Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
На овој страници, пун риба, ври бакрењак, са ове ми се у лице унесе сом! А на овој, на ушћу Тисе у Дунав, лето мирише ко биљна
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” - жалила се нека Љиљана шездесет и другој страници тригонометрије, а ја сам је разумео савршено добро, боље но ико, јер сам још ратовао с тангенсима и синусима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
С. У Бечу, 1821. (Додатак к числу 89 Новина Србски 1821.)«, на другој и трећој страници је предговор, а од четврте до осме је приповетка »Зла жена«.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Читајући књиге које су на његовом столу лежале, осетио је на свакој страници њиховој колико је његов мождани апарат савршенији од ауторовог, његов духовни поглед проницљивији, његова логика
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
непосредну и свјежу импресију, тако ми се и та слика мајке с расплетеном косом стопила с илустрацијом на насловној страници онда јако омиљене пјесме Ил пианто делла вергине.
Изненађење и куриозум на свакој страници. Чудни су ти примитивни људи о којима нам она прича: ни једна јединцата помисао, ни једна јединцата реакција није
На концу, свеједно!...“ А онда — на осмој страници неких новина два ретка петита с једним именом и презименом, и с информацијом да је тај умро. И то је све.
Управ у те дане, опет је на седмој страници илустрованог тједника, ко зна по који пут, препричан случај о човјеку који је, ненадно погођен тоталном амнезијом,
жеља да се све то збрише, да се живот свега тога ослободи, да се започне живјети сасвим изнова, на чистој, бијелој страници. И радосно, зазивљем тог новог човјека, слободног као копиле, без јучерашњице, без наслијеђених терета.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
све верзије текстова са мноштвом пишчевих дорада ваља дати у целини, са пописом и описом исправки или дорада на истој страници испод текста. Тако ће сваки читалац моћи непосредно да прати рад пишчев и да га процењује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у часопису „Совјетска етнографија“ (бр. З) изишао је Кравцовљев чланак „Сербский эпос и исторния“. Већ на првој страници тога чланка, између осталог, налазимо и ово: „Еп као облик народног стваралаштва почео је да се формира онда кад се