иво - Приповетке
„Попонцију” је фес на глави; чуперак косе страга уредно је раздијелио, а оштре бркове сувом смоквом намазао; ушетао се поред лончића лимуна и наранџа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а зажмурих очи обадвије, да не виђу кад ћу погинути.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
данас изнова си пак процветала и повратила си се ка увенут цвет угледно, јер дотакла си се исподмукла Христова скута страга, и своје ти крвотечење со том преваром зауставила си себи!
После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио. У томе, иза њега, страга Нетко му сасма врло, Кан' да за ухом, викну: Ја сам алфа и омега!
Каде из ропства од фараонова царства бежаху те стигоше к мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом отоку ону морску и таки разступи се море на двоје до дна: од воде отуд и отуд с леве и с десне