Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може. Да од ког дпyгога то страда, не би јој ни по жалости било, но од пријатеља и комшије свога!
— Право се орао на своје перје тужи. Ништа није жалосније човеку него кад од овојих сродних страда; од кога ће дакле помоћи чекати? Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе.
Будала је ко хоће да зна шта се у свачијем лончићу вари. И ко свуда нос завлачи, завуче га често онде гди не ваља, и страда, што и ове басне кос.
Нека добро ово приметимо: добри човек, баш и кад страда и злопати за своју добродјетељ, и тада се радује и весели (ако је само његова добродјетељ нелесна и права).
Заисто, крајњега, не велим посмејанија но сожаљенија достојан је человечески род! Колика зла страда од којих би сасвим свободан могао бити да је довољно паметан и праведан?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у Францију идите, ако сте ради помоћи добити, која вам је ближа, а и кадра је помоћи свакога који од насилија страда!” Пак лупне чизмом о патос.
Да им оно писмо те прочитају, па онда рекне: „Господо моја! Да од вас кога народ његов страда и да вас себи у какву нибуд помоћ зове, би ли ви који одбацио народни позив или би послушали глас народа свога?
” Сви су други ћутали, а онај немирни трбушати Француз скочи са столице и рекне: „Да моја нација тако страда, па да мене себи на жертву зове, ја не само да сам професор у Харкову, но да сам император у Петробургу, ја би̓
и народ где је годе који, сви би надежду изгубили, а Турци се ослободили, и после конечна пропаст свима, кад глава страда”.
” — „Ваше Сијателство — рекнем ја — народ прости, који данас страда, тому није крив. Народ није знао њино неваљало поступање; ми за онај невини народ молимо; за народ који је двору
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... — Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани. Ђуко и Пајо одоше.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли! И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи.
Буди одвећ тужна са сопствених јада, Да би ишла икад да тешиш ко страда, А чедна, да водиш гомиле што нагле. И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела,
ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пева Јула: Пошла Јуца у Бечеј код ујца, Пошла млада како ће да страда! Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са пошла, Маџарева Јуло? Ди да идеш, наша бити мораш!«..
Црњански, Милош - Сеобе 2
Треба Исакович да се претвори у лава, у кавезу, на неколико дана. У питању је глава. А није право, ни да Копша страда. Копша онда поче да наговара Исаковича да прими предлог Агагијанијана, и Павле, најзад, немаде куд.
Како ће сад да се врати својој кући? Божич је добар отац, али плаховит. Кад се ово рашчује, она ће да страда. Ко зна шта ће са њом бити. А сад ће имати, и са мајком, да се, очи у очи, погледа. Свађа није између ње и њеног оца.
Не жели да оде, заувек, из Вијене, а да не види то дете, добро, бајно, ни криво, ни дужно, које страда само зато, што је дошло њему у посету.
Теодосије - ЖИТИЈА
сестрама његовим, сузе утолио јеси; молбе за сина сатникова ниси презрео; Хананејку која је молила за кћер која страда помиловао јеси; Јаирову кћер из смрти као иза сна подигао јеси; удовичина сина, на погреб ношена, са одра подигао
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети. Од трупа страда; то се не да закрпити. Дакле, од удадбе нема ништа.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Вама је све пљачка у глави. Ваљда вам је жао Маџара и Шваба. ГАВРИЛОВИЋ: Жао ми је свакога који страда невино. СМРДИЋ: Невино! дакле Маџари и Швабе су невини? ГАВРИЛОВИЋ: Како који.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Жâ ми беше, здраво жао, Ал' угуши своју тугу, Та што знадо чинит млада? Заш да с мене момак страда? 59. По његовим по сватима Намисли се уклонити, Своју другу сад он има, Треба њојзи веран бити; А да ђаво још
дете, Да га глене милостиво, Да му своје руке свете На срдашце метне живо, Од незнана спасе јада, Са којега тако страда. XX Амин! Већ се помолила, А срце јој одлакшало, Ма се сећа чеда мила: Да ли јој је већ заспало?
Обазре се па је глену, Ма се одма назад крену: „Ао срећо, и та сада, Да са мене, мене страда... Амо, мачу, брате клети! Ја је нећу преживети. Јуриш, јуриш!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
у груди'; па кад махом сунце зађе, а с очију мрежа сађе, у облаку мојих јада једна ми је паведрина: знадем како и ти страда, будалино Саведрина!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И ЗМИЈА 202 ГРОЗНИЦА И ПАУК 203 МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА 204 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 206 ВУК И КОЗА 209 ЗЕЦ И ЛИСИЦА 210 НЕВЈЕРА СТРАДА 211 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 214 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА 215 НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ
граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по
— одговори он. „Нема, богме, ту мени вечере“ — помисли тужно лисица и оде на другу страну. НЕВЈЕРА СТРАДА Састали се јазавац и лисица да заједно иду у чету. Запитаће лисица јазавца: — Колико имаш вјештина ти, јазо?
ЗЕЦ И ЛИСИЦА: Забележила Лепосава В. Обрадовић из Тавне и објавила у Босанској вили за 1912, стр. 204. 55. НЕВЈЕРА СТРАДА: Забележио Н. Н. Херцеговац (Стево Б. Зимоњић) из Гацка и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 107. 56.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Није него да разглави вилице као ти. СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете? МАГА: Богами, јошт једнако страда; пишти, пишти по целу ноћ. Ноћас сам двапут морала устајати; — тако сам, ето, ломна.
Моли се богу, да не паднеш у његове руке, јер можеш од мене закључити, шта скот страда. СЕЉАК: Јест, богме: знаш, кад сам ти сломио ребро? ЈАКОВ: И кад ми ниси дао јести, и кад си ме тукао буџом.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Спавај, под родом, летино блага, стровилом кљукни кад се скотрља јесен са брда. - Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но што постане шапат и сибилски стих?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда. После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.
Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.
И он још јаче осећа своју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...
само да не мисли о њима, да не страда... — Ах, ја сам несрећна!... Никога... нигде никога на свету немам, ни друга ни пријатеља, о... — Не, не...
Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред. »Да се трпи!... рече у себи. Дође време да се опет страда!... А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао... То се мора платити!... Шта ли ће бити, Боже ?.
«... И он, покоран судбини спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно... Дође и Љубица. Изменила се. Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.
Пропе се на прсте и погледа унутра... Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се... О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?...
па.. па да је сву... Али нашто то ? Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда... Ево и њега!... Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко. Како се опремио!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати? Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај!
и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
По сто волова дневно страда поради Злих навика у вези с кухињом и менијем! Кад помислим на све, живот ми се огади И дође ми да више не једем и
За дрво везана улична вага — Ко човек кад га изда снага, Ко човек који ћутке страда — Чами, згрбљена — путник с ранцем Који је застао да пије воде...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И пожудно жели и блажено страда.
Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари? Ил̓ туђе наде, туђе жуди? О, шта то мари, шта то мари! Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене. За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене.
Преживи муке распетога Христа За све у теби што греши и страда, За дужност, као Шпартанаца триста, Узвиси живот величином јада!
И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око кваси Због непознатих туђих јада? Тај племенити бол сад ћути, А живот све обвија тмином, Намеће
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада. — Над силом сила је правда. О СИЛИ — Јачи — кобачи. — Сила гони силу. — Сила разлог побија.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао, што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ракић ЛXВ ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли.
Буди одвећ тужна са сопствених јада Да би ишла икад да тешиш ко страда, А чедна, да водиш гомиле што нагле. И стој равнодушна, док око твог тела, Место китњастог и раскошног одела, Лебди
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Једина сигурна истина је го човјек који стрепи и страда, једина права стварност је стварност наше патње. Неко црначко племе, рецимо, вјерује у некакву митску неман, некакво
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ДИВАНУ 195 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 199 КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО 201 МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА 202 ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ 205 НЕВЈЕРА СТРАДА 208 ЛИСИЦА И КОКОТ 211 СВЕТИ САВА И ВУК 212 РАЗГОВОР ОВАЦА У ПЛАНДИШТУ 213 КУРЈАК И КОЗА 214 А ЗАШТО ШИЧЕ НА СВЕЦА?
граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па стане гледати по
Онда га она остави светећи му се: — Одавно ја око тебе дерем опанке; јер си ти моје ждријебе ујио. НЕВЈЕРА СТРАДА Састали се јазавац и лисица да заједно иду у чету. Запитаће лисица јазавца: — Колико имаш вјештина, ти јазо?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и страда, Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.
Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада. Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене?
Осећај мирне равнине на мени И преко ствари непомично влада. У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда.
Али нисам знао да онај к'о страда Греши кад сувише и воли и жели, Да на земљи увек најбоља је нада, Кад се све обнавља: човек и цвет свели.
Све се досад преживело. Нема више Ни времена ни потребе да се страда. И док негде страшно лију тешке кише, Сад судбина, као мајка, са мном влада. И сад ми је добро, тихо, и све тише.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1880. ШТА СЕ ЧУЈЕ Шта се оно чује из Загреба града? Не чује се добро где год правда страда... Знамо ми то добро како се раками: „Хрвати су слаби кад остану сами!
Родио се, јесте, Али не за оне који се продају; Кад је народ срећан, с њиме срећу деле, А кад народ страда, тад’ га не познају.
Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот обећати, — Међу злима добар страда, Врлина се доцне штује; Ти га видиш како пада, — Ал’ он ипак побеђује. »Невен« 1881.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Видиш, мој цвет љубезни, како времја сада: Завист, гордост царствујет, кротка љубов страда; Чувај се, не дај се лако преварити, Храни се, немој ти другом поверити. Пита л' тебе тко за мње: „Знаш ли оно тко је?
Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао! Ах, проклети језик, вредан јест да страда који год не уме са с њиме да влада!
Кад изиђе, и на брегу таре се од влага, Под одежду сокровишта свога ставља блага, Ја ћу опет, да узнаде к'о да петко страда, Сад на ово, сад на оно пјети изненада.
При састанку тајно стењем, При растанку плачем, гинем, венем. Други кој' у љубви страда, Он се добром концу нада; Ал' ја љубим без Надежде, Драгу моју други сојуз веже.
Невиност често под неправдом страда, Врли се газе, злост и порок влада. — Тако нас живот сваког поји редом Бедом и једом.
да не страда толики нам народ. Боље он један. Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!” Плану и састави нишан, и згоди удаљена
О, свете речи, кад вас разум влада И строга правда кад вам скиптер носи, Кад поштен човек невино не страда Нит’ паклена му завист вредност коси, Ал’ добродетељ кад се мзди нада, Па уцвиљена горке сузе роси, — Ах’ онда!
вас двојице неправда: Теби што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи се и страда, Међу тим пева, весео зановета, И тако за сто, мање, више, лета?
Заслуга дели по правди награду: Чим’ онај старац доби дане своје? Бич има само над кривицом владу: Зар мој да страда син за грехе моје? Да је сав живот један пут за тамо, Сви би столетни умирали само!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Први такав српски светац јесте зетски кнез Владимир, идеалан хришћански владар, који неправедно страда у династичким борбама око власти (1016).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
друкчије појединости — као, на пример, у Горњој Пчињи при заштићивању од андра (које су сличне вилама): »Ако ко страда од андра, нема му лека сем да му оне опросте.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Осветљава ли Бог његов пут или га нечастиви води на беспуће? Покреће ли га љубав према ближњима за које добровољно страда, или мржња према овоме свету, инат према његовим законима? Можда се суочио са својом смрћу.
Ко мене може заменити код Свевишњег, и зар сам ја тако безвредна пачавра без части да бих допустио некоме да због мене страда како бих без труда заслужио бољу судбину од оне коју сам могу да стекнем.
На гунгули и вреви она не живи, ту страда као крхка стабљичица у олуји. Артемије Срећом ти разбојници су будале. Да је јужни бедем напала обучена војска под
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Магарче, нијеси имао куражи да се јавиш, него си оставио друга да због тебе страда, је ли! И још баш ти идеш да шибу донесеш којом ће да га бију, а! Ево ти још једна заушница.
Најзад заустави поглед на њему, кос, испитивачки и мученички поглед онога који страда и воли. Запази то и Стриц, али се ипак правио да ништа не види, иако му је срце тако играло да од радости умало није