Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Шта радите гласници Скупљамо војску Шта радите ковачи Кујемо мачеве Шта радиш везиљо Заставу везем Шта радите стражари Палимо зборне ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јесу се кренули? — питају војводе. — Јесу. Све се кренуло овамо. Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: — Јадни Турци!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног
Црњански, Милош - Сеобе 2
Официр форпоста понудио им је да чекају у стражари, али је радо пристао да се разместе, на чардаку, где су његови војници разастрли неколико славонских плетера.
Не ваља самоћа. Жене ти триба, није удовички живот срића.“ Међутим, кирасир је био свршио у стражари свој посао и изишао је у своја кола и чекао да се сврши фамилијарна сцена.
Има одобрење. Стражари су заиста, покорно, отрчали да отворе капију, али су са собом довели и воктмајстера. То је био подофицир новог кова,
Скинувши свој, официрски, трикорн, са главе, у стражари, у коју су га увели, он је, у канцеларији караулног официра протестовао учтиво, а присуствовао, мирно, прегледу, свих
Кад се привукао, ближе, стражари, могао је да чује, јасно, и песму, неке жене, која је, негде, иза неког прозора, гласно, певала.
спушта пред њим на једно, зелено, полуострво, обрасло дрвећем, а да дуж реке, свуд, стоје високи јабланови, као неки стражари. Јесен је и те године, у Токају, била лепа и топла.
Његове слуге су, одјахавши, данима, стајале, као стражари, на све четири стране, око куће Исаковича, кад би Вишњевски долазио.
Аустријски стражари били су опколили кућу, али су се после, по мраку, разишли. У тој русинској кући, као у некој медвеђој пећини, Исакович
Павле је стајао зачуђен и сви су му се чинили полудели. Виде, кад се осврну, како му се стражари приближише, и како му, капетан, који га је дотерао, прилази, одузима ешарпу, а наређује да седне и да седи мирно, ако
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Дуж целе јужне границе аустријске подигнута су утврђења за одбрану. У случају узбуне стражари су давали знак и звонили на узбуну; сељаци су се лаћали оружја и брзо долазили на одређено место.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је потпуно безбрижан и кад су стражари почели да га опкољавају. Нити је викао, нит се освртао. Лењ, толико лењ да га је крмача трзала и вукла, гегао се за
Дурбином, већ су се лепо разазнавали стражари на зидинама, поједине куће и зелене круне дрвећа. Над пољанама је лебдела млечна магла, што је коњима допирала до
У логору нико није ни сањао нашто се спремају. Стражари иза шатора, кола, великих стогова сена и сламе, пропустише га спавајући стојећи, наслоњени на пушку, као пастири на
Понегде, у снегу, стајаху још неко време стражари, код кола, па после нестаде и њих. Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла дрвећа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Овде ти нико не издаје собе. Нисмо туристичко место. Понеки од возача остане да стражари покрај кола и чека помоћ, а онда диже руке од свега и одлази натраг, кући.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде. Стражари амо, на испит строги! — срдито деда дува — Тако ли, дакле, лопов се вреба, тако се њива чува!
Златно зрнце у шљунку се жари, над њим трепте рибице стражари. Јурили смо под чадорјем врба, играли се колико ти драго, разгледали вирове зеленце, да покажу сакривено благо.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.
један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.
А тај вечни, сури стражар — То је царски ор'о стари Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ал ти нови мртваци нису сањиви: прскају куће водоскоком рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Он слеже раменима и чудно му је што се ја толико узбуђујем. А и да је штогод, шта се то њега тиче. Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују. Ван тога света, он и не познаје други.
Претоварени и заморени напорним маршем, војници су се једва кретали, вукући огромне количине блата на цокулама. Стражари су дремљиво блудели у ноћ, а војска спавала. Било је осам часова. Око поноћи изненада засвира труба „устајање“.
Пуцњи су бивали све ређи. Чујем где један говори како се метак заглавио у цеви. — Стражари, осматрајте! — наређује неко. — Ја, дете му, разби ми циглу! Запитах Танасија какву то циглу помињу.
Али на то нико главу не окреће, као да се ти стражари узајамно поздрављају, људи и даље изврћу рукаве, и најпажљивије загледају сваки шав.
Крв им подиђе у лице и очима ситно затрепташе. — Разумем!... Разумем! — мрмљали су стражари. — Шта мислите!? — викао је наредник. — Хоћете да вам командант дивизије чува фуражна кола!... Дроње!
— Разумем, госпо’н наредниче! — Звецнуше мамузе и каплар излете из шатора, па се упути право земуници где су били стражари... Не љути се на наредника што је добио батине. Навикао је већ на то и верује да тако мора да буде.
Напослетку, и право је. Стражари су једини и криви, јер нису вршили своју дужност онако како треба. Већ се чује смех стражара у земуници, а нешто му
— Јесте ли разумели? — понови оштрије каплар. — Разумемо! — повикаше углас стражари. И тако даље. Прича се понавља. ОТМИЦА Поиздолазиле су породице жењених пешачких официра и пред вече би оживели
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Па што си онда долазила, кад не можеш? ПРВА ГРАЂАНКА: „Бог кроји правду када куцне час!” (Стражари износе носила са прекривеним лешевима. За њима излази Мајцен. Носила спуштају на земљу.
ПРВА ГРАЂАНКА: Је ли то глумац? ДРУГА ГРАЂАНКА: Бежите, пуцаће! ПРВА ГРАЂАНКА: Зашто не бежи, будала! (Стражари пуцају. Филип пада мртав. Затамњење.) Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА (Друм изван града.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мачка остави пред црквенијем вратима да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех. Збуњена и срећна, наставила је да везе. Никада тананији није био њен вез.
је схватио да су то њене сузе, и одлучио да побегне, да јој се врати, али то је било лакше помислити него учинити. Стражари су будно мотрили на сваки његов корак. Некако је, ипак, успео да увреба тренутак њихове непажње, и побегне.
Тада је схватио да је опасно пењати се, јер су свуда унаоколо били стражари. Али није могао да се обузда. Кад су га ухватили, Златопрста је чула само тупи пад и очајнички младићев крик: —
Сви стражари наоружани су пушкама, а улице поплочане глатким зеленим каменом! — Шта сада? — загрцну се цар Пелетин. — Заиста, шта?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У својој стражари које нема, на углу Капетан-Мишине и Симине, Сима терџуман увек гледа, и одмахује главом, оног луцкастог терџумана
Није био сам: око њега су, као и обично, била три стражара. Рига је стајао, стражари су седели. То је била добро смишљена сразмера: један затвореник а три стражара, на том броду који је из једне
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па напред!... Возар лудо узмахује, И бичем шиба, знојну кљусад гони. Стражари ћуте... Ах! да л' се то чује... Како однекуд звони... звони... звони?... В.
Ћипико, Иво - Приповетке
На путу их дочекаше финанцијални стражари и до коже обађоше. Код млађих девојака уставише се дуље и претраживаху их строже, пецкајући их ради њихове младеначке
По њему испрекрштала се дрвета и расуле се суре гомиле испреплетане бршљаном, и заклонице над којима, као стражари, стрше мрки чемпреси; поред поља, уз море, нижу се села из чијих средина издвајају се витки звоници.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што стражари Лукавство позајмљених догађаја, Неизрециво а научено ко време, Варко, у теби удес и случај спаја, Где прерасте слику
Краков, Станислав - КРИЛА
— Срби, Срби, одилазе на фронт. Жене се смејале и загледале их. Стражари у кошуљама, са голим руменим мишицама, укочени пред назубљеном кулом, кратким пушкама одавали су поздрав.
од станичних зграда падала је на њих, и само се на месечини светлуцало скупљено оружје, крај кога су корачали дремовни стражари. Било је доста тихо и чуло се хркање поспалих.
Све спава. На молу генерали дају руке сестрама милосрђа. Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу. Све виле, куће, бродови, шатори и бараке.
У њиној ужареној сенци спавали су жути апарати, и старци стражари. Све су дрвене кућице, поређане у правилном реду, биле тихе, само је лудовао дуги, грањем покривени шатор.
Најзад су га одрешили, и ту се целу ноћ смењивали дремовни стражари, слушајући како праште пушке на рововима, и пазећи на опружено, заспало тело болесног бунтовника. Свануло је.
Око лица му се сплела дуга плава брада. На отвореним вратима су стајали стражари, и тупо се погледали преко натакнутих бајонета. А судија, студент—потпоручник, питао се: — Зашто, зашто људе убијати?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају... Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Имало је доста граничара. То су они који су за време мира као будни и опрезни стражари даноноћно чували нашу границу. Њихов поглед и слух развијен је као у дивљачи.
Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари. Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну. Ветар је дувао, лепршајући косе мртвих војника...
Онда нам је изложио како је до тога дошло. — Стражари на објавницама налазе се удаљени око тридесет метара. Осталих дана, они се довикују и узајамно грде.
Сада и онај наш прекорачи преко рова, такође без оружја. Приђу један другоме и рукују се. Гледали то остали стражари. Ослободе се и они, те изиђу. Ову сцену гледају војници из главних ровова те се и они појаве без оружја.
Командир примети шта посматрам, па ће рећи: — Ово је звоно преко жице у вези са објавницом. Ако стражари примете неки покрет код непријатеља, они одозго зазвоне за узбуну и ови одавде истрчавају у ров.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту Стражари се искупише... Ватра гори, пламен лиже И по тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да ј’ рада из прошлости, У
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Била је дакле мркла ноћ, али срећом наши стражари су били будни. Неко од њих је чуо шум корака по кршу и отискивање каменица.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе. Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.
Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене. А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним урвинама Столећима што
А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, „живосан човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића, шлепова и дереглија.
— Ове горке, очајне, црне речи говорио је Бранко, као у бунилу, лежећи у стражари железничара на станици варошице. Он је стигао на погреб истим возом којим и Миланово мртво тело и Павле и чика Сава,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преморени коњи стењали под амовима. Стражари су мрзовољно зурили у ноћ... У селу је кукурикао петао. А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају...
Одређени су пожарни, који треба на смену да ложе ватре целе ноћи, а около су постављени стражари са пушкама. Војници разговарају да ли је боље да простру ћебе испод себе, и да их бије ведрина, или да легну на голе
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Поче мајка да уходи свога сина. Пронађе једну старицу да стражари крај њега... Како потамне дечаково лице, угаси се његов смех: Мицко је све ређе долазио, а игре њихове трајале су